nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.11.2020. u 23:00 Marijana Avakumović

Luzerski pristup Fiskalnog saveta meri za smanjenje siromaštva

Ovo nezavisno telo je još letos reklo da je pomoć svim punoletnim građanima od 100 evra pogrešna mera. Analiza je pokazala da ona nije usredsređena na one kojima je potrebna
(Фото Д. Јевремовић)

Uvek postoji izvestan stepen napetosti između nezavisnih institucija, kao što je Fiskalni savet i Vlade Srbije. Naše je da ocenjujemo i često se ne slažemo u ocenama i procenama sa vladom. Naravno, potom uslede reakcije sa druge strane. Računamo na to da je stepen napetosti upisan u način rada, kaže za „Politiku” Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, povodom prekjučerašnje oštre polemike sa Sinišom Malim, ministrom finansija, o meri pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra.

Težište diskusije bilo je zapravo studija koju su finansirale Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u kojoj se između osatalog kaže da je jednokratnom novčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da obuzda širenje siromaštva.

Na skupštinskom Odboru za finansije, gde se razgovaralo o rebalansu budžeta, ministar finansija je zapitao da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje i demantuje EBRD i MOR, koji upravo hvale tu meru države. On je Pavlu Petroviću i Nikoli Altiparmakovu, članovima Fiskalnog saveta, rekao da su oni Fiskalni savet Republike Srbije, a ne onaj ko kritikuje MOR i da za taj posao nisu plaćeni.

Pavle Petrović objašnjava da su ovu studiju pomenute međunarodne organizacije finansirale, a da su je radili domaći autori. U toj studiji je analiziran efekat mere 100 evra pomoći svim građanima i zaključeno je da je to smanjilo siromaštvo.

‒ Nikola Altipamakov i njegov tim su pogledali studiju i imali su analitičke primedbe. Uočili su grešku da je efekat mere znatno manji nego što su tvrdili autori studije. Pokazali su da je sa tih 600 miliona evra ili čak polovinom ili trećinom tog iznosa mogao da se postigne isti efekat na smanjenju siromaštva, da je taj novac upućen samo onima kojima je to bilo neohdno, a ne čitavoj populaciji ‒ objasnio je prof Petrović.

‒ Naša reakcija je bila da luzerski kažemo ‒ evo međunarodne organizacije hvale meru vlade, a mi smo bili protiv toga. Naše je bilo da analitički pokažemo da to nije tačno. Odgovor na to može da bude da autori studije pokažu da mi nismo u pravu i da je mera imala efekat ‒ kaže naš sagovornik.

Na kritiku da posao Fiskalnog saveta nije da komentariše međunarodne organizacije ili konstataciju jednog poslanika, koji je prema Petrovićevim rečima, duhovito primetio da bi Fisklani savet mogao da kontroliše prebrojavanje glasova u Džordžiji, predsednik Fiskalnog saveta podseća da je ovo nezavisno telo još letos reklo da je pomoć svim punoletnim građanima od 100 evra pogrešna mera. Njihova analiza je pokazala da mera nije usredsređena na one kojima treba i da je fiskalno skupa.

‒ Imate potpuno jedan luzerski pristup, ako imate MOR i vama i drugima bude krivo, pa kažete da država nije smanjila siromaštvo. Kakve veze ima to sa onim što radi Vlada Srbije ‒ kazao je ministar finansija i dodao da je potpuno besmisleno da Fiskalni savet kritikuje stav MOR-a i EBRD-a, prenosi Tanjug.

Petrović objašnjava da su analizirali pomenutu studiju da vide da li su i sami pogrešili. Jer ta studija tvrdi da je ovo dobra mera i da smanjuje siromaštvo.

‒ Ne radi se o tome da mi nadgledamo izbore u Džordžiji ili da komentarišemo ove dve međunardone orgnizcije koje hvale vladu već se radi o tome da analiziramo efekte mere vlade da li je ona dobra ili ne. Mi smo kada je trebalo da bude donesena rekli da je preskupa za efekat koji bi imala. Ne radi se ovde o pohvali međunarodnih organizacija vladi već o studiji koja nešto tvrdi i mi na to odgovaramo zato što je to u domenu našeg savetovanja vlade. Pokazali smo vladi, parlamentu i našoj javnosti da to nije tačno. Naša motivacija nije da nas drugi hvale već da dođemo do istine, koliko možemo. Autori te studije treba da kažu da Fiskalni savet nije u pravu i da na profesinalnom nivou analitično to raspravimo ‒ kaže Petrović.

Fiskalni savet je kategoričan u stavu da je pomoć građanima od 100 evra loša mera, jer zbog tih 600 miliona evra deficit budžeta je veći za 1,3 odsto BDP-a. Da nije bilo te mere deficit bi umesto 8,7 odsto bio oko 7,5 odsto BDP-a, što je prosek Centralne i Istočne evrope, navodi predsednik Fiskalnog saveta.

On kaže da je njihova glavna primedba na rebalans budžeta to što nije dobro urađen u delu transparentnosti. Poslanici koji raspravljaju o budžetu, pa i čitava javnost, kako ističe, ne znaju raspodelu tih novih 850 miliona evra, šta su dodatni izdaci u odnosu na aprilski rebalans.

‒ Velika stavka je 150 miliona evra budžetske pozajmice za koju ne znamo gde to ide. Pitamo se da li je to za „Er Srbiju”. Verovatno jeste, ali to bi trebalo vlada da kaže poslanicima i javnosti. Kancelarija za javna ulaganja dobija 100 miliona, ali nije rečeno za šta će to da se troši. Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećaneza oko 100 miliona evra ‒ kaže Petrović.

Uočili su potpuno novi trošak koji nema nikakve veze sa pandemijom. Reč je o subvenciji za izgradnju aerodroma u Trebinju od skoro četiri milijarde.

‒ Mi imamo mnogo veće probleme i imamo ovde gde da ulažemo, ali ako smo odlučili da investiramo tamo zašto ne piše transparentno u rebalansu. Onda poslanici mogu da postave pitanje da li je potrebno da dajemo za aerodrom u Trebinju, a vaduh nam je zagađen, voda se izliva neprečišćena u Dunav i Savu ‒ navodi Petrović.

On zaključuje da je svrha Fiskalnog saveta da pomogne da se pokaže da su javne finansije stvarno javne, pre svega da poslanici koji odlučuju znaju šta stoji iza tih brojeva u rebalansu budžeta, a potom i čitava javnost.

Komentari19
a55ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dusan1
Ako je država želela da pomogne sirotinji nije trebalo da im daje novac (koji oni ionako ne znaju da zarade i sačuvaju) nego bonove kao pre 40 godina i to svima isto bez obzira na platu. Tako da se i milioneri koji plaćaju porez kao i štediše koji znaju vrednost novca 'osete' građanima Srbije .
milan ćurić
Meni kao penzioneru kome su 4 god. umanjivali penziju za 20 posto, a takvih nas je bilo 740.000 nisu dali ništa. Država mi duguje oko 2.300 evra, uzeo sam tih 100 evra, znači da mi se duguje još 2.200 evra, tako da ova cela grupa penzionera nije dobila ništa. Čista matematika; dva više dva su četiri.
Ginko
Najgluplja ekonomska mera na svetu je ono deljenje po 100 eura. To je bila cista predizborna manipulacija, nista drugo. A pri tom arcio se novac gradjana Srbije. Svako razuman vidi o cemu se tu radilo. Goreg ministra finansija davno nismo imali, mada koliko on donosi bilo kakve odluke, zapravo ni ne moze sam veliku stetu da napravi.
djone
apsolutno se slazem, ja zivim u Nemackoj i ovde su postojale inicijative da se takodje gradjanima deli novac sto je glatko odbijeno jer nema ekonomsko opravdanje. Ako Nemacka koja je sto puta bogatija od nas nije to htela da radi onda je sve jasno. To ne resava ni jedan problem dugorocno vec samo zaduzuje drzavu dalje. Sve je to bila predizborna igranka a EBRD, MMF i ostali to podrzavaju zato sto svi oni od reda zele da mi ostanemo sto je vise moguce zaduzeni njihovim kreditima.
Мр Радомир Шћепановић
Битна је потрошачка корпа! Колико је могло тога да се купи 2000, 2010, 2020 године за 100€? И зашто је храна у Србији сукупља него у ЕУ?
Nebojsa
Na jedno tako pausalno pitanje "zasto je hrana skuplja nego u EU" tesko je dati odgovor. U principu, skuplje je u Srbiji mozda ono sto se uvozi tamo gde je domaca proizvodnja zasticena. Skuplje je i ono sto se proizvodi u Srbiji ako je produktivnost niza. Ali u velikom delu osnovnih proizvoda: hleb, mleko, ulje, jaja, mlecni proizvodi, konditorski proizvodi, voce povrce... cene su u Srbiji znatno nize nego u EU. Jedan baget od 250 grama kosta u Becu izmedju 0,9 i 1,5 evro, pa vi vidite.
Vlada
Ministar finansija se obraća, najblaže rečeno, neprimerenim rečnikom. Jasno je da bi podela pomoći samo ugroženima više doprinela smanjenju siromaštva, nego kada se podeli svima. Sa druge strane, mnogo se zadužujemo a ne znamo gde taj novac odlazi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja