Četvorogodišnji period Trampove vladavine okončava se ovih dana upravo onako kako je i započeo, uz buku, bes i olako izrečene grandiozne pretnje, u znaku histerične negacije stvarnosti i narcisoidne autodestrukcije. Možda svet neće stati nakon poslednjih predsedničkih izbora u SAD, ali Tramp za to i ne haje. Istog časa kada su 7. novembra velike medijske kuće proglasile pobedu Džozefa Bajdena, Tramp je sa golf-igrališta pored Vašingtona, preko svog izbornog štaba, kratko poručio: „Izbori su daleko od gotovih”.
Tim lakonskim saopštenjem doveo je u pitanje ne samo fundamentalne aspekte demokratskog izbornog procesa nego i osnovni kamen-temeljac američke demokratije, po kojem se podrazumeva da nakon održanih izbora sledi mirna, zakonska primopredaja vlasti.
No, kako smo već rekli, on za to uopšte ne haje. On je samo krajnja konsekvenca globalnog procesa sistemskog urušavanja demokratije. Njega ni najmanje ne zanima hoće li razgraditi okvire pravnog poretka ili neće; njegov krajnji cilj su uvek i isključivo njegovi lični interesi, a u ovom konkretnom slučaju, to je osvajanje drugog predsedničkog mandata po svaku cenu.
Iz populističke vreće njegov izborni tim izvukao je sijaset optužbi za izbornu krađu, od kojih nijedna zasad nikakvim konkretnim dokazom još nije potvrđena. Nakon što je američki sekretar za pravosuđe V. Bar poslao federalnim tužiocima širom SAD nalog da istraže navodne nepravilnosti tokom glasanja, glavni tužilac R. Pilger, na mestu direktora za izborne prevare, odlučio je da podnese ostavku, uz obrazloženje da se „uvodi nova politika kojom se ukida 40 godina star princip nemešanja u izborne rezultate uoči njihovog ozvaničenja”.
Datum od kojeg počinje mandat novog predsednika je 20. januar i to je, ujedno, krajnji rok do kojeg Tramp mora da se iseli iz Bele kuće. Svi se pitaju, hoće li to učiniti? I njegov najnoviji potez kao odlazećeg predsednika – smena ministra odbrane Marka Espera – spade u neugodne presedane, čiji se dalji smisao, osim lične želje za osvetom, može tražiti i u nameri da se izazove dodatni institucionalni haos; već su se javile spekulacije da bi se, kao sledeće žrtve na Trampovom spisku za odstrel, mogli naći šefovi Cije i Ef-Bi-Aja.
Za divno čudo, zasad su najveći otpor rastakanju institucija i degradaciji visokih standarda svog poziva pružili američki mejnstrim mediji, prekinuvši u više navrata prenos konferencije za štampu aktuelnog predsednika Trampa, kada je na istoj krenuo da iznosi (neargumentovane) tvrdnje da njegovi politički protivnici pokušavaju da mu ukradu izbornu pobedu. Tako je En-Bi-Si u četvrtak prekinuo prenos Trampovog prvog obraćanja uživo, uz komentar da je izneto nekoliko neistinitih informacija (mislilo se, između ostalog, na predsednikovu tvrdnju kako je pobedio u Džordžiji i Severnoj Karolini).
Na drugom po redu Trampovom obraćanju naciji, veliki mediji poput Nacionalnog radija, Si-Bi-Esa i Ej-Bi-Sija prekinuli su takođe izveštavanje, uz komentar kako su izjave predsednika Trampa „pune neistina, zbog čega bismo prvo morali da proverimo informacije koje smo dosad čuli”. Čak je i Foks njuz, televizija koja otvoreno podržava Trampa, javno dovela u sumnju Trampove tvrdnje da je u Pensilvaniji zabeležen veliki broj lažnih listića. Ispostavilo se da su kompetencija i profesionalizam zapravo najbolji način da se obuzda trampovska raspuštena zver destrukcije.
Svoj nemali doprinos suzbijanju dezinformacija i lažnih vesti dale su i velike društvene platforme poput „Tvitera”, „Jutjuba” i „Fejsbuka”, odlučivši se da poruke problematičnog sadržaja do daljeg budu uklonjene sa društvenih mreža („Tviter” je čak sakrio netačne poruke predsednika Trampa, poput one gde se kaže: „Pobeđujemo uveliko, ali pokušavaju da nam ukradu izbore”).
S druge strane, pobednik ovih izbora, demokratski kandidat Bajden, poručio je da će njegova buduća politika biti radikalno drugačija od Trampove; pitanje je koliko će ovaj iskusni političar starog kova (formiran u hladnoratovskoj atmosferi) uspeti od svega obećanog da ispuni. Analitičari upozoravaju na njegov nedostatak vizije, uz obilje znanja i iskustva.
Šta bi Bajdenov dolazak mogao značiti za zemlje Balkana? Analitičari složno odgovaraju: Ništa drastično novo od onoga što je već postignuto Vašingtonskim sporazumom osim buduće značajnije uloge EU u rešavanju spora između Beograda i Prištine. Glavna razlika, po rečima Erika Gordija, eksperta za jugoistočnu Evropu, biće pitanje ratnih zločina: „Zbog Bajdenove veze sa Bosnom biće veliki pritisak na predsednika Vučića da se uspostavi jasan odnos prema zločinima iz devedesetih”.
*Prevodilac i esejista
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
