ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.11.2020. u 18:00 Biljana Lijeskić
INTERVJU: SRETEN KRSTIĆ, violinista

Kamerna muzika je najvažniji deo mog umetničkog života

Pored dela Mocarta, Barbera i Bokerinija večeras će na programu biti i muzika Frane Paraća, čiji je stil meni, kao starom rokeru, veoma blizak
Сретен Крстић (Фото: Бемус)

52. BEMUS

Gotovo četiri decenije violinista Sreten Krstić proveo je u Minhenskoj filharmoniji nastupajući kao koncertmajstor sa velikim dirigentima poput Čelibidakea, Livajna, Mazela, Gergijeva. Prošle godine serijom koncerata oprostio se od ovog cenjenog orkestra. Sada je u penziji, ali aktivnoj! Sa porodicom i dalje živi u Minhenu, pre svega zbog kćerkinih studija, a koncertni adrenalin doprinosi da i dalje svira sa više svetskih kamernih ansambala, kao što je Sekstet Minhenske filharmonije, Trio „Gelijus”, Kraljevski Gudači Sv. Đorđa itd.

Ovog puta violinistu Sretena Krstića slušaćemo sa ansamblom „Zagrebački solisti” i Irenom Grafenauer, slavnom flautistkinjom, večeras u 20 časova na Kolarcu, u okviru 52. Bemusa. Na programu su dela Mocarta, Semjuela Barbera, Luiđija Bokerinija i Frane Paraća.

‒ Saradnja sa „Zagrebačkim solistima” traje gotovo devet godina i može se opisati u dve reči: veoma uspešna! Od početka smo se odlično razumeli i to je ubrzo preraslo u pravi i iskreni prijateljski odnos, koji traje nepromenjeno do danas. Inače, „Zagrebački solisti” su bili (a i ostali), još iz studentskih dana, jedan od mojih najomiljenijih kamernih orkestara sa kojim sam, kao solista, prvi put nastupio davnih sedamdesetih godina prošlog veka, posle pobede na tadašnjem takmičenju mladih jugoslovenskih umetnika. Posle nekoliko zajedničkih koncerata tada, ta saradnja se evo posle nekih 48 godina, nastavlja kao da nikad nije ni bila prekinuta, osim što su kolege u ansamblu sve mlađe i mlađe, a ja sve stariji. Izuzetnu karijeru ovog sastava započeo je njegov osnivač, violončelista Antonio Janigro, a kasnije nastavili mnogi ugledni koncertmajstori poput Tonka Ninića. Kakav će trag ostaviti moj rad, pokazaće budućnost – kaže Sreten Krstić o mestu u njegovoj karijeri pripada „Zagebačkim solistima”.

Pored Mocarta, Barbera, Bokerinija, na večerašnjem programu je i delo Splićanina, savremenika Frane Paraća. Koje njegovo ostvarenje ste odabrali i zašto?

Reč je o njegova „Dva stavka za gudače”. Kompozicija je naručena od „Zagrebačkih solista” i uvek je dobro primljena kod publike. Stil nama dragog kolege, kompozitora akademika Paraća je karakterističan i prepoznatljiv, a i meni lično, kao starom rokeru, veoma blizak. Ubeđen sam da je baš ta fina primesa rokenrola znalački uklopljena u bogatu muzičku imaginaciju i izraz, ono zbog čega se muzika gospodina Paraća rado izvodi i sluša.

U Beogradu nismo dugo čuli ni Irenu Grafenauer, flautistkinju. Po čemu posebno cenite ovu umetnicu?

Koncept predstojećeg nastupa sam napravio zajedno sa kolegama iz ansambla i u dogovoru sa Irenom Grafenauer. Partitura Mocartovog Koncerta za flautu uključuje i nekoliko duvača, pa sam ga aranžirao i prilagodio izvođenju za naš sastav. Saradnja sa Irenom je za svakog muzičara poseban doživljaj i nezamenljivo iskustvo. Vrlo je precizna i zahtevna na probama, ali istovremeno i neverovatno spontana. Uvek spremna i otvorena za nešto novo, bez sujete ili lažnog ega. Irena dugo nije nastupala u Beogradu, ali mislim da to nije jedini razlog velikog interesovanja za ovaj koncert. Svi znamo da je ona jedna od najboljih svetskih flautistkinja i da je rado viđena na svim meridijanima, pa će u tom smislu naše gostovanje na Bemusu imati poseban značaj za publiku.

Da li u ovoj životnoj fazi drugačije doživljavate muziku, kako se snalazite u vreme virusa korona i kakvi su planovi?

Nastupam i dalje sa drugim kamernim ansamblima i grupama, to je uostalom i bio standardni deo mog umetničkog delovanja, a u doživljaju muzike se kod mene nije ništa promenilo. Kamerna muzika je od početka bila nezamenljivi i najvažniji deo mog umetničkog života, tako će i ostati. Nažalost, od marta ove godine u celom svetu su problemi sa virusom korona gurnuli kulturu i umetnost u potpuni zaborav, kao da je to nešto nevažno. I pored dokazanih studija i činjenica da na koncertima klasične muzike uopšte ne dolazi do zaraze, političari jedne, u tom smislu, možda čak i najuticajnije države, kao što je Nemačka, donose neshvatljive odluke o zabrani održavanja koncerata i sličnih kulturnih događanja, čime su, i pored izdvojenih sredstava za pomoć i podršku, u kratkom roku, doveli ogroman broj samostalnih umetnika, orkestara, kamernih sastava, ali i organizatora, na ivicu egzistencije. I pored toga što je već duže od pola godine teško planirati budućnost, „Zagrebački solisti” i ja pokušavamo da održimo kontinuitet rada, u čemu nam pomažu, prvenstveno grad Zagreb, ali i njegova turistička zajednica.

Vaš profesor bio je violinista Petar Toškov, a 4. novembra ove godine navršeno je sto godina od njegovog rođenja. Kakvo je vaše sećanje na njega?

Profesor Toškov, zajedno sa prof. Aleksandrom Pavlovićem, bio je nesumnjivo jedna od najvažnijih ličnosti u mom instrumentalnom razvoju. Svi mi, njihovi bivši studenti, vrlo dobro znamo šta smo i koliko od njih naučili i koliko nam je to znanje, koje su nam bezrezervno pružili, bilo kasnije, u životu, korisno i značajno, a u nekim momentima i presudno. Ubeđen sam da jedino njima mogu da zahvalim što sam svoj radni vek proveo na mestu koncertmajstora Minhenske filharmonije.

O muzičkom neukusu kod nas

‒ Moram da kažem i da mi je veoma žao što je onaj bogati beogradski kulturni život poprilično zamro i to još davno pre pandemije! Muzički neukus je preplavio gotovo sve medije i društvo u celini. A što je najtužnije mlade generacije, čini mi se, više i ne znaju šta su zaista istinske kulturne i moralne vrednosti ‒ rekao je o muzičkom životu u našoj sredini Sreten Krstić, nekadašnji umetnički rukovodilac Bemusa od 2007. do 2010.

Komеntari1
55741
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Andrejevic
Sjajan umetnik i covek. Rado se secam njegovih nastupa sa Beogradskom Filharmonijom kao koncert majstororom i solistom. Plenio je umetnickom virtuoznoscu i privatnom skromnoscu. Umetnik sa pedigreom i bogatom karijerom!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja