subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 20:44 Dubravka Lakić
61. SOLUN

Simbolično otvaranje u praznoj dvorani

Zbog ponovnog zatvaranja Grčke, Solunski festival se održava onlajn. – U ponudi su i filmovi Ikića, Golubovića, Đorđevića i Maleševića, kao i biseri stvaralaštva Vere Hitilove
Руски „Китобој” у празној дворани Олимпион (Фото прес-служба 61. Солунског фестивала)

Martovski Solunski festival angažovanog dokumentarnog filma ostao je zabeležen kao prva međunarodna filmska manifestacija koja je tik pred svoje otvaranje pala kao žrtva virusa korona, koji je tada žestoko zapljusnuo Evropu. Taj festival je prvo pomeren, a onda i definitivno otkazan, a po domino-efektu to je počelo da se događa i drugima širom sveta.

Evo, posle osam meseci, korona je zakatančila i 61. Solunski festival igranog filma. Organizatori su sada bili spremniji. Prateći situaciju imali su unapred pripremljena tri scenarija (nijedan nije predviđao dolazak inostranih gostiju), a prema odluci Ministarstva za kulturu, koja je usledila nekoliko dana pre zvaničnog ponovnog totalnog zatvaranja Grčke, odabran je onaj treći. Solunski festival se održava onlajn. Publika je, umesto u dvoranama, ispred ekrana svojih kompjutera. Živeo film!

Za samo festivalsko otvaranje, u petak uveče, u potpuno praznoj glavnoj festivalskoj dvorani u zdanju Olimpion na Aristotelovom trgu, van konkurencije za nagradu „Zlatni Aleksandar” (i žiri gleda filmove onlajn) i bez ijednog gledaoca prikazan je ruski debitantski film „Kitoboj” Filipa Jurijeva (već nagrađen u Veneciji i Pingjau). Ovim simboličnim činom festivalski čelnici i organizatori izrazili su svoju odanost i ljubav prema bioskopskim dvoranama koje u ovo vreme pandemije već duže pate. Kao kompenzaciju, omogućili su filmovima koje su odabrali za 61. izdanje susret sa publikom širom sveta putem dve internet platforme. Gledaoci su bezbedni, iako usamljeni. Više od 100 filmova je sada pred njima do 15. novembra, kada će biti poznati pobednici u glavnom i u paralelnim takmičarskim programima.

​Iz filma „Pripreme da se bude zajedno” Lili Horvat (Foto pres-služba 61. Solunskog festivala)

Prema tradiciji i u ovom pandemijskom izdanju Solunskog festivala ima dosta srpskih filmova. Ikićeva moćna i već nagrađivana „Oaza” takmiči se u okviru programa „Upoznaj susede”. U uglednom programu „Balkanski pregled” prikazuje se „Otac” Srdana Golubovića, ali i rumunski „Malmkong” Kristija Pujua i hrvatski „Mikrokaseta, najmanja kaseta koju sam ikada video” Igora Bezinovića i Ivane Pipal u kojima Srbija učestvuje kao manjinski koproducent. U okviru solunskog Filmskog marketa publici i filmskim profesionalcima onlajn su dostupni i srpski filmovi „Mamonga” Stefana Maleševića i „Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića.

Iz filma „Noć kraljeva” Filipa Lakote (Foto pres-služba 61. Solunskog festivala)

osebnu poslasticu Solunski festival nudi u svom omaž retrospektivnom programu posvećenom svojim najvećim delom legendarnoj figuri češkog novog talasa – nezaboravnoj, provokativnoj i hrabroj rediteljki Veri Hitilovoj, čiji su filmovi istine otkrivali, a i danas to čine, pravo značenje novina i eksperimentisanja u pokretnim slikama, naročito na planu montaže. Raduje mogućnost ponovnog gledanja i analize njenih neprevaziđenih „Belih rada” (1966) kao i filmova: „O nečem drugom” (1963), „Jedemo plod rajskog drveća” (1969), „Igra s jabukom” (1976) i „Udarac ovde, udarac tamo” (1988), u kojima je uz originalnost izražavala i svoju estetsku drskost, igrajući se satirom na rubu cinizma...

Što se glavnog takmičarskog programa tiče on je kao i uvek posvećen debitantskom ili drugom po redu filmu u karijeri uglavnom mladih autora. Ove pandemijske godine za nagradu „Zlatni Aleksandar” i ostala festivalska odličja takmiči se 12 filmova. Od onog od petka pa do danas viđenog izdvojila su se dva filma – mađarski „Pripreme da se bude zajedno na neodređeni period vremena” rediteljke Lili Horvat (nagrađivana za debi „Dete srede”) i „Noć kraljeva” Filipa Lakote iz Obale Slonovače (debitovao sa „Beži”, viđenim na Kanskom festivalu).

Horvatova u svojim „Pripremama…”, u formi romantične drame, govori o moći ljubavnih iluzija i to čini kroz priču o 40-godišnjoj Marti koja svoju zavidnu karijeru neurohirurga u SAD ostavlja da bi se u Budimpešti ujedinila sa čovekom kojeg je posle kratkog susreta doživela kao ljubav svog života. Problem je u tome što se njena „srodna duša” ne seća da ju je u Americi srela i kroz ovakav šokantan obrt Horvatova otvara pitanja proverljivosti ljubavi, projekcija naših unutrašnjih maštarija, sitnih zabluda, vodeći gledaoce kroz uzbudljivu, a neistraženu teritoriju ljudskih želja. Ovaj šarmantan i sigurno režiran film, u kojem je izvrsnu ulogu ostvarila Nataša Stork, sa lakoćom osvaja gledaoce...

Poput Šeherezade iz „1001 noći”, i glavni junak dramom i fantazijom obojene surove zatvorske priče Filipa Lakote u „Noći kraljeva” spasava svoj život neprekidno pripovedajući priče zatvorenicima u čuvenom zatvoru u Abidžinu (Obala Slonovače) u kojem se upravlja obredima i po nepisanim zakonima. U noći crvenog meseca tek pridošli, još nesnađeni, mladić Roman neočekivano biva određen za pripovedača kojeg očekuje smrt ukoliko ne zadrži pažnju zatvorenika do zore. Iz minuta u minut Lakot vodi i svoje junake i gledaoce filma kroz rukavce velike bajke o vizijama i halucinacijama kroz koje se drevni mitovi pretvaraju u talismane protiv smrti i ujedno otkriva sva mističnost univerzuma afričkog kontinenta. Uzbudljiv i intenzivan film koji će se sigurno naći i na repertoaru srpskih filmskih festivala...

I ovogodišnje izdanje Solunskog festivala uprkos pandemijskim (ne)uslovima čvrsto se drži kvalitetno postavljenih programskih celina i izazovnog izbora filmova od kojih će mnogi posle Soluna nastaviti svoj međunarodni festivalski život. I bioskopski, čim se za to stvori prilika.

Komеntari0
deeb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja