Nakon dugog premišljanja, Britanci su, izgleda, odlučili da američku hlorisanu piletinu zaobiđu na tanjirima, ali je neće preskočiti u pregovorima o budućim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom. Napokon joj je premijer Boris Džonson našao svrhu. Mogao bi je iskoristiti kao ulaznicu za evropsko tržište, i to pod određenim privilegijama, u periodu nakon bregzita.
S Ostrva stiže glas da je vlada odlučila da ipak neće uvoziti govedinu hranjenu hormonima i hlorisanu piletinu iz Amerike i da odbija mogućnost da se i dalje pregovara o toj zabrani. Džonson je obećao da će njegovi građani jesti samo kvalitetno meso i da neće prihvatiti zahteve SAD da se spuštanjem standarda o dobrobiti životinja američki proizvodi napokon nađu na britanskoj trpezi.
Iznenadni preokret u odnosu na dosadašnje signale britanske vlade, iako još nije pretočen u obavezujući zakon, oduševio je zaklete protivnike američkih pilića, a oni se broje milionima, od stručnjaka za dobrobit životinja, do raznih organizacija, političara i Džejmija Olivera. Oni se godinama bore protiv planova britanske vlade da police u supermarketima oslobode za meso koje prekookeanski prijatelji gaje po daleko nižim standardima.
Džonsonovo obećanje iznenađuje utoliko pre što je njegova vlada nedavno odbacila predlog da se zakonom zabrani upotreba hrane koja ne ispunjava britanske uvozne standarde. Predsednica Nacionalnog saveza poljoprivrednih proizvođača Minet Baters nazvala je premijerovo obećanje prelomnim trenutkom i rekla da je Džonson odgovorio na peticiju koju je potpisalo više od milion ljudi koji su ustali protiv američkih proizvoda. Oduševljena je i time što je Džonson naveo vladu da se obaveže da neće podrivati domaće poljoprivrednike u budućim trgovinskim ugovorima.
Da li Džonson ima osećaj za potrebe građana ili je posredi nešto drugo, u svakom slučaju, ta vest stigla je u Brisel, gde nisu srećni zbog rigidnih pregovora o bregzitu. Ostrvo i Evropska unija nikako da utanače buduće odnose nakon razlaza. Pregovore komplikuje širok spektar interesa, od ribarstva i trgovine, preko bezbednosti, do niza Džonsonovih „izdajstava”, uključujući kršenje sporazuma o položaju Severne Irske nakon bregzita. Ipak, spuštanje rampe Americi, pod uslovom da to nije još jedan Džonsonov trik i da se on opet ne predomisli, moglo bi otvoriti vrata nekom modelu trgovinskog sporazuma između Londona i Brisela, recimo po uzoru na onaj koji EU ima sa Kanadom.
Evropski blok i traži od Velike Britanije da ne uvozi američko meso nižeg standarda. Cilj EU je da time zaštiti interese evropskih izvoznika. To je, međutim, prepreka na putu ka postizanju američko-britanskog sporazuma jer Vašington insistira na tome da njihova piletina i govedina uđu na britansko tržište.
Spor oko hlorom tretirane živine u ovom trouglu je deo šireg neslaganja oko sporazuma o slobodnoj trgovini. Bregzit je prilika za SAD da dobiju slobodniji pristup jednoj od vodećih evropskih ekonomija. EU se protivi ne samo uvozu hlorisane živine već i genetski modifikovanoj hrani, namirnicama za koje se koriste hormoni rasta, pesticidi i antibiotici. Minet Baters, koja sada aplaudira Džonsonu, ranije je govorila da bi bilo suludo ako bi on odbacio visoke standarde proizvodnje hrane u Velikoj Britaniji kako bi postigao trgovinski sporazum sa Vašingtonom.
Premijer početkom ove godine nije imao sluha za zabrinutost domaće javnosti povodom američkog načina uzgoja životinja i proizvodnje hrane, nazivajući ih histeričnim koještarijama. Batersova je tada za „Gardijan” tvrdila da bi potpisivanje sporazuma koji bi otvorio britanske luke, police i frižidere takvoj hrani bilo delo ludaka.
„To nisu histerija i koještarije već činjenice”, ponavljala je ona.
Činjenica je i da su SAD najveći proizvođači živinskog mesa na svetu, od kojeg petinu izvoze. Zbog toga što su priklonjeni niskim sanitarnim standardima, njihova piletina je gotovo najjeftinija na globalnom tržištu.
Možda Amerikanci još nisu izgubili britanske potrošače, ali jesu, i to odavno, dobar marketinški nastup. Britance, kao i većinu Evropljana, hlor asocira na izbeljivače koje koriste prilikom održavanja toaleta. Zbog toga američki zvaničnici šire glas da njihovi farmeri više ne koriste hlor, kojim, kako uzvraćaju, Evropa pere salate, već patogene uklanjaju sirćetom.
Američki ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, milijarder Vudi Džonson, govorio je da se zapaljivi termini „hlorisana piletina” i „hormonska govedina” koriste da bi se se poljoprivreda SAD prikazala u lošem svetlu.
Ali, britanske kompanije, kako se bregzit bliži neizvesnoj završnici, više nego ikada ranije pritiskaju britansku vladu jer žele da i dalje imaju pristup evropskom tržištu. Oni znaju da zadržavanje statusa kvo u tom smislu znači poštovanje sanitarnih i proizvodnih standarda EU.
