petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.11.2020. u 20:01 Branka Vasiljević

„Slepi guslar” se vraća na Kalemegdan

Deo kompozicije spomenika Karađorđu nalaziće se u blizini mesta gde je bio od 1913. do 1916. godine. – Ideja o vraćanju skulpture potekla je od nedavno preminulog arheologa dr Marka Popovića koji je zajedno sa JP „Beogradska tvrđava” i Muzejom grada skulpturu i pronašao
(Фото: Завод за заштиту споменика културе града)

Na inicijativu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a po odluci Skupštine grada i Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, sutra će biti otkrivena skulptura „Slepi guslar” Paška Vučetića, jedini sačuvani deo kompozicije spomenika Karađorđu koji je bio na Kalemegdanu u periodu od 1913. do 1916. godine. Postavljanje skulpture deo je završnih poslova na uređenju prostora u okolini Spomenika zahvalnosti Francuskoj. Ideja o vraćanju skulpture „Slepi guslar” pre više od dvadeset godina potekla je od nedavno preminulog arheologa dr Marka Popovića koji je zajedno sa JP „Beogradska tvrđava” i Muzejom grada Beograda skulpturu i pronašao. Skulpturu je u originalno stanje vratio vajar Zoran Kuzmanović, a izliveni su delovi koji su nedostajali – deo malog prsta, deo gusala i štap. Bronzana skulptura „Slepi guslar” visoka je 200 centimetara i nalazi se na postamentu od kamena visine 40 centimetara.

„Slepi guslar”, rad vajara Paška Vučetića, jedini je sačuvani deo kompozicije spomenika Karađorđu na Kalemegdanu, podignutog 13. avgusta 1913. godine, a koji su 1916. srušile austrougarske okupacione snage, nameravajući da na tom mestu podignu spomenik sopstvenom vladaru Franji Josifu. Sticajem poznatih istorijskih okolnosti, usled austrougarskog i nemačkog vojnog sloma i poraza u Prvom svetskom ratu – do toga nije došlo.

Posle završetka Prvog svetskog rata, na mestu demontiranog spomenika Karađorđu, 1930. godine podignut je Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je 2018. sredstvima vlada Republike Srbije i Republike Francuske u celini obnovljen. Tada je uređen i deo zelene površine oko spomenika.

Komеntari7
5a0c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga
Pozdravljam ideju da se spomenik "Slepi guslar" postavi na Kalemegdanu - medju brojne spomenike srpskih velikana.
Драгољуб Збиљић
Како се смело догодити да се уместо срушеног Споменика Карађорђу подигне други споменик? Ко је то и зашто дозволио? Зар се није могао обновити Споменик Карађорђу, а том новом споменику наћи место. Зашто је нови споменик морао бити подигнут баш на месту где је био Споменик Карађорђу који су порушили окупатори Срба и Србије.
milenko popić- etnoseljak
Slijepi guslar, koliko god je jasno o kome se radi, ima ovdje nepomenuto, ime i prezime. Koje ne znaju svi. Npr. poneki osnovac koji vezu između jednog vijeka daleke istorije i moderne sadašnjice, u pismenom radu, pogrešno uspostavlja napisavši Filips Višnjić.
недоумица...
“`Слепи гуслар, рад вајара Пашка Вучетића, једини је сачувани део композиције споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а који су 1916. срушиле аустроугарске окупационе снаге….После завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској…`” Да ли је споменик био СРУШЕН (уништенј) или само ДЕМОНТИРАН?? А, ако је био демонтиран, зашто није после ослобођења 1918 г. обновљен?
Драган Перић
Колико је мени познато, Аустријанци су споменик порушили, наводно зато што је оштећен у бомбардовањима, бронзу претопили и излили споменик цару Фрањи Јосифу коме нису могли да одреде место – да ли на Калемегдану или на Теразијама. У међувремену је Београд ослобођен, споменик Фрањи истопљен и од тога изливена три звона од којих је највеће на цркви Ружица. Гуслар је некако претекао, а ја не знам зашто ми администратор не одобрава одговор. Хвала.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja