Najnagrađivanija žena u istoriji ratovanja bila je Milunka Savić. Na njenom šinjelu svoje mesto su, između ostalih, našli Karađorđeva zvezda s mačevima, Orden Legije časti i Ratni krst 1914–1918. sa zlatnom palmom... Povodom predstojećeg Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a u čast ove jedinstvene žene Kulturni centar „Čukarica” organizovao je predavanje na temu „Milunka Savić – velika srpska heroina”. Gost predavač bio je dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige o Milunki Savić koji inače izučava kulturno-istorijsko nasleđe Srbije i Beograda.
– Milunka Savić simbol je hrabrosti, poštenja, pravičnosti i skromnosti. Učestvovala je kao dobrovoljac i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu. Menjajući svoga brata Miluna javila se, takođe kao dobrovoljac, kada je počeo Prvi svetski rat. Kažu da je vešto skrivala da je dama i da je molila boga pre da pogine nego da bude ranjena. Ali sudbina je htela drugačije. Kada ju je prvi put pogodio kuršum, a ranjena je devet puta, saznalo se da se iza muške odeće krije žena. Hteli su nadležni tada da je izbace iz stroja, nudili joj da bude bolničarka, kuvarica, ali je ona odbila. Uspela je da ostane sa svojim saborcima i sa srpskom vojskom prešla albansku golgotu – priča Golubović.
Njena hrabrost, nažalost, brzo je zaboravljena posle rata. Između dva svetska rata radila je kao čistačica u Ministarstvu inostranih dela, a posle Drugog svetskog rata u nekim od skadarlijskih kafana. Uprkos tome, od svoje male plate, odškolovala je tridesetoro dece.
Nepravdu prema ovoj ženi koliko-toliko ispravio je gradonačelnik Branko Pešić, koji joj je na Voždovcu dodelio stan. Nije u njemu, nažalost, dugo poživela. Umrla je posle godinu dana i sahranjena u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Tačno pre sedam godina, na današnji dan, njeni zemni ostaci prebačeni su u Aleju velikana.
