Američki zvaničnici zaduženi za kontrolu izbornog procesa saopštili su da su ovogodišnji izbori „najsigurniji u američkoj istoriji”, što je dosad najdirektnije negiranje optužbi Donalda Trampa o izbornim prevarama i manipulacijama. Saopštenje je izdato nekoliko sati nakon što je aktuelni predsednik izneo optužbu da je 2,7 miliona glasova za njega „izbrisano”.

Nije naveo odakle mu ta informacija, ali čini se da potiče sa male TV stanice „Van Amerika njuz”, koja je tu tvrdnju povezala sa greškom u brojanju glasova u jednom okrugu u Mičigenu. Tamo je 6. novembra ljudskom a ne greškom mašine veliki broj glasova pripisan Bajdenu umesto Trampu, što je brzo ispravljeno, ali su Trampove pristalice razvile širu teoriju o vezi Demokratske stranke sa kompanijom koja proizvodi glasačke mašine.

Vest o milionima „progutanih” glasova brzo se raširila po društvenim mrežama a ironija je da je u priču uvučena i Srbija, koja žestoko navija za Trampa. Novinarka Njuzmaksa, kablovskog kanala koji je od Foksa preuzeo ulogu Trampove medijske perjanice, napisala je na „Tviteru” da je te mašine napravila kanadska kompanija „Dominion voting”, i to „od delova iz Kine dok je softver napravljen u Srbiji”. Kanadska firma već dugo ima razvojni centar u Beogradu, ali nismo uspeli da proverimo da li je baš ovde nastao softver koji je korišćen u 28 američkih država. Njeni telefoni koji se mogu naći na internetu više nisu važeći, a na mejl nisu odgovorili.

Novinarka Njuzmaksa otkrila je još neke detalje, koje su medijski timovi za proveru tačnosti informacija već demantovali. Na primer, da suprug demokratske senatorke Dajane Fajnstin ima udeo u „Dominionu”. Tačno je da je kompanija 2014. dala donaciju Fondaciji Klinton u iznosu od 25.000 do 50.000 dolara , ali njeni lobisti su davali novac i kampanji Miča Makonela, lidera republikanske većine u Senatu. Istina je i da je bivši savetnik Nensi Pelosi radio kao lobista „Dominiona”, ali to isto su radili i ljudi povezani s republikancima. Njuzmaks je juče nastavio da dovodi u pitanje pouzdanost „Dominionovih” mašina, dovodeći u goste glavnog tužioca Teksasa, koji je rekao da ih je ta država tri puta od 2012. testirala i odbila „jer su pokazale i hardverske i softverske nedostatke i da su podloženi manipulacijama i prevari”.

Softver „Dominiona” korišćen je u dva od pet okruga u Mičigenu i Džordžiji u kojima su zabeleženi problemi. U svakom pojedinačnom slučaju, detaljno je objašnjeno šta se desilo i uglavnom je reč o ljudskoj grešci a ni u jednom slučaju nije bilo do softvera, piše „Njujork tajms”.

Saopštenje da nema nijednog dokaza da su glasovi izbrisani, izgubljeni, izmenjeni i na bilo koji drugi način kompromitovani podelila je agencija za Sajberbezbednost i bezbednost infrastrukture (Cisa), koja pripada ministarstvu unutrašnje bezbednosti i pomaže državama da obezbede izborni proces. Dakle, deo je administracije, zbog čega predstavlja dosad najveći udarac za još aktuelnog šefa Bele kuće, koji i dalje ne priznaje pobedu Džozefa Bajdena.

Iako se glasovi u pojedinim državama još broje, mediji su u subotu na osnovu dosadašnjeg preseka zaključili da je prednost Bajdena nedostižna i proglasili njegovu pobedu. Dobio je preko pet miliona glasova više od Trampa.

Raste broj republikanaca koji su čestitali Bajdenu, ali je većina partije uz predsednika u nepriznavanju rezultata. To što Trampa podržava nekoliko istaknutih republikanaca kao da više zabrinjava bivšeg predsednika Baraka Obamu.

„Oni bar znaju. To je još jedan korak u delegitimizaciji ne samo buduće administracije nego demokratije uopšte, a to je opasan put”, rekao je Obama u intervjuu za Si-Bi-Es, koji će biti objavljen u nedelju. Povod su njegovi memoari u kojima piše da je Tramp došao na vlast na talasu straha od crnog čoveka u Beloj kući, koji je poremetio „prirodan poredak”.

Šef Komisije za pomoć u izborima Bendžamin Hauland kaže za „Njujork tajms” da je Trampova izjava o brisanju miliona glasova samo jedna u nizu koja ih je uznemirila proteklih dana i da zbog neosnovanih optužbi izborni zvaničnici trpe uznemiravanje, pa čak i dobijaju pretnje smrću, a sve ide naruku „stranim neprijateljima koji bi voleli da izgubimo veru u demokratiju”. Najviše opovrgnutih tvrdnji došlo je od predsednika i njegovih sinova. Erik Tramp je delio teoriju zavere da su Trampovi birači u Arizoni dobijali na glasačkom mestu olovku čiji trag mašina ne može da skenira, što su najviši zvaničnici te države demantovali.

Odlazeći predsednik u ovoj gužvi nije zaboravio da održava pritisak na Peking, pa je potpisao uredbu kojom zabranjuje američka ulaganja u firme koje su u vlasništvu kineske armije ili, po mišljenju Vašingtona, pod njenom kontrolom. Mera treba da „spreči modernizaciju kineskog bezbednosnog aparata pomoću američkog kapitala” i mogla bi da se odrazi na niz velikih firmi kao što su „Čajna Telekom” i „Čajna mobajl”, izvestio je Rojters.

Tramp je početkom nedelje smenio ministra odbrane, a potom i četvoricu generala u Pentagonu, što se tumači kao pokušaj da ubrza povlačenje američkih vojnika iz Avganistana. Bajden je obećao da će u toj zemlji ostaviti mali broj vojnika da spreče terorističke napade, mada ima i onih koji kažu da se Tramp samo sveti ljudima koji su mu se protivili, piše „Politiko”.