subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 23:00 Katarina Đorđević

Beograd među omiljenim gradovima za digitalne nomade

Činjenica da ima sve karakteristike svetske metropole, a spada u jedan od najjeftinijih gradova u Evropi, jedan je od razloga zašto srpsku prestonicu za svoje privremeno radno mesto često biraju profesionalci iz IT sveta
(Фото EPA/JENS KALAENE)

Prestonica Srbije nalazi se na vrhu liste najomiljenijih evropskih gradova za život i rad digitalnih nomada: profesionalaca u oblasti digitalnih tehnologija koji ne moraju fizički da budu prisutni na jednoj lokaciji da bi obavljali posao, već mogu da biraju gde žele da žive i rade, budući da je njihov posao virtuelnog karaktera. Glavni grad Srbije se na sajtu pod nazivom „www.nomad.list”, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, našao na sedmom mestu u Evropi – posle Lisabona, Berlina, Budimpešte, Kijeva, Praga i Sofije. Ako je suditi prema ovoj rang-listi, život i rad u prestonici Srbije je digitalnim nomadima zanimljiviji od boravka u Barseloni, Londonu, Varšavi, Sankt Peterburgu, Krakovu, Brnu, Zagrebu, Sarajevu...

Istraživanje koje su sproveli inicijativa „Digitalna Srbija” i Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a govori da se naš glavni grad nalazi na vrhu liste evropskih gradova u kojima se digitalni radnici najduže zadržavaju. Iz vizure digitalnih nomada, Beograd je „Evropa izvan EU”, a ono što ga čini atraktivnim jeste činjenica da ima sve karakteristike svetske metropole, a spada u jedan od najjeftinijih gradova na Starom kontinentu. U dobre strane prestonice spada pristup brzom i stabilnom internetu, zanimljiva startap scena, prostori za zajednički rad, srdačni ljudi koji govore engleski jezik i činjenica da se kroz grad može ići pešice.

Naime, Beograd ima više od deset kovorking prostora (posebno sređenih kancelarija koje deli više nezavisnih osoba ili timova), a tu su i mnogi kafići iz kojih može da se radi. Ti elementi „radne infrastrukture” su od ključnog značaja za digitalne profesionalce čiji rad ne zavisi od lokacije na kojoj borave. Nomadima smetaju suviše hladne jeseni i zime – zbog čega većina njih u Beogradu boravi od aprila do oktobra, kruta birokratija, loš kvalitet vazduha, nedostatak sadržaja koji okupljaju digitalne nomade, manja tolerancija prema LGBT populaciji, taksisti koji varaju sa cenama, ali i činjenica da je pušenje dozvoljeno u zatvorenim prostorima.

„Digitalni nomadi su uglavnom profesionalci iz IT sveta, a među njima se nalaze oni koji obavljaju različite poslove koji su vezani za rad na kompjuteru, počevši od grafičkog dizajna, preko digitalnog marketinga i pisanja, pa sve do blokčejn tehnologije, e-trgovine i programiranja. Najvažniji faktori koje oni uzimaju u obzir prilikom izbora mesta za (privremeni) život i rad jesu pouzdana internet veza, niski troškovi života, kultura, klima, građanske slobode, transport, jezik, kvalitet vazduha i udaljenost planine ili plaže. U slici za portret digitalnog nomada koji najčešće dolazi u Srbiju nalazi se tridesetčetvorogodišnji muškarac iz Amerike ili Kanade, koji putuje sam i u našoj zemlji se zadržava tri meseca. Najčešće je u pitanju preduzetnik u domenu informacionih tehnologija, koji je o Srbiji čuo od prijatelja, rođaka ili emotivnog partnera”, ističe Kristina Jazinka Nikolić iz Laboratorije za ubrzani razvoj UNDP.

Ona dodaje da su digitalni profesionalci svesni da ovde postoji tehnološka scena koja se veoma brzo razvija i ekosistem startap kompanija, tako da sve više velikih globalnih startap kompanija nastaje u Srbiji.

„Ekosistemi Beograda i Novog Sada postižu uspehe naročito u domenu onlajn igara (gejminga) i blokčejna. Naše istraživanje govori da je Beograd privlačan digitalnim nomadima iz istih razloga zbog kojih je zanimljiv turistima – on uživa reputaciju atraktivnog mesta koje nudi raznovrsne mogućnosti za zabavu, a to se posebno odnosi na noćni život. Blizina drugih evropskih zemalja i mali zahtevi u pogledu viznog režima takođe doprinose njegovoj privlačnosti. Jezička barijera je mala budući da mnogi ljudi u Beogradu dobro govore engleski, pa posredstvom raznih društvenih događaja digitalni nomadi mogu da stupe u kontakt s profesinalcima svetskog ranga i lokalnim talentima relevantnim za njihov posao. Ono što njima nedostaje jeste centralno mesto u digitalnom prostoru sa svim informacijama na engleskom jeziku koje su njima važne, kao što su informacije o vizama, prevozu, pronalaženju smeštaja i prostora za rad. Takođe, nepostojanje lokalnih grupa okupljenih oko digitalnih nomada u Srbiji je još jedna stvar na kojoj možemo da radimo”, zaključuje naša sagovornica.

Komеntari8
d1d4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pierre- Auguste Renoir
Super. važno da ti isti koji rade na netu, a iz Srbije su, označeni su kao kriminalci !
Milos iz Borce
Licno zivim kao "digital nomad". Trenutno sam u inostranstvu, ali često dolazim u Beograd sa prijateljima koji su iz svih delova sveta. Svi su generalno oduševljeni gradom i gostoprimstvom, ali zagadjen vazduh zimi i činjenica da se u svim zatvorenim prostorijama puši, je veliki minus gradu.
Darko M.
Ovi digitalni "nomadi" se zadržavaju do 4 meseca u svakoj zemlji,jer tako na legalan način ne moraju da plate porez.Imaju status nerezidenta,koji važi za boravak kraći od 4-6 meseci,zavisno od zemlje.Posle dešavanja oko frilensera i IT-a,u Srbiji,sasvim je sigurno da će oni koji imaju nešto veće prihode tu metodu početi da koriste,verovatno u trouglu Republika Srpska,Crna Gora,Severna Makedonija.Tako Srbija ostaje bez deviznog priliva od 2 milijarde dolara i prihoda od potrošnje tih ljudi.
Nemanja
Ako imaš prebivalište na teritoriji Srbije svakako se vodiš kao rezident i dužan si da platiš porez, nema veze ako nisi u državi više od šest meseci godišnje.
Terra Malinorum
Sve divno i sve obećavajuće, ali samo ako ste stranci koje štiti imunitet jakog pasoša. Za vas rođene u Srbiji, racije na devizne račune i pretnje zatvorom. Dno.
Марко
Тако је, треба уништити домаће фриленсере наплаћујући им ПИО и здравствено које нису могли да користе ретроактивно са каматом али зато треба омогућити странцима да без икаквог пореза раде овде годину дана "да би трошили девизе".
Milica
@Ivan, pre nego što komentarišete, obavestite se da se ni domaćim frilenserima za porez koji je 55,3% od svakog projekta (20%, 25% penziono i 10,3% zdravstveno) ne računa ni radni staž niti mogu da overe knjižicu, niti imaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor. Nastavite da se pravite pameni i želite da komšiji crkne krava. Srdačan pozdrav!
Ivan
Ti stranci koji ne plaćaju doprinose kod nas i ne dobijaju penzijski staž i naše zdravstveno osiguranje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja