Nasina Stratosferska opservatorija za proučavanje infracrvene astronomije (SOFIA, Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy) po prvi put je uočila vodu na sunčanoj strani Meseca. Ovo veoma važno otkriće ukazuje na to da vode ima na znatno većoj površini Meseca, a ne samo u hladnim i mračnim delovima Zemljinog prirodnog satelita.
SOFIA je primetila molekule vode u krateru Klavijus, najvećem vidljivom sa površine naše planete koji se nalazi u južnoj hemisferi Meseca.
Ranijim posmatranjima površine Meseca uočena je jedna forma vodonika, ali naučnici nisu uspeli da naprave razliku između vode i jedinjenja sličnog hemijskog sastava.
Podaci do kojih se došlo govore da se voda nalazi u koncentraciji oko 600 mililitara po kubnom metru tla Meseca, prenosi NASA.
Pol Herc, direktor Astrofizičkog odeljenja Nase kaže da sada sigurno znaju da na Mesecu ima vode. On dodaje da ovaj pronalazak upotpunjuje naša saznanja i postavlja nova pitanja o resursima koji će biti potrebni za putovanje dublje u svemir.
Kao primer o otkrivenoj vodi, možemo da napomenemo da pustinja Sahara sadrži sto puta manje vode u odnosu na vodu otkrivenu na Mesecu. Iako je količina vode otkrivene na Mesecu veoma mala, to dovodi do novih pitanja kako je ona uopšte nastala i kako opstaje na njegovoj površini na kojoj nema atmosfere i vazduha.
Voda je veoma bitan resurs i ključ za održanje života. Ostaje pitanje da li će voda koju je uočila SOFIA moći da se koristi.
Podaci o uočenoj vodi veoma su bitni za realizaciju misije Artemis, kojom je planirano da se 2024. godine pošalje ljudska misija koja će sleteti na Mesec i čiji će zadatak biti formiranje prve naseobine van planete Zemlje.
Podaci do kojih je došla SOFIA, rezultat su višegodišnjeg rada. Kada su se prvi astronauti iz misije Apolo vratili na Zemlju 1969. godine, mislilo se da je površina Meseca potpuno suva. Novim misijama skeniranja potvrđeno je da ima leda u dubokim kraterima na Mesečevim polovima, dok su najnovija istraživanja pronašla vodu i na sunčanoj i toploj strani gde se mislilo da vode uopšte nema.
SOFIA je instrument instaliran na avionu koji je leteo na visini od gotovo 14.000 metara. Uz pomoć specijalne infracrvene kamere SOFIA je sposobna da primeti specifične zvučne talase koje emituju molekuli vode.
Bez atmosfere, voda na sunčanoj strani Meseca izgubila bi se u svemiru. Ona je – ipak, i dalje tu. Ta voda nastaje na neki način i ostaje zarobljena na Mesečevoj površini.
Jedno od objašnjenja mogu biti mikrometeoriti puni vode, koji padaju na njegovu površinu, posle čega se ta voda na neki način taloži u tlu. Po drugom objašnjenju, moguće je da Sunčevi vetrovi donose vodonik do Meseca, usled čega dolazi do hemijske reakcije.
SOFIA je pravljena za proučavanje dalekog svemira, crnih rupa i galaksija, ali se došlo na ideju da svoje zrake uperi ka Mesecu koji nije mnogo udaljen od Zemlje. Godine 2018. urađeno je probno snimanje, a od obične probe došlo se do neverovatnih podataka. To znači da će ovaj instrument biti češće upotrebljavan za proučavanje Meseca.
U sledećim misijama SOFIA će tražiti vodu i u drugim sunčanim delovima Meseca i tokom različitih lunarnih faza kako bi mogle da se nacrtaju karte sa obeleženim delovima u kojima ima vode.
Ukoliko se utvrdi da ima dovoljno vode koja može da se iskoristi, to će olakšati misije sa posadom, jer će umesto velikih količina vode moći da ponesu više opreme koja će im biti neophodna tokom boravka.
