nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 13.11.2020. u 23:15 Marija Brakočević

Efekti rada određuju zaradu, a ne rad od kuće

Dok velike svetske kompanije najavljuju smanjenje zarada onima koji rade na daljinu, prema ovdašnjem zakonu o radu, to nije moguće
(Фото EPA-EFE/Mahmoud Khaled)

Rad na daljinu postao je novo nepisano pravilo za milione ljudi širom sveta, pa poslodavci sve češće preispituju svoju strategiju poslovanja, a jedna od njih je: treba li takav rad, u smislu zarade, da bude izjednačen sa konvencionalnim oblicima angažovanja.

Velike kompanije,  pre svega „Fejsbuk” i „Gugl”, nedavno su presekle – radnicima koji rade na daljinu plate će biti manje. I u Srbiji sve više poslodavaca govori o takozvanom prilagođavanju plata, to jest smanjenju zarada onima koji nisu prisutni u kancelariji, već rade od kuće.

Ipak, u Ministarstvu za rad ističu da takvi zaposleni ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od onih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.

– Zakonom o radu je propisano da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima. Odredbe u vezi sa rasporedom i preraspodelom radnog vremena, prekovremenim i noćnim radom, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu. Svi koji rade van prostorija poslodavca ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva – napominje Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad.

U nedavnom istraživanju, koje je obuhvatilo oko 2.000 profesionalaca, više od polovine (53 odsto) reklo je da bi se preselilo u grad s nižim troškovima ako politika rada od kuće postane trajna, ali je većina njih (56 odsto) rekla da ne bi to učinila ako bi došlo do smanjenja zarade.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da su u tom slučaju najvažniji efekti rada.

– Ukoliko se prihodi firme povećavaju, uvećaće se i mogućnosti za povećanje zarade, tako da je nevažno da li radnici rade od kuće ili ne. Oni koji na taj način obavljaju svoj posao isto će da zarade, bez obzira na to odakle obavljaju svoj posao. Važni su efekti rada, pa ako su isti, nema problema. Ipak, situacija se bitno menja ako dođe do pada privredne aktivnosti i prihoda u nekom preduzeću – objašnjava Atanacković.

On dodaje da, ako poslodavac više nema načina da pokrije rashode i troškove, tada zaposleni mogu da očekuju i smanjenje zarada, bez obzira na to da li su u kancelariji ili na radu od kuće, ali opet ne ispod minimalne i zakonom garantovane zarade.

Da je rad od kuće postao predmet ozbiljnih istraživanja, pogotovo s dolaskom pandemije, potvrđuje i prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost”, koji upozorava i na neke analize koje potvrđuju da veliki deo poslodavaca sve više teži uštedi na troškovima angažovanja radne snage, i to na takav način da neke stvari postaju upitne.

– Po Zakonu o radu sredstva za rad obezbeđuje poslodavac ili, u slučaju da ih obezbeđuje radnik, poslodavac mora da mu nadoknadi te troškove. Ipak, naše firme su dosta zainteresovane za rad od kuće, jer time smanjuju troškove iznajmljivanja kancelarijskog prostora i prateće izdatke. Zasad se ne radi na tome da se smanjuju plate za one koji rade od kuće, jer za to nema racionalnog objašnjenja, ali, recimo, trošak za prevoz poslodavci često ukidaju – podseća Stojiljković.

Više od 40 odsto kompanija smatra da je rad od kuće koristan

Prema nedavnom istraživanju koje je „Infostud” sproveo o uticaju pandemije na tržište rada, 40 odsto kompanija u Srbiji vidi da je rad od kuće izvodljiv i koristan za dobar deo preduzeća, dok je čak 60 odsto kompanija omogućilo bar delu svojih zaposlenih da radi od kuće, a isti toliki procenat ne vidi pad u produktivnosti zbog toga.

Komentari4
5f373
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Учитељица
Закон о раду каже да послодавац мора да обезбеди средства за рад од куће, али у случају просветних радника се он апсолутно не примењује. Сви просветни радници који су ми стварни или виртуелни познаници раде на својим уређајима и сами плаћају интернет. Ради се о хиљадама запослених. Већ годинама локалне самоуправе не плаћају путне трошкове док запослени не тужи (на шта се одлучује мали број наставника путника). Тако просветни радници поодавно финансирају државу, радили од куће или у школи.
Киза
Хм, шта рећи? "Благодети" неолибералног капитализма! Послодавцима се смање трошкови пословања, али пошто нису у прилици да "уживо" мобингују запослене, онда ће за казну да им смање плату! Сад што то смањење успут увећава њихову зараду, Боже мој, колатерална штета! Али пошто синдикати штите углавном интересе руководства а не чланства, а закон о раду штити стране послодавце уместо домаћих радника, док су радници претворени у ресурсе, шта друго и очекивати? Само питам....
Dragan P
Slažem se potpuno sa Vašim komentarom samo treba dodati jednu bitnu stvar a to je da smo mi građani Srbije sami krivi za pojavu ovakvog surovog kako kažete "neoliberalnog kapitalizma" u kome poslodavci mogu da rade šta hoće, a Sindikati praktično i ne postoje u privatnim firmama ili rade protiv radnika. Krivi smo zato što nismo masovno izašli na proteste protiv sprovođenja pljačkaške privatizacije u periodu 2001-2012 god kada su stotine hiljada radnika ostali bez posla, a firme uništene.
dipl. agronom
...Dobar ovaj nas Zakon o radu...!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja