ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 13.11.2020. u 17:22 Aleksandra Petrović

Golgota je jedini istinski put do slobode

„Boreći se za zemaljsku pravdu, ovde i sada, mi se borimo i za večnu pravdu”, svojevremeno je Amfilohije rekao za „Politiku” u manastiru Podmaine
Покојни митрополит Амфилохије током службе коју је одржао у Београду 2010 (Фото EPA EFE/Andrej Cukic)

Bog nije u sili, nego u pravdi, a pravda je ta koja drži zemlju i gradove. Ljudi ne hodaju zemljom znanjem, nego verom.

To su reči koje je mitropolit Amfilohije uputio naučnim poslenicima iz Srbije, Rusije, Italije i Austrije kada je bio domaćin velikog međunarodnog naučnog skupa „Religija, politika, pravo” održanog u Crnoj Gori pre pet godina, početkom oktobra 2015.

Mitropolit je dočekao goste i ostao sa njima tokom celog dana u srednjovekovnom manastiru Podmaine, gde je Njegoš pisao „Luču mikrokozmu”. Najavljivao je predavače i slušao ih posvećeno, a zatim i sam govorio posle svakog izlaganja i razvijao diskusiju u opuštenoj i akademskoj atmosferi.

Pravnici, politikolozi i teolozi upijali su njegove duhovne pouke, a pred svima se na stolu našao primerak obimnog dokumenta „Primedbe na nacrt zakona o slobodi veroispovesti”, koje je tog leta sačinio pravni tim Mitropolije crnogorsko-primorske.

Nijednog trenutka mitropolit Amfilohije nije napuštao skup, osim kada je diskretno bio zamoljen da da intervju „Politici”. Znajući da će glavna tema našeg razgovora biti pokušaj državnog otimanja imovine SPC u Crnoj Gori i da to nije samo pravno već pre svega pitanje vere, ali i politike, upitali smo najpre na koji način je moguće boriti se za pravdu u datim okolnostima.

„Mislim da je to pitanje jednom za svagda rešio velikomučenik kosovski Lazar, kad se pred njim postavilo pitanje kojem će se privoleti carstvu – zemaljskom ili nebeskom. I to je nešto što, evo, do danas stoji pred svakim pokolenjem i ljudskim bićem, ali to privoljavanje nebeskom carstvu ne znači odricanje od zemaljskog, realnog ljudskog života i borbe za pravdu. Ipak je pravda ona koja drži zemlju i gradove, kao i ljudi koji su spremni ne samo da o njoj govore i pišu već i da se za pravdu žrtvuju kao car Lazar. I Hristos je pokazao svojim primerom da je Golgota jedini istinski put za zadobijanje pravde. Boreći se za zemaljsku pravdu, ovde i sada, u ovom trenutku, mi se borimo i za večnu pravdu. Da bi borba bila istinska i prava – mora se proći Golgota. Svi veliki pravednici prošli su golgotu i zato su nosioci i svedoci istinske pravde i istinske slobode”, ovim rečima je mitropolit započeo intervju za „Politiku” na terasi manastira Podmaine u Budvi, a zatim je naš razgovor nastavljen o konkretnim detaljima pokušaja vlasti u Crnoj Gori da zakonom otme imovinu crkve i stvori „državnu religiju”, pa je intervju objavljen na prvoj strani našeg lista, pod naslovom „Podgorici smeta ono ’srpska” u nazivu SPC”.

U godinama koje su usledile, Crna Gora je zaista prošla golgotu da bi zadobila pravdu i slobodu. Iako je država usvojila nakaradni zakon, vera je bila jača. Građani su mesecima s verom hodali zemljom i gradovima Crne Gore, sa porukom „Ne damo svetinje”. Glavni čuvar njihove vere bio je Đedo.

Naučni skup koji je mitropolija u oktobru 2015. godine organizovala zajedno sa Institutom za uporedno pravo iz Beograda bio je nastavljen u Reževićima i Cetinjskom manastiru, gde je mitropolit služio liturgiju. Poveo nas je u obilazak manastirske riznice i Bogoslovije, gde nas je dočekao hor učenika, otpevavši staru himnu Crne Gore „Onamo namo”, čiji je autor kralj Nikola. Mitropolit Amfilohije organizovao je da u povratku posetimo Hram Vaskrsenja Hristovog u Podgorici, gde će ga sveštenstvo, monaštvo i narod pet godina kasnije ispratiti na večni počinak.

Aleksandra Petrović

Komеntari0
43015
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja