utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.11.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Pripadnost grupi

Potreba da se pripada nekome je važna i menja se tokom života: od porodične zajednice preko vršnjačkog „plemena” stiže se i do odraslog doba, kada ljudi biraju partnere i imaju svoju porodicu i decu, ali danas se individualizam sve više nameće kao optimalni životni put
(Срђан Печеничић)

Ljudi su socijalna bića i imaju potrebu da pripadaju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem se menja tokom života, a svako može zastati u nekoj od razvojnih faza pripadnosti. I zato je važno videti kome osoba „pada pri” – pripada.

Prva grupa u kojoj dete stvara svoj identitet jeste njegova porodica. Po pravilu majka je najvažnija, jer u prvim godinama života, tri do četiri, ona nastavlja da se ponaša kao da je dete deo nje, tako da dete razvija doživljaj snažne emotivne pripadnosti majci. U trudnoći je dete bilo deo majčinog tela, tako da majka u prvim godinama života doživljava dete kao deo njene ličnosti. Takav odnos nazivamo simbioza i on je nužan za pravilan razvoj deteta. U tom odnosu dete razvija prvo osećanje temeljne sigurnosti i prihvaćenosti. Nakon tog perioda dete se okreće i prema drugim članovima porodice, uključujući i one važne delove proširene porodice – baku i deku.

Prvo vezivanje za druge

Iako je za većinu dece boravak u vrtiću nužno iskustvo, jer su roditelji zaposleni, deca po pravilu nemaju razvijeno osećanje pripadnosti grupi u vrtiću. Uglavnom se vezuju za neku od druge dece, naročito za onu s kojima se dobro igraju. Mnoga deca doživljavaju grupu dece u vrtiću kao lošiju zamenu za porodičnu grupu.

Polaskom u školu deca stvaraju novi identitet školarca i imaju potrebu za pripadnošću grupi dece u razredu. Treba znati da situacija u prvim razredima osnovne škole nije idilična iz jednostavnog razloga što deca nisu dovoljno socijalizovana. To znači da pored prijateljskih odnosa u razredu, postoje i oni neprijateljski. Upravo zbog nedovoljne socijalizacije neka deca u razredu nameću „vladavinu jačega”, tako da oko sebe okupljaju decu koja se bore za „vlast” i „popularnost” s drugim sličnim grupama. Zadatak učitelja je da u razredu gaje i razviju takvu grupnu dinamiku u kojoj će zavladati prijateljski odnosi i „vladavina prava” u kojoj nije važno ko je jači, već ko je u pravu.

Ulaskom u pubertet nastaje velika promena u detetovom sistemu vrednosti, jer su često vršnjaci važniji od porodice, posebno pripadnost ovoj grupi i status u njoj. To je normalna faza „pripadnosti plemenu” ili „tribalizma”. Interesantno je da je ova međunarodna reč nastala od naziva plemena Tribali, koji su od 1200. godine pre Hrista naseljavali prostor u sadašnjoj Srbiji (između Južne i Zapadne Morave) kao i delove Makedonije i Bugarske, i koji su, za razliku od stava zvanične istoriografije, u antičkim izvorima smatrani Srbima. Tribali su postojali sve do rimskog osvajanja ovih prostora.

U fazi tribalizma adolescentu je važno da bude prihvaćen u grupi vršnjaka i da u njoj zauzme važno mesto. Dok u porodici dete izgrađuje „primarni identitet”, u grupi vršnjaka ono stvara „sekundarni identitet”. Za pravilan razvoj je važno da osoba u obe ove faze razvija pozitivnu sliku u sebi.

Nakon faze pripadnosti plemenu vršnjaka, mlada osoba započinje individualni razvoj, definišući sebe kao pojedinca koji korača vlastitim životnim putem. To je faza funkcionalno odrasle osobe koja je socijalizovana i sposobna za samostalni život. Ona ima razne „pripadnosti” različitim grupama i različite društvene uloge, ali u odnosu Ja–Drugi dominira njeno Ja.

„Zaključani” u prošlosti

Odrasli pojedinci imaju potrebu za ljubavlju, zbog čega se sparuju u ljubavnim vezama, pripadajući partneru, što najčešće vodi u novu fazu pripadnosti, a to je pripadnost sekundarnoj porodici, posebno vlastitoj deci.

Ako bi ovo bile faze nekog razvoja pripadnosti grupi, onda bi se moglo govoriti i o tome kako neki ljudi zaostaju u nekim fazama pripadnosti. Postoje oni odrasli ljudi koji i dalje najviše osećaju pripadnost roditeljima. Postoje i oni odrasli ljudi koji su „zaključani” u fazi tribalizma, tako da moraju da pripadaju nekom, na primer, navijačkom, političkom ili ideološkom „plemenu” koje se bori protiv „neprijateljskih” plemena. Postoje i oni koji su ostali u fazi individualizma i, možda, narcisoidnosti, smatrajući da im takav način života najviše odgovara. Ideološki „vetrovi” koji duvaju kroz savremene medije zapravo promovišu individualizam kao optimalni životni put. Na to ukazuju zabrinjavajući podaci o dugogodišnjem trendu smanjivanja nataliteta i sve manjem broju onih odraslih koji su porodično orijentisani.

Komеntari17
e1b84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
A. Ajnstajn, trajno je pripao covecanstvu, zrtvujuci licne i porodicne odnose:"S mojim gotovo strastvenim saosecanjem za drustvenu pravdu i drustvenu duznost stajao je uvek u cudnoj suprotnosti izrazit nedostatak potrebe neposrednog vezivanja s ljudima I ljudskim drustvima. Ja sam pravi vuk samotnjak koji ni drzavi ni otadzbini ni krugu prijatelja pa cak ni uzoj porodici nije nikad pripadao punim srcem vec je prema svim tim vezama imao nikad prevladani osecaj otudjenosti i potrebu za samocom..."
Filip Cosopt
Za mene je individualizam najbolji put i najodgovornija odluka. Novo vrijeme i promjene koje donosi budućnost počele su početkom ove, 2020 godine. Budućnost se ne čini ni ružičasta, ni lijepa, ni sigurna...
Dragana
A šta sa onima koji su prosto drugačiji,ne pripadaju nikome jer su svoji? Nisu bili i nikada neće biti deo ma kakvog " čopora", a nisu narcisi.Sve je to lepota različitosti
Ђура
Видим ваше наводнике, али ипак реч "чопор" свакако не описује адекватно пријатељске везе које се стварају у току стварања секундарног идентитета. Свака особа нађе себи сличне колико год да је другачија. Аутор текста највише ставља акценат на проблемима који настају приликом стварања своје нове породице и припадања тој новој секундарној породици и својој деци. Да би смо одрасли као индивидуа морамо се одвојити од примарне породице и својих родитеља и тако сами постали добри родитељи
zoran stokic
Aristotel: "polis (skup jednakih u različitosti)". Građani (individue) su socijalizovane jedinke, tribalne osobe (koje žive u gradovima) nisu socijalizovane; u našim životima na svakom koraku možete biti "kolaterana šteta" neke tribalne osobe.
Pavle
Svi mi volimo da bastinimo iz predacke istorije a prastanovnici Balkana su nam preci do 70 posto spram 10 slovenske krvi. Kazu da je car Dusan pretio Vizantiji: potopicu vas morem Tribala. To se medjutom ne uklapa sa zvanicnim podatkom K. Porfirogenita. Zasto je u clanku koji se bavi psihologijom provucen ovaj, nedovoljno razjasnjen podatak? Savet autoru da ne prelazi granice struka, poput nekih javnih licnosti, jer je dovoljno dobar u svojoj sopstvenoj.
зока
павле, још када би знао када је госпон К.П. живео и на основу чега је писао, можда би другачије и ти мислио и писао.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja