petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.11.2020. u 08:53 Snežana Kovačević

Kripta u kojoj počivaju zapovednici Petrovaradinske tvrđave

Крипта под храмом чува стотинак гробница (Фото С. Ковачевић)

NOVI SAD – Veoma retko, jedanput godišnje, otvara se kripta stare barokone Crkve Svetog Jurja u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, koja je tu počela da se gradi pre bezmalo 320 godina (1701‒1714). Otvaranje bude 2. novembra, na Dušni dan ili Dan mrtvih, kada se katolički vernici sećaju svojih pokojnika. Tog dana sremski biskup drži misu u ovoj podzemnoj galeriji pod hramom koji čuva stotinak grobnica.

To je uska duga prostorija u čijim zidovima su kosti ovdašnjih manastirskih jezuita i franjevaca, vojnih zapovednika tvrđave i generala, među kojima su i jedan Belgijanac i jedan Englez, kao i ugledni građani Petrovaradina tog doba. O tome svedoče i originalni zapisi na zidovima, epitafi uglavnom na latinskom i nemačkom jeziku, ispisani rukom i crnim mastilom, ili klesani u mermeru.   

Obično na Dan mrtvih na misi ne bude prisutno mnogo sveta jer, kažu, ni petrovaradinskih vernika danas više nema kao što ih je nekada bilo. Za one koji u to jesenje predvečerje dođu, otvaraju se mala vrata s desne strane glavnog ulaza u hram. U kriptu se silazi niz nekoliko strmih stepenika koje osvetljava samo usamljena gola sijalica. Pod je od stare cigle, a debeli zidovi i ovalni svod okrečeni su u belo. U dubini prostorije, obasjan sa nešto više svetla, nalazi se omanji oltar sa figurom raspeća, koga krase i dve figure anđela.

„Nema ovde ništa posebno, eto možda ova dva barokna anđela u kamenu, koja su lepa”, uverava nas domar Andrija Kadvanj koji je posle mise ovog novembra učinio izuzetak i otključao nam vrata kripte dok su sveće u njoj još treptale. Ona inače nije i jedina u crkvi. Druga je iza glavnog oltara, gde je pokopano nekoliko osoba, ali se više ne otvara, kako smo čuli, zbog vlage.

Hram je zajedno sa tvrđavom i podgrađem zaštićeni spomenik kulture. U njoj je kao beba kršten hrvatski ban Josip Jelačić 1801, čija rodna kuća na par koraka odatle, sada treba da delom postane spomen-dom Jelačića, kako su to najavili novi vlasnici, Hrvatsko nacionalno veće. Pitanje je hoće li se i kripta češće otvarati i može li, zajedno sa rodnom kućom bana koji je bio veliki austrijski general, postati još jedan turistički biser Petrovaradina i Novog Sada.

„Ovo je crkva, ne muzej. Bogoslužbene prostorije”, kaže Kadvanj koji se stara o grobnici i obavlja druge poslove u zgradi župnog doma, nekadašnjem jezuitskom samostanu tik uz Crkvu Svetog Jurja, gde je i sedište sremskog biskupa Đura Gašparovića.

Na jednom od zidova okačeno je nekoliko papira sa tekstom o kripti, otkucanim na pisaćoj mašini. Ovde ima 109 uređenih mesta za pokojnike, od kojih je ostalo još 23 praznih. Bilo je to, kako piše, mesto mira za sveštenike, službenike župe Svetog Jurja i za neke odličnije osobe koje su bile zaslužne za crkvu. Prvi poznati slučaj ukopa, kako se iza natpisa vidi, bio je 1758. godine, a zadnji 1868. Kasnije je pokop na ovaj način zabranjen iz higijenskih razloga.  

Pominju se i anđeli od mramora, kao figure koje su uz kip Bezgrešnog začeća u crkvi na Tekijama u Petrovaradinu, „najstariji spomenici crkvene umetnosti koncem 18. veka u ovoj okolini i prema tome velike istorijske umetničke vrednosti“.

U kripti su pokopani, osim sveštenih i civilnih lica, generali i zapovednici grada: Kristijan L. B. Vulfem koji je umro 1769. godine, Belgijanac Fransis de Mertnes koji je ovde dvanaest godina zapovedao, bio je neoženjen i umro je 1782. u 69. godini. Pokopani su i generali: 1788. Englez Jozef Stjuart koji je preminuo sa 44 godine, a 1844. Marko Čolić.

Izdvaja se i grobnica iz 1847. gde je pokopan „prilično nepoznat, ali spomena vredan sveštenik velike erudicije” Antun Mihalić koji je spominjan i kao pricipal mladog Josipa Juraja Štrosmajera, potonjeg biskupa i jednog od najistaknutijih ličnosti kod Hrvata tog doba. Crkva se upravo nalazi u Štrosmajerovoj ulici.

Komеntari0
726d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja