četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.11.2020. u 14:02 Biljana Lijeskić

U Beču sada nema muzičkog života

Zatvorene su koncertne sale, pozorišta, dosta gostovanja sam morala da otkažem, kaže pijanistkinja Jasminka Stančul koja večeras nastupa na Bemusu
Јасминка Станчул (Фото са сајта уметнице)

U ovim vremenima je teško i opasno putovati i svako ko se usudi da negde krene za mene je heroj, a to su i organizatori velikih festivala, kao što je Bemus, koji čak uspevaju da poštuju visoke programske kriterijume. Pre desetak dana sam gostovala na Novosadskim muzičkim svečanostima, a sada stižem i u Beograd. Umetnici su takođe hrabri jer žele da sviraju i svaka mogućnost nastupa na bini, podela emocija sa ljudima, bez obzira koliko ih je u dvorani je u ovim trenucima značajna, kaže Jasminka Stančul, pijanistkinja, koja više od tri decenije živi i radi u Beču, a gostovaće večeras u 20 časova na sceni Kolarca, u okviru 52. Bemusa. Biće to prilika da čujemo njeno izvođenje Betovenovog klavirskog Koncerta br.3 u ce-molu, opus 37, u pratnji Simfonijskog orkestra RTS, pod upravom Bojana Suđića.

‒ Radujem se što doživljaj Betovenove muzike mogu da podelim sa Beograđanima, a Treći klavirski koncert je jedno od mojih omiljenih dela i podseća me na detinjstvo. Kao dvanaestogodišnja devojčica, koja je već učila da svira klavir, pronašla sam u porodičnoj kući u Kikindi, među LP pločama jednu Bečkih filharmoničara, kojima je dirigovao Karl Bom, a za klavirom je bio Mauricio Polini. Bio je to snimak Betovenovog klavirskog Koncerta br.3 načinjen u Muzikferajnu. Sećam se da sam se slušajući rasplakala i obećala sebi da ću to delo naučiti i izvesti jednog dana. Nije mi se ostvarilo da sviram tu muziku sa Bečkim filharmoničarima, ali je jesam interpretirala sa Bečkim simfoničarima, koji su jedan od vodećih ansambala u Evropi. Srećna sam što se taj moj san devojčice, kakva sam nekad bila, danas ispunio ‒ kaže ganuto Jasminka Stančul, u telefonskom razgovoru za „Politiku”, uoči gostovanja na Bemusu.

Godine neprekidnog učenja naša sagovornica danas ovako opisuje:

‒ Celo moje školovanje bilo je jedna velika žrtva. Sa 14 godina sam morala da napustim roditeljsku kuću u Kikindi i odem u Suboticu, u srednju muzičku školu. Posle sam studirala u Novom Sadu na akademiji, kod prof. Arba Valdme četiri godine, da potom otišla na specijalizaciju, bez stipendije, u Ženevu, što je bilo veoma skupo. U prvim mesecima sam putovala vozom do Švajcarske 24 sata, na časove klavira kod Marije Tipo. Bila je to žrtva, a put do uspeha je bio težak. Ipak, danas ne žalim zbog toga.

Sudbinski značaj za Jasminku Stančul imala je pobeda na Betovenovom takmičenjeu 1989. u Beču kada je u konkurenciji od 144 kandidata dobila prvu nagradu, a žiri je odlučio da drugu i treću ne dodeli. To priznanje joj je dalo šansu i novu snagu da nađe svoje mesto na evropskoj pijanističkoj sceni.

‒ Kad sam kročila u Beč bila je to ljubav na prvi pogled prema tom gradu, gde sam se odmah osetila kao kod kuće.Čovek ne može da ostvari sve u životu kako zamisli, ali sam zadovoljna sa svim što mi se događalo, puno toga sam videla, sarađivala sa dobrim orkestrima i dirigentima, da ne pričam o kamernim ansamblima. Osim sviranja klavira i pravljenja karijere u životu ima još lepih stvari. Recimo ljubav prema životinjama je nešto što me oplemenjuje i poboljšava moju umetnost. Sada radim kao pedagog u Ljubljani i u Beču i nastupam, tako da slobodnog vremena gotovo i nemam. Ali sam u prošlom periodu, pre petnaestak godina išla na jahanje i imala svoju kobilu. Sigurna sam da bih bila presrećna da sam se u životu bavila i veterinom. Životinje su za mene neiskvarene i plemenite, a mi ljudi bismo ponekad mogli da učimo od njih.

Jasminka Stančul kaže da je „muzički život u Beču trenutno nepostojeći”. Zatvorene su koncertne sale, pozorišta, dosta gostovanja je morala da otkaže, a novi nastupi je očekuju tek u martu. Na pitanje da li ima izazova za nju u pogledu repertoara odgovara spremno:

‒ Betovanova klavirska Sonata br 29 u Be-duru, opus 106, „Hamerklavir” je novi izazov i sa njom želim da se uhvatim u koštac. Smatram da sam sada konačno zrela za to delo.

Sećanje na Isidoru

Večerašnji koncert otvoriće premijerno delo Isidore Žebeljan – „Isceli, Isuse, rane moje”, za sopran i simfonijski orkestar – (solista: Aneta Ilić, sopran), koji će izvesti SO RTS sa maestrom Suđićem, u znak sećanja na nedavno preminulu beogradsku kompozitorku i akademika Isidoru Žebeljan.  Potom sledi nastup Jasminke Stančul, a koncert zatvara Betovenova Simfonija br.7 u A-duru, opus 92 .

Komеntari2
c5680
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Električari kažu...
...bolje izolacija nego uzemljenje.
bravo
Divna pijanistkinja. Što se tiče otkazivanja, bolje je to nego da se ljudi razboljevaju. Videćemo i posledice BEMUSa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja