sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 11.11.2020. u 08:14 Olga Janković
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Sećanje na heroje uz Dan primirja: iz rata izneo samo go život

Милан Гачић (Фото Књига „Витезови слободе”)

Ostao je bez svega drugog zbog čega bi čovek imao volje i radosti da živi. Tri rođena brata poginula na frontu, majka presvisla od tuge, otac poginuo na kućnom pragu, a dva strica izgubila glavu negde na Ceru... Samo jednom je došao u rodnu Ljuboviju da vidi zgarište očinskog doma i upali voštanicu na grobu svoje majke. Zemlju je razdelio rođacima i komšijama, a on nastavio da se probija kroz život, beleži Milan Šantić u knjizi „Vitezovi slobode”, ispovest Milana Gačića, načinje ga pitanjem gde je bilo najteže za vreme rata i odgovorom ‒ svuda, pa niže sećanja na septembar 1916. i Kajmakčalan, kada Milan sa saborcima tera Bugare niz Rovovsku Kosu.

Opet mu palo u deo da ide u patrolu, da izvidim položaj, takozvani „Ferdinandov nos”, ogromnu stenu s neprijateljskom objavnicom. Pošli su on i narednik Blagoje Suzović iz prve čete, skinuli obuću i oko nogu obavili omotače. „Okolo umuknuli topovi i puške da nas naši ne bi ubili, a nisu pucali ni Bugari”, priča.

„Potrbuške sam se dovukao do njihovih rovova. Mrtva tišina, čujem kako mi srce udara, a noć vedra, zvezdana. Izmilio sam glavu, mislio da objavnica nema vojnika, ali kad bolje pogledam primetim da na vrhu rova kopaju i bacaju zemlju, spremaju ga za sutra. Kažem Suzoviću da mi da i svoje bombe i otšrafljujem paklene jabuke. Jednu, pa drugu bacio sam na gomilu, pravo među njih i nasta kuknjava. To mi nije bio zadatak, ali mi nije dao đavo mira. Njihova artiljerija poče da bije, probudi se i namah zapali ceo front. Poranjavaše se i neki naši, čuo sam kako zapomažu, mene nije ni okrznulo, a posle su svi čestitali, bio sam zverka, pa dobio tada francuski Ratni krst i Medalju militer, pričao je Gačić, pa se seli na početak avgusta 1918, kad je opet išao u izviđanje. „Bezimena kosa, ko će? Madžarević i Gačić kao i uvek”. Sa još dvojicom siđe pod same rovove sa ukopanim gnezdom kod Sokolca, do bugarske osmatračnice.

„Samo sevne kad puste šaržer. Prišao sam blizu, čujem ih kako razgovaraju. Ja opet bombe, pa bacam na njih. Planule su na samoj ivici rova. Njihovi mitraljezi otvorili paljbu, osuli vatru i rovovci. Sve zviždi iznad nas... sve ode dole, rasturaju drveće i džakčiće... Iz štaba telefonom pitali da li sam se vratio... a kad je front probijen, onda je bilo lako. Kao da smo išli u šetnju, jurili smo napred. Vardar prešli kod Velesa i izbili na Ovče polje, a kod sela Pavlešinaca, Bugari nas zadržali i napadali, ali sve im je bilo uzalud”, veli Gačić, koji za podvige zavredio Krađorđevu zvezdu sa mačevima i Pohvalnicu komandanta Treće armije, pa pruža Šantiću požutelo, izgužvano parče hartije koje je pre toliko godina dobio u rovu na Kajmakčalanu i kaže ‒ evo čitajte:

„Čast, ponos i poštenje, potpuna predanost radu, retko poimanje dužnosti, hrabrost koja ide do neustrašivosti, samopregorevanje, samopožrtvovanje – to su osobine ovog uzornog podoficira, ovog čelik-karaktera, koji je ljubio slobodu svoje domovine i za nju isuviše dao. Za njega nisu postojale prepone, on za njih nije znao. Teško je naći mesto, gde se naročito odlikovao. Svugde je bio među prvima, najhrabriji među hrabrima, s najveći ponosom, među onima koji ponosa imaju”, pa se nižu redovi Milanovih podviga... a kući se vratio tek pred kraj 1924. godine. Ranije nije išao. Otupeo.

„Jedno vreme klonio sam se ljudi i nikoga nisam mogao da gledam, govorio je Gačić, kasnije činovnik Poreske uprave u Carevu Selu, a po premeštaju dolazi u Ljuboviju, gde nalazi pustoš, zgarišta i zidine. „Nisam poznavao nikoga i od tada više nisam ni svraćao u svoj kraj, jer sve me to podseća na mladost, roditelje i braću i na sve što sam izgubio”, pričao je Milan koji se posle preseli u Sremsku Mitrovicu, oženi i dobi osmoro dece...  

Komеntari21
7b335
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
И после оваквих српских јунака политичари преузимају да воде државу!
Branko Miokovic
Imaao sam cast da mi sin junaka Milana Gacica, Aleksandar ( Sasa ) Gacic bude profesor u mitrovackoj gimnaziji.
Cer
Prazne se sela oko Ljubovije,nema više ovakvih gromada.
fensi denser
kada se vratio u rodni kraj više nije poznavao nikoga i više nije imao ništa... naši junaci ne ginu za svoje porodice i imanje, već za tuđe interese. i redovno nas guraju u tu varijantu "pobede", pardon "primirja". slavimo primirje za nemce? šta je pobeda u 2. svetskom ratu onda, isto primirje pred treći svetski rat? oni nikada ne priznaju poraz, falsifikuju istoriju a mi ne priznajemo da smo topovsko meso i da ništa nismo naučili...
Леон Давидович
Реч примирје има оправдање на нивоу светског рата јер Немачка није потписала безусловну капитулацију, као на пример Рајх 1945., и снаге Антанте нису окупирале Немачку. После окончања рата заправо је уследио кратки предах, да би наследници поражених снага из Првог светског рата започели Други светски рат.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja