petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 15.11.2020. u 20:58 Jasna Petrović-Stojanović
INTERVJU : MILAN KRKOBABIĆ MINISTAR ZA BRIGU O SELU U VLADI SRBIJE

Bitka za selo je bitka za Srbiju

Posle četiri godine na čelu Kabineta za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća, Milan Krkobabić je pred novim izazovom
Милан Кркобабић у посети Тополници, општина Мајданпек Фото Ристо Костов

‒ Nema perspektivnog sela bez zadruge, zdravstvene ambulante, doma kulture, obdaništa, škole, crkve, pošte, internet mreže... Dobri regionalni, lokalni i atarski putevi, ispravna voda za piće i kanalizaciona mreža neophodne su pretpostavke da ljudi ostanu, neki se vrate, a drugi dođu da žive na selo ‒ kaže u razgovoru za naš list Milan Krkobabić, prvi ministar Ministarstva za brigu o selu u novijoj srpskoj istoriji.

Ministre da li smo tek sada shvatili koliko je selo važno za Srbiju?

Današnja slika sela pokazuje da smo godinama pričali o propasti sela Srbije, a malo šta činili u praksi. Iako selo ne postoji kao posebna kategorija u aktuelnom Ustavu Republike Srbije, ono je rodno mesto države Srbije i samim tim zaslužuje posebno poštovanje. U selima Srbije živi gotovo tri miliona ljudi ili 40,5 odsto ukupnog broja stanovnika naše države. Reč je o vrednim domaćinima – poljoprivrednicima, proizvođačima hrane, zanatlijama, ugostiteljskim i turističkim preduzetnicima, koji su i veoma uredni poreski i vojni obveznici. Njihovo prisustvo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima je geostrateški posebno važno za bezbednost čitave zemlje. Jer ako dopustimo da nas zadesi „usud puste zemlje”, prazne prostore mogu da nasele nezvani „gosti”. Brojni primeri iz naše istorije pokazuju da su selo i seljani veoma pouzdan oslonac države u kriznim i ratnim godinama. Kao što možete primetiti koristim reč seljani, a ne seljaci, na predlog našeg prijatelja slavnog pesnika Ljubivoja Ršumovića, jer želim da izbegnem pežorativno značenje koje se nepravedno pripisuje ljudima koji žive na selu. I u vreme najnovije svetske pošasti – virusa korona, ljudi na selu pokazuju da su najvitalniji, najžilaviji deo društva, oni mogu i uspevaju da se odupru svim nedaćama i kada su mnogi nemoćni. I zato je snebdevenost naših gradskih pijaca više nego odlična.

Često ističete odlučujuću ulogu žena za spas i preporod sela Srbije.

 U selima su podizani ustanci, junaci su stvorili državu Srbiju. A danas je barjak u rukama devojaka i žena. O opstanku sela Srbije odlučivaće devojke i mlade žene. Ako one odluče da ostanu i zasnuju porodice, sela Srbije će biti spasena! I zato su one najpozvanije da kažu kakva treba da budu sela Srbije.

Ministarstvo za brigu o selu je novo u vladi. Da li praktično polazite od nule? Ostaju upamćeni vaši programi „52 pošte za 52 nedelje” u selima Srbije i „500 zadruga u 500 sela”. Koliko vam ta iskustva koriste?

Što se ličnih iskustava i utisaka o selu tiče, svakako, ne krećem od nule. Posetio sam mnoga sela nastanjena Srbima, ali i Mađarima, Bošnjacima, Slovacima, Makedoncima, Albancima, Hrvatima, Rumunima... Ta i sva druga sela su veliko neiskorišćeno bogatstvo Srbije. Više sam slušao i pažljivo gledao te ljude, a manje pametovao. To što ih muči bilo je polazište za formiranje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Suočio sam se sa mnogim problemima sela u Srbiji i video šta je neophodno da učinimo kako bismo usporili njihovo pražnjenje.

Program obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela” prevazišao je očekivanja i stručne javnosti i građana. U čemu je tajna uspeha?

Taj program je uspeo zahvaljujući saradnji sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), s akademikom Draganom Škorićem na čelu, koji je godinama ukazivao na propadanje sela Srbije. Vratili smo poverenje i nadu u udruživanje, a najbolji pokazatelj za to jeste da je za nepune tri godine u Srbiji osnovano čak 757 zadruga.

Kako ste uspeli da napravite tako čvrstu i višegodišnju saradnju sa SANU, kada je praktično ta institucija posle Memoranduma u nekoj vrsti „ilegale”?

SANU je napravila veliki iskorak, ne politički već onaj pravi ‒ iskorak u život! Pre svega mislim na Akademijski odbor za selo SANU, za koji je predsednik SANU Vladimir Kostić izjavio da je najvredniji i najaktivniji deo akademije. Rezultat saradnje s Odborom za selo je obnova zadrugarstva i kapitalno delo – Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji je ozbiljno polazište za našu aktivnost.

Mnogi vas pitaju, šta ćete preduzeti da ojačate poljoprivredu? Šta im odgovarate?

Poljoprivreda je najčešće uslov bez koga se ne može da bi ljudi preživeli na selu, ali je nedovoljna da bi tamo ostajali da žive. Selo je mnogo više od poljoprivrede.

Šta nam valja činiti?

Neophodno je da uslove života na selu približimo onima u gradu, što je prvi ozbiljan korak ka vraćanju dostojanstva seljanima. Tada će stanovnici sela manje napuštati svoja ognjišta i odlaziti u gradove i inostranstvo. Nemam iluziju da možemo potpuno da zaustavimo migraciju selo-grad, jer je to globalni proces. Neki mladi ljudi će, svakako, krenuti u svet da zadovolje svoju radoznalost. Zamislite šta bi bilo od velikih svetskih izuma da su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin ostali u svojim rodnim selima?! Ali, s druge strane, mi kao odgovorna vlast i država treba da ponudimo bolje uslove za život na selu.

Koji će biti prvi koraci u radu vašeg ministarstva?

Donećemo detaljan plan aktivnosti koji će imati uporište u budžetu Srbije tokom narednih godina. Plan aktivnosti proizilaziće iz ključnih strateških delova investicionog plana „Srbija 2020‒2025”, koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić. Investicionim planom je predviđeno više od pet milijardi evra za putnu infrastrukturu, čime bi se rekonstruisalo 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, biće izdvojeno tri milijarde evra. Dodatnih 300 miliona evra, mimo budžeta, biće uloženo u poljoprivredu (za navodnjavanje 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona, za nabavku traktora 50 miliona evra).

Posebnu pažnju ćemo posvetiti izvorima sigurnih i redovnih prihoda – poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama, starim i novim zanatima, seoskom turizmu. Zatim, infrastrukturi: putnoj mreži ‒ lokalnim i atarskim putevima, kanalizacionoj, vodovodnoj i elektromreži i danas nezaobilaznoj internet mreži. U okviru društvene nadgradnje u centru pažnje će biti primarna zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura i sportske aktivnosti. Nastojaćemo da očuvamo i unapređujemo prepoznatljive kulturne manifestacije koje čuvaju seosku tradiciju i kulturnu baštinu i da ih stavimo u funkciju razvoja seoskog turizma.

Među žiteljima sela veliko interesovanje je već izazvao vaš predlog da se do 50 hektara državnog neiskorišćenog zemljišta ustupa na višegodišnje besplatno korišćenje mladim poljoprivrednicima na selu. Šta ćete još predložiti?

 Da pojasnim, pomenuto zemljište do 50 hektara će se dodeljivati na korišćenje u zavisnosti od regiona, raspoloživog zemljišta i interesovanja. Osnovni uslov će biti da se to zemljište privede nameni, odnosno kulturi prema standardima savremene poljoprivrede. Planom aktivnosti Ministarstva za brigu o selu biće predloženi i finansijski podsticaji za mlade poljoprivrednike na selu, kao i primerenija poreska politika za seljane u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Predložićemo i otkup napuštenih kuća, koje će se dodeljivati onima koji su zainteresovani da žive i rade na selu.

Renoviranje domova kulture odavno je u centru vaših razmišljanja i planova... Da li će tako i ostati?

 Želim da vratimo stari sjaj domovima kulture i zadružnim domovima i da ih tako učinimo savremenim hramovima za okupljanje svih na selu – i starijih i mlađih, da se u njima održavaju bioskopske projekcije i pozorišne predstave. Da i ljudi na selu vide i čuju izbliza poznate glumce iz televizijskih serija i renomiranih pozorišta. Domove kulture vidim kao multifunkcionalne ustanove u kojima će, pored sale sa scenom za predstave i priredbe kulturno-umetničkih društava, biti i zdravstvena ambulanta lekara, stomatologa, apoteka, pošta i, pre svega, prostorija za okupljanje i druženje.

Kada se mogu očekivati prvi rezultati?

 Već smo krenuli s konkretnim pripremama za akciju. U saradnji s Geografskim institutom „Jovan Cvijić” SANU, pripremamo spisak gravitacionih sela koje će biti svojevrsne „matice” koje mogu da vrate život i u manja sela odakle ljudi odlaze. Krenućemo od najugroženijih sela, od juga i jugoistoka Srbije, od pograničnih i brdsko-planinskih područja, ali ćemo obuhvatiti i sela u drugim krajevima Srbije. Čeka nas veliki i veoma dug posao. Spas i preporod sela nije posao za jednu vladu i jednog ministra. Spas i preporod sela je dugoročna misija!

 

Komеntari23
72eae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko popić- etnoseljak
Tranzicija je proces koji te primorava da, kao tranzicioni ostatak bivše radničke klase, nakon 30 godina,radno zamijeniš rodnim mjestom. I utvrdiš da je zatravljeno i nestalo, dok je tu pored, za uspomenu na pokojno selo niklo jednočlano ETNO SELO.Rastavši se sa drugovima koji su, kao tehnološki višak, koristili budžetska sredstva po projektima "Otpremninom do groblja".Što se tiče regionalnog razvoja i dalje je na snazi Crnčevićeva preporuka da nerazvijeni krajevi treba da rade gimnastiku.
село је будућност
Наш народ, да је паметан, уместо што одлази у иностранство паметније би му било да оде на село. У селу је будућност, здрав живот, храна и мир! Имати своју земљу, своје имање, то значи независност!
milan lala
Neka odaberu 10-tak sela krajnjeg juga Srbije i sprovedu sve ovo o selu sto je Krkobabic izjavio. To bi bio prvi "pilot -program" za ozdravljenje i spas sela . Moramo pozitivno razmisljati i verovati u uspeh . Ako bi sproveli sve to sto Krkobabic izjavljuje ja veruje da bi selo zazivelo . Sretan rad.
Pavle
Lepe priče malo vajde. Ako poštar jednom nedeljno donosi poštu u sela i prigradska naselja o čemu mi pričamo. Sela su rasturana od 1945. Koliio su rasturana godina toliko treba i da se obnove.
Muradin Rebronja
Radi se o prirodnim fiziološkim potrebama ljudskog bica bez čega ne može da se živi: čist vazduh, čista voda, bezbedna i zdrava hrana, odeca i obuca, i krov nad glavom. Mnogo toga se upravo nalazi na selu. Mnogo toga traže žitelji velikih gradova EU, devizni penzioneri, tako da sela mogu da razvijaju etno naselja za njih i njihove potrebe. Ključ je u bezbednoj i zdravoj hrani. Ne ono što domacini jedu, niti da borave kod njih. Etno apartmani drvenih kucica su idealni za boravak. Hrana iz hotela.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja