subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 13.11.2020. u 18:00 Stanislav Hočevar

Tajna ljubavi, lek za sve pandemije

Papa tvrdi, s istinskom provokativnošću, da ćemo maske nositi sve dok sve ljude ne uključimo među svoju braću i sestre – to jest, dok jedni s drugima ne uspostavimo autentične bratske odnose
Папа Фрања (Фото EPA/Gregorio Borgia)

 

Razgovor sa Svetim ocem papom Franjom („Politika”, 1. 11. 2020) razveselio nas je, veoma obogatio, ali i iznenadio. Nije nas toliko iznenadila sama činjenica da je u dnevnom listu „Politika” prvi put uopšte bio objavljen intervju s rimskim biskupom koliko nas je iznenadio po svojoj izvanrednoj, rekli bismo, antropološkoj težini. Ako bi ikada trebalo, onda svakako ovaj put moramo da dodamo i odrednicu integralnosti: dakle, po svojoj integralnoj antropologiji. U ovom našem vremenu tolikih redukcionizama ovaj intervju je pravo osveženje, ali i etalon poštenog pristupanja životnim pitanjima. U tom tekstu možemo doslovno da opipamo kako su ono vidljivo i nevidljivo, materijalno i duhovno, zemaljsko i nebesko, čovek i Bog ‒ samo jedna velika celina u svom svekolikom diverzitetu, ali i u savršenoj komplementarnosti. Autorima pitanja treba samo čestitati što su se konačno oslobodili tolikih – pogotovo istorijskih – partikularizama i tako nam dali hranu univerzalnosti. A u toj hrani svakako imamo dovoljno nadahnuća i merila i za sve partikularnosti.

Ono što u uvodnom tekstu ovih mojih utisaka treba nužno naglasiti kao fortissimo jeste papina bliskost nama, našoj stvarnosti, našoj zemlji, ali i našoj široj regiji. To je naglašeno tako nenametljivo da će većini i promaći. On, papa, ne dolazi k nama i među nas svojom spoljnom pojavom ili s nekim populističkim rečima, nego kao neko ko se duboko identifikovao s Jevanđeljem, hrišćanstvom, ljubavlju Isusa Hrista, njegovim bogočoveštvom.

Blagodat Isusa Hrista po njemu se pretače u komunikaciju s nama s neverovatnom autentičnošću, milinom, širinom, dubinom i nesvakidašnjom intuitivnošću. Ovo tvrdim samo zato što je i mene samog – iako papu redovno pratim – neobično iznenadio. U našu istoriju – tako sam ubeđen – po njemu je ušao nekakav preobražavajući duh, duh istorijskog i društvenog života.

Iako je svaka njegova rečenica tako inspirativna da bi zahtevala čitave komentare, ipak ću se iz čiste zahvalnosti, ali samo letimično, zaustaviti na nekoliko njegovih elementarnih nosećih stubova za neke drugačije vizije života. Inače bismo slobodno mogli da zapišemo da u tom razgovoru pronalazimo kvazipriručnik za autentično preobražavanje društvenog života u čitavoj njegovoj današnjoj kompleksnoj stvarnosti.

1. Svi mi ljudi, bez razlike, braća smo i sestre. Isti tvorac, neopisiva tajna ljubavi, pozvao nas je u život. I to je elementarni lek za sve pandemije. Mnogi misle da je taj recept već ostvaren; da je stvarni plod Francuske revolucije. Ali od toga smo još veoma daleko...

Ali ako bih sad hteo da zađem u sve pojedinosti posledica koje za sobom povlači taj princip, odmah bi se pokrenuli manji ili veći zemljotresi u našim zacementiranim stavovima. Pre svega, svi znamo – kako kažu Italijani – da je između „reči i čina pravi okean”. To potvrđuje svakidašnji život. Inače se među nama ne bi lomila koplja jesmo li na Istoku ili na Zapadu. I kome pripadamo (kao da ne bi bilo dovoljno da pripadamo sebi i tvorcu!). I kakav je proces naše integracije u Evropu i proces integracije Evrope s Balkanom. Odakle toliko poteškoća u procesu demokratije, javnog dijaloga, oblikovanja vizije budućnosti!

Našoj dugoj i kompleksnoj istoriji boravka na mostu Istoka i Zapada potrebna su dalja promišljanja, a uz to pronalaženje pravih merila za odnose između civilnog društva i religije; između država i crkava i verskih zajednica. I pitamo se kako to da se među nama nikako nije porodilo Međureligijsko veće.

2. Izvanredno je papino razmišljanje, bar za mene, o „normalnosti”. Pandemija nam svojom agresivnošću jednostavno nameće pitanje hoćemo li, dakle, moći da se vratimo u „normalu”. Ali o kakvoj „normalnosti” je reč? Prošloj? Povratak u prošlost nije logičan! Ali šta činimo da bismo u ovim uslovima i u ovakvim prilikama izgradili „novu normalnost”? Postoje li antitela samo u medicini ili, možda, i u izgrađivanju društvenog života?

3. Dalje, možemo li izgraditi novo društvo ako u dijalogu ne učestvujemo svi? Parcijalnost i selektivnost onemogućavaju integralnost razvoja i rađanje novog društva. Katolicitet ili sabranost, što je konstitutivna dimenzija hrišćanstva, jednostavno ne može da se ostvari preko „jeresi”, tj. delimičnog uključivanja celokupne stvarnosti. Naime, bez te integralnosti, bez sabornosti, bez katoliciteta – mi nikad ne možemo da zahvatimo sve one nejake, bolesne, krhke, ranjene, marginalizovane, odbačene, progonjene, kao i manjine u našem društvu. Papa tvrdi, s istinskom provokativnošću, da ćemo maske nositi sve dok sve ljude ne uključimo među svoju braću i sestre – to jest, dok jedni s drugima ne uspostavimo autentične bratske odnose. Takvi odnosi pak, tvrdi on, otvaraju u društvu potpuno nove izglede i samo u takvim prilikama događaju se čudesa „umnožavanja hlebova”.

4. Maske će sa nas, dakle, skinuti samo potpuna transparentnost života među nama. Svako skrivanje, devijantnost, selektivnost ‒ stvara nove margine i periferije, nove izbeglice, nova nasilja, nova potčinjavanja i, dakle, nove agresivnosti i frustracije. Mladi će u tom slučaju i dalje morati da beže da bi negde drugde tražili za sebe privremeni dom. Ako pak mladi nisu protagonisti u vlastitoj zemlji, kako će se onda lično razvijati i kako će već danas izgrađivati naš sutrašnji dan? U takvoj situaciji svi se okupljamo samo u „virtuelnom” svetu i tako nužno postajemo robovi „prvim prevarantima”, kako je rekao papa.

5. Plod svega toga je, kaže dalje papa Franja, velika fragmentiranost u društvu, zatim nedostatak svesti zajedništva. Dakle, ne postoji onaj subjekat „mi”, pa ne možemo ni da rastemo iz sopstvenih korena. Uništili smo svoju istoriju, pa tako nemamo ni sistem kriterijuma za svoju budućnost. Zadivljujuća je papina rečenica: „Koreni nisu sidra koja nas vezuju za druga vremena, već su tačka oslonca koja nam omogućava da se razvijemo i odgovorimo na nove izazove.”

6. „Arhitektura mira i zanat mira” (3. pitanje/odgovor): reč je o papinoj refleksiji koja zahteva posebnu pažnju. Iako papa na ovome mestu odgovara u velikoj meri načelno, daje, zapravo, i vrlo konkretne odgovore na tolika naša vruća pitanja. „Niko ne sazreva niti dostiže svoju punoću tako što se zatvara u sebe i svoja uverenja.”

„Put ka periferiji može da nam podari horizont punoće.” Samo kad pronađemo one na periferiji, mi otkrivamo i stičemo tipično i najelementarnije hrišćansko iskustvo: da svi mi postojimo samo zato što smo od Gospoda „pronađeni”, po njemu spaseni, po njemu postavljeni u „utrobu majke Crkve”; kao što smo mogli i da se rodimo tek onda kad nas je „majčina utroba” osposobila za rođenje, za život.

Beogradski nadbiskup

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari11
21dfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Popovic Marko
Meni je papa Fransisko izuzetno simpatican i mislim da je mnogo doprineo RKC koja je zahvaljujuci njemu pobrala simpatije u potpuno neocekivanim regionima. Licno, nisam ni katolik niti religiozan, zbog nekih susjeda sam pomalo i podozriv ali ljudska pojava pape Fransiska me uci da ne izjednacavam neke susjede sa celom RKC. Ukoliko bi se papa ogradio od zlocina u susjedstvu pocinjenih u ime RKC od strane laznih vernika, ne bi mi bilo nemoguce ni da prihvatim katolicku veru.
EvGenije
Чему ако ниси религиозан?
Lucijan Ogulinec
Pravoslavlje i katolicanstvo su daleko kao nebo od zemlje. Mi nismo spaljivali zene kao vestice, niti naucnike kao vraceve. Nismo balgosiljali kame koljaca a ni sada nismo odstupili od Sv. Pisma i za nas je brak moguc samo izm. muskarca i zene, kako Bog zapoveda. Jasenovac je ona moralna medja koju najpre papa treba da savlada i osudi kao hrvatski genocid. Amin!
EvGenije
Odgovorio bih stihom jedne pesme: "Suviše ste bola posejali da bi išta sem mržnje rodilo".
момчило
Поприлично мрачно виђење љубави
LaCosta
Ljubav katolicke crkve prema Srbima, to je nesto neopisivo. Cast pojedincima, govorim o sistemu i njegovom strateskom delovanju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja