sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.11.2020. u 20:15 Milica Dimitrijević
INTERVJU: ANDREA IVANOVIĆ JAKŠIĆ, slikarka

Intuicija me vodi do svesnosti

Da mi uslovi u ateljeu dozvoljavaju išla bih na velike formate, jer oni odgovaraju mom doživljaju prirode i osećanju da sam pred njenom veličanstvenošću nemoćna
(Фото: Галерија Рима)

Poput naše velike vajarke Olge Jevrić, čija krhka fizička građa na prvi pogled nije nagoveštavala njen snažan, oštar i monumentalan umetnički izraz, tako ni susret uživo sa Andreom Ivanović Jakšić – ukoliko nemate predznanje kako radi i čime se tačno bavi – ne ukazuje na njen, i vizuelno i strukturalno, moćan i voluminozan stvaralački prosede. Utoliko pre je njena dvodelna izložba u Galeriji Rima, koja u beogradskom i kragujevačkom prostoru traje do sredine novembra, istinski doživljaj, a njena pojava na našoj izlagačkoj sceni upečatljiva.

Pred posetiocima u prestonici je ciklus „Čovek je priroda” koji čine neobični duboki reljefi velikih formata, apstraktnih formi i organske pojavnosti, u čijoj osnovi se nalazi platno na blind-ramu, a koji nastaju u postupku modelovanja papira, kartona i pamuka upotrebom kvašenja, sušenja, sagorevanja, brušenja ili grebanja i neki od njih su premijerno prikazani (ciklus od 2012. kontinuirano traje). U Kragujevcu je reč o sažetom prikazu slika-objekata nastalih između 2005. i 2019, iz ciklusa „Žrtva”, „Filozofiranje čekićem”, „Voli svoju sudbinu” i „Sve vidljivo počiva na nevidiljivom”. Oni što ih sve uvezuje u jednu fluidnu, a opet kompozitnu celinu jeste podtekst lične životne filozofije bazirane na Heraklitovoj ontološkoj i kosmološkoj ideji o promeni kao jedinoj zakonitosti u prirodi, o sukobu i harmoniji suprotnosti, o čoveku i prirodi kao Jednom.

Upitana kako je, pre svega, došlo do toga da se opredeli još na startu stvaralačkog puta za pomenuti nesvakidašnji pristup vizuelnoj naraciji, da li je to bila svesna odluka ili intuicija, umetnica, koja je diplomirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, kaže da u njenom slučaju „intuicija uvek vodi do svesnosti”. Pre studija bila je fascinirana prirodnim teksturama i strukturama koje je tada posmatrala gotovo mikroskopski i želela da uđe i do najsitnijeg nevidljivog detalja, ali je na akademiji otišla u suprotnom smeru, koji je vodio ka tome da na podlogu, bilo u slici ili crtežu, naleće, da potez utiskuje i zagrebava u nju u jednoj silovitoj ekspresivnsposti.

‒ U takvom načinu rada ugljeni štapići su gotovo nestajali za nekoliko sekundi mog crtanja pa sam se u jednom trenutku odlučila da sama pravim svoje štapiće i tada se prvi put upustila u jedan tehnološki proces baratanja prirodnom materijom (graničicama drveta i vatrom) da bih je transformisala u nešto drugo, opet jednako organsko. Bila sam oduševljena rezultatom, jer su ti štapići bili bolji od bilo kojih koje sam mogla da kupim. I danas čuvam kutiju sa tim svojim ugljenima ‒ dodaje ona.

Da li se dešava da vas materijal koji koristite ponekad iznenadi svojim ponašanjem?

Događa se, naravno. U početku su ta iznenađenja bila deo upoznavanja sa materijom i njenim ponašanjem, kroz ta iznenađenja sam učila i usavršavala svoje stvaralačke procedure. Recimo, događalo se da istrošim brusnu ploču tokom rada na jednom objektu i da je zamenim drugom, i shvatim da dobijam sasvim drugu ne samo teksturu već i boju tog istog materijala na kome sam radila tom istom brusilicom. Zato danas imam dve brusilice da ne bih morala često da menjam ploče, jer sada znam kojom brusnom pločom postižem kakav rezultata. Jedno od najlepših iznenađenja koje mi je materija priredila jeste pojava pukotina. Moji objekti su napravljeni od mokre mase i ostavljam ih da se postepeno suše na vazduhu. Rezultati koje dobijam variraju u zavisnosti od brzine sušenja, od temperature vazduha, od stepena vlage u atmosferi, od toga da li se suše u ateljeu ili napolju na suncu i mnogih drugih faktora. Jedan od tih uslova doveo je do pojave površinskih pukotina u materiji, što se meni izuzetno dopalo i zadržala sam ih u finalnom objektu. Iz tog iskustva sam naučila šta treba da učinim u procesu rada da bih dobila pukotine koje toliko volim.

U vašim radovima i boje su proizvod delovanja prirodnog procesa kroz koji delo prolazi. Ima li izuzetaka?

Na ovoj izložbi postoje dva rada u kojima sam koristila prirodni crni pigment da bih „obojila” materiju, ali to sam učinila tako što sam pigment i akrilno vezivo sjedinila sa materijom pre nego što sam od nje počela da pravim objekat. Dakle, boja je integrisana u materiju. Crne ispune u pukotinama na radu „Žig” su recimo od bitumena, koji je opet upotrebljen kao materijal ispune a ne sredstvo bojenja. U suštini pitanje upotrebe boje opet je vezano za već pomenutu potrebu da svaki segment rada učinim svojim, bilo da sam ga napravila ili transformisala tako da postane moj.

Šta vas toliko privlači komplikovanijim, monumentalnim formatima?

Moji manji objekti-slike su okvirnog formata 120 puta 150 centimetara, a najveći do sada su oni izloženi u Rimi u Beogradu čija visina ide do 210 centimetara. Da mi prostorni uslovi u ateljeu dozvoljavaju išla bih u još veće formate, one od preko dva-tri metra, jer moj rad tek u velikim formatima dobija punoću i prostranost koja odgovara mom doživljaju prirode i osećanju da sam pred njenom veličinom i veličanstvenošću još sitnija i nemoćna. Imam utisak pred tim radovima kao da sam otkinula parče vulkanske stene ili planinskog masiva – nekakve prirodne gromade pred kojom sam zasenjena u svojoj malenosti, kao pred planinom ili prostranstvom mora.

Da li, možda, razmatrate potpuni iskorak u skulpturu?

Prijatelji me često pitaju šta su moji radovi, da li ja vajam, slikam, crtam? Raciju je potrebno da sve što vidi klasifikuje, ali moj rad nije vođen racijom. Moj odgovor je stoga uvek krajnje jednostavan. Stvaram svoje delo. Kuda će me odvesti taj put sada ne mogu da znam, ali mi se iz ove pozicije čini, da iako volim treću dimenziju, neću ući u područje skulpture, jer ja nisam vajar i ne posmatram svet očima skulptora.

Komеntari0
0328a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja