Bog nije u sili, nego u pravdi, a pravda je ta koja drži zemlju i gradove. Ljudi ne hodaju zemljom znanjem, nego verom.
To su reči koje je mitropolit Amfilohije uputio naučnim poslenicima iz Srbije, Rusije, Italije i Austrije kada je bio domaćin velikog međunarodnog naučnog skupa „Religija, politika, pravo” održanog u Crnoj Gori pre pet godina, početkom oktobra 2015.
Mitropolit je dočekao goste i ostao sa njima tokom celog dana u srednjovekovnom manastiru Podmaine, gde je Njegoš pisao „Luču mikrokozmu”. Najavljivao je predavače i slušao ih posvećeno, a zatim i sam govorio posle svakog izlaganja i razvijao diskusiju u opuštenoj i akademskoj atmosferi.
Pravnici, politikolozi i teolozi upijali su njegove duhovne pouke, a pred svima se na stolu našao primerak obimnog dokumenta „Primedbe na nacrt zakona o slobodi veroispovesti”, koje je tog leta sačinio pravni tim Mitropolije crnogorsko-primorske.
Nijednog trenutka mitropolit Amfilohije nije napuštao skup, osim kada je diskretno bio zamoljen da da intervju „Politici”. Znajući da će glavna tema našeg razgovora biti pokušaj državnog otimanja imovine SPC u Crnoj Gori i da to nije samo pravno već pre svega pitanje vere, ali i politike, upitali smo najpre na koji način je moguće boriti se za pravdu u datim okolnostima.
„Mislim da je to pitanje jednom za svagda rešio velikomučenik kosovski Lazar, kad se pred njim postavilo pitanje kojem će se privoleti carstvu – zemaljskom ili nebeskom. I to je nešto što, evo, do danas stoji pred svakim pokolenjem i ljudskim bićem, ali to privoljavanje nebeskom carstvu ne znači odricanje od zemaljskog, realnog ljudskog života i borbe za pravdu. Ipak je pravda ona koja drži zemlju i gradove, kao i ljudi koji su spremni ne samo da o njoj govore i pišu već i da se za pravdu žrtvuju kao car Lazar. I Hristos je pokazao svojim primerom da je Golgota jedini istinski put za zadobijanje pravde. Boreći se za zemaljsku pravdu, ovde i sada, u ovom trenutku, mi se borimo i za večnu pravdu. Da bi borba bila istinska i prava – mora se proći Golgota. Svi veliki pravednici prošli su golgotu i zato su nosioci i svedoci istinske pravde i istinske slobode”, ovim rečima je mitropolit započeo intervju za „Politiku” na terasi manastira Podmaine u Budvi, a zatim je naš razgovor nastavljen o konkretnim detaljima pokušaja vlasti u Crnoj Gori da zakonom otme imovinu crkve i stvori „državnu religiju”, pa je intervju objavljen na prvoj strani našeg lista, pod naslovom „Podgorici smeta ono ’srpska” u nazivu SPC”.
U godinama koje su usledile, Crna Gora je zaista prošla golgotu da bi zadobila pravdu i slobodu. Iako je država usvojila nakaradni zakon, vera je bila jača. Građani su mesecima s verom hodali zemljom i gradovima Crne Gore, sa porukom „Ne damo svetinje”. Glavni čuvar njihove vere bio je Đedo.
Naučni skup koji je mitropolija u oktobru 2015. godine organizovala zajedno sa Institutom za uporedno pravo iz Beograda bio je nastavljen u Reževićima i Cetinjskom manastiru, gde je mitropolit služio liturgiju. Poveo nas je u obilazak manastirske riznice i Bogoslovije, gde nas je dočekao hor učenika, otpevavši staru himnu Crne Gore „Onamo namo”, čiji je autor kralj Nikola. Mitropolit Amfilohije organizovao je da u povratku posetimo Hram Vaskrsenja Hristovog u Podgorici, gde će ga sveštenstvo, monaštvo i narod pet godina kasnije ispratiti na večni počinak.
Aleksandra Petrović
