sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 15.11.2020. u 18:00 Borivoje Krušković

Fiskalnim raketama na depresivnu ekonomiju

„Štednja” (fiskalna restrikcija) je dovela do smanjenja nominalne kamatne stope na nulu ili blizu nule i privreda SAD i evrozona su ušle u tzv. zamku likvidnosti
(Срђан Печеничић)

Nakon svetske finansijske krize 2008. godine (koja se u makroekonomiji tretira kao negativan šok ponude) i pogrešne makroekonomske politike koja se zasnivala na „štednji” (umesto na „potrošnji”) i targetiranju inflacije, već tada je bilo jasno da će tzv. paradoks štednje biti glavni uzrok svetske depresije (recesija koja traje najmanje 24 meseca, koju karakterišu pad BDP-a od najmanje 10 odsto i rast nezaposlenosti od najmanje 25 odsto). Optimalna makroekonomska politika na svetsku finansijsku krizu je bila reflacija (mere makroekonomske politike koje će sprečiti deflaciju, ali koja neće preći u inflaciju). Put svetske ekonomije u depresiju je nezaustavljiv, a negativan šok ponude (pandemija kovida 19) je taj put samo ubrzao. Kovid 19 je inicijalno bio jednokratni negativni šok ponude koji je „mutirao” u dugoročni negativni šok ponude, koji će inicirati negativni šok tražnje, tako da je svetska ekonomija ušla u začaranu spiralu negativnih šokova. Pogrešno je ako se na ovakav šok reaguje jednokratnim merama makroekonomske politike. Spirala negativnih šokova ponude dovešće do kraha monetarne strategije – targetiranje inflacije.

„Štednja” (fiskalna restrikcija) je dovela do smanjenja nominalne kamatne stope na nulu ili blizu nule i privreda SAD i evrozona su ušle u tzv. zamku likvidnosti. To je slučaj kad je čak i nulta nominalna kamatna stopa preniska za podsticaj privredne aktivnosti, a nominalna kamatna stopa ne može da bude manja od nule. U zamci likvidnosti monetarna politika postaje paralisana (SAD 1930. godine, Japan 1990. godine), jer monetarna ekspanzija (povećanje ponude novca kroz ubrizgavanje milijardi dolara ili evra) ne dovodi do podsticanja privrednog rasta i zaposlenosti zato što povećanje ponude novca, koje inače smanjuje nominalnu kamatnu stopu, ne može da je smanji ispod nule. Dodatna opasnost nulte nominalne kamatne stope je rast „cenovnog mehura” različitih oblika finansijske aktive, što u jednom trenutku može dovesti do pucanja mehura koji bi generisao finansijsku krizu. Bitno je istaći da je ovde reč o nultoj nominalnoj kamatnoj stopi, a za potrošnju i investicije važna je pozitivna realna kamatna stopa koja predstavlja razliku između nominalne kamatne stope i inflacije. Međutim, pozitivna realna kamatna stopa mora da bude posledica inflacije, a ne deflacije. Deflacija smanjuje vrednost imovine, potrošnju, investicije, profit, agregatnu tražnju i BDP, a povećava nezaposlenost. Takođe, nemogućnost vraćanja dugova će pogoditi bankarski sistem, doći će do bankrota banaka, kontrakcije kredita, smanjenja cirkulacije novca i zbog toga smanjenja potrošnje i deflacije. Dakle, svetska ekonomija je u začaranom krugu dugovno-deflacione spirale, gde nizak nivo BDP-a vodi još većoj deflaciji. U zamci likvidnosti (nulta nominalna kamatna stopa) je izbor između dva zla – finansijske krize i depresije. Prvo, pri inflaciji, realna kamatna stopa je negativna, što vodi finansijskoj krizi. Drugo, pri deflaciji (negativna inflacija), realna kamatna stopa je pozitivna, ali deflacija vodi privredu u depresiju. Za razliku od monetarne politike, fiskalna politika je efikasna jer u zamci likvidnosti nema tzv. efekta istiskivanja. Fiskalna ekspanzija obezbeđuje likvidnost ubrizgavanjem dodatne likvidnosti (povećanje javne potrošnje) ili, što je još važnije u slučaju dugotrajnog negativnog šoka ponude, nepovlačenjem likvidnosti iz sistema (smanjenje poreza). Međutim, problem za fiskalnu ekspanziju predstavlja eksplozija javnog duga, jer pri negativnoj stopi privrednog rasta, čak i nulta kamatna stopa na javni dug dovela bi do povećanja učešća javnog duga u BDP-u.

Uzrok svetske depresije biće dugovno-deflaciona spirala. U situaciji inicijalne prekomerne zaduženosti, negativni šok ponude će indukovati eksplozivni dinamički proces smanjenja nivoa cena i povećanja realnog duga, što će dovesti do kontinuiranog smanjenja BDP-a i povećanja nezaposlenosti. Krah na berzi će biti detonator depresije koji će aktivirati dugovno-deflaciona spirala. Otplata dugova dovešće do prisilne prodaje, smanjenja depozita i usporavanja brzine novca u opticaju, što će generisati pad nivoa cena, odnosno povećanje vrednosti novčane jedinice. Ako se taj pad cena ne zaustavi, mora doći do daljeg pada BDP-a i masovnih stečajeva i bankrota. Tako će se otplatom duga smanjiti nominalni dug, ali će deflacija povećati realni dug zbog rasta vrednosti novčane jedinice i nedovoljne likvidnosti. U toj situaciji, čak i neki manji negativan šok je dovoljan da generiše prvi talas likvidacije dugova, što će voditi prodaji po svaku cenu i posledičnom snažnom padu cena deonica i kontrakciji bankarskih depozita. Doći će do talasa bankrota, koji će još više smanjiti cene i voditi finansijskom kolapsu. U takvim okolnostima postoji opasnost od devizne krize koja bi dodatno produbila kontrakcione realne efekte.

Nad svetskom ekonomijom su se nadvili dugovno-deflacioni oblaci koji se moraju gađati „fiskalnim”, a ne „monetarnim” raketama, kako bi se ublažile katastrofalne posledice „depresione nepogode” koja će pogoditi svetsku ekonomiju. Drugim rečima, svetska ekonomija je na „respiratoru” i potrebna je hitna „fiskalna”, a ne „monetarna” vakcina, kako bi se eventualno ublažile posledice „najopasnijeg ekonomskog virusa” – svetske depresije.

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari7
94f54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
Tekstovi iz ekonomije (u zapadnom značenju te reči) su teški za nas - običan narod. Medjutim, ovaj je potpuno nečitljiv - osim nekoliko prostih rečenica. Šteta, jer problematika je aktuelna, autor je obrazovan a "publika" postoji. U sledećem tekstu očekujemo rafiniran tekst lakši za čitanje za nas, običan narod. Pa da znamo šta da radimo sa parama koje smo mukotrpno štedeli a sada su u opasnosti.
Radmila Mišić
Zavisi koliko para imate "u opasnosti" - ako je malo, napravite bar zalihe šećera, brašna, pirinča, zejtina itd. Ako je dosta para, razmislite o kućici sa okućnicom koja može da vas hrani jajima, zečetinom i povrćem. Kako je govorila moja baba, sve bRankotira, samo motika ne bRankotira.
Boris
Nikakve "banke" nece "propasti", kako autor tvrdi, nego ce druge banke kupiti posustale ili ce nove biti formirane da preuzmu slobodni dio kolaca (ili ce ih drzave spasiti bankrota).
daxkey
hvala na ovom tekstu!
zoran
Deflacija ne postoji, drzave laziraju podatke. U proracun inflacije ubace cene lokomotiva koje opadaju a ne uracunaju cene nekretnina koje eksplozivno rastu i za koje vecina ljudi daje trecinu prihoda kroz rentu ili mesecnu ratu kredita.
Radovanka
Dobro....Ipak mene mnogo vise zanima kako to da ,po prici politicara, mi lideri u Evropi? Sta je i kako je kod nas i gde smo mi u svemu tome ?
Radmila Mišić
Srbija ima najmanji PAD proizvodnje zbog korone, danas je bio na index. hr o tome, analiza Bečkog institut, po tome jesmo lider a ne po apsolutnim iznosima. (Članak je popodne skinut, sekirao ih je). A mi smo u svemu tome solidni proizvođači hrane, industrija nije prekidala rad zbog korone, pokazalo se da turizam ne pravi maske ni respiratore a da berzanske akcije ne mogu da se ogrnu kao zaštitni skafander, država treba da maksimalno podstiče i najmanju proizvodnu radionicu i olakšava im rad.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja