subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.11.2020. u 08:46 Slobodan Ćirić

Slikarstvo koje odbija da pripada

U valjevskoj Modernoj galeriji otvorena izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja” sa delima Ljube Popovića iz jugoslovenskog i prve dve decenije pariskog perioda
Дела Љубе Поповића у Модерној галерији (Фото С. Ћирић)

VALjEVO - Ljuba Popović je oduvek „vladao” Modernom galerijom Valjevo, ovih dana počeo je to da čini na još jedan, novi način. Povodom dva važne godišnjice, 35 godina od osnivanja Moderne galerije Valjevo i 150 godina Valjevske gimnazije, u jednom od najpoznatijih srpskih hramova savremene umetnosti otvorena je izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja”. Selekcijom dela nastalih u jugoslovenskom periodu (1953-1963) i tokom prve dve decenije pariskog perioda, predstavljene su dve faze stvaralaštva velikog umetnika.

Iz Moderne galerije poručuju da izložbom žele da ukažu „na važne promene koje su se desile u likovnom jeziku i okvirima referencije Ljubinog slikarstva tokom sedamdesetih godina 20. veka”. I dodaju da radovi svedoče o postupnosti formiranja jedinstvenog simboličkog sistema koji je umetnik razvio. „Oni otkrivaju moguće svetove nastale kao posledica potrage za adekvatnom materijalizacijom simboličkih i emocionalnih sadržaja, potrage koju je Ljuba razumeo kao jedan od zadataka slikarstva”, dodaje se u saopštenju povodom otvaranja izložbe.

Ideja je da ovo bude kruna 35. godišnjice Moderne galerije Valjevo, ističe za „Politiku” Vojislav Jovanović, direktor ove institucije. I dodaje da, pošto je Ljuba bio Valjevac na svoj specifičan način (rođen u Tuzli, osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu, prim. aut.), sve vezano za ovu izložbu je prava „valjevska priča”...

- Uvodni tekst za katalog „Ljuba: Platno bez štafelaja” kreirala je Nataša Kristić, Valjevka, istoričarka umetnosti. Sva izložena dela su vlasništvo Valjevaca kolekcionara i Moderne galerije Valjevo - navodi Jovanović.

Uz već dobro poznate Ljubine slike iz jugoslovenskog i pariskog perioda, posebnu vrednost izložbi daje i delo malog formata „Sparivanje” („Le Couplage”, 1967, ulje na platnu kaširano na drvenoj ploči) koja je prvi put javno izložena.

U katalogu, dvojezičnom izdanju na srpskom i engleskom jeziku, Nataša Kristić u vrlo interesantnoj formi, svojevrsnom dijalogu koji je u šali nazvala kontraintervju, „odgovara kroz pitanja” dok Ljuba „postavlja pitanja odgovorima koji su se taložili i vrili preko sedam decenija”. Kristićeva, naime, citira Ljubine već publikovane stavove i izjave, a zatim ih komentariše praveći izuzetan pristup umetnikovom stvaralaštvu.

„Moje slikarstvo je jedna intimna unutrašnja priča o onome što se dešavalo u mom biću”. „...ja nemam unapred pripremljenu predstavu, već je stvaram direktno na platnu. Nema crtež pripremljen unapred, nego putujem ka nepoznatom, u tome mi je verovatno, čitav smisao zbog čega pravim slike, jer me zanima to nepoznato koje izlazi iz mene, koje je verovatno zaključano i zabetonirano u jednom delu moje podsvesti”, govorio je Ljuba.

U svom komentaru ovih reči Nataša Kristić ocenjuje da se našla na onom famoznom mestu gde kritika misli da je konačno dokučila Ljubinu ulogu u teoriji i istoriji slikarstva - na mestu njegove nepostojanosti.

„Oduvek si bio mangup, mangup sa stilom. Valjda si zato i bio tako voljen. Klanjali su ti se zbog mističnih sadržaja tvojih slika, zbog pariskog pulsa modernosti koji si neprestano negirao, zbog platana koja su do osamdesetih već ušla u međunarodne i domaće kolekcije... Ipak, oni koji su te voleli, činili su to zbog tog neobičnog zakona ulice kojim je bilo istetovirano čitavo tvoje srce. A taj zakon, sazdan na žudnji za opstankom i spletovima neobjašnjivih tendencija za iskonskom pravdom, osobenošću, herojskim podvizima, nezasitom romantikom i grandioznom imaginacijom, porodio je slikarstvo koje odbija da pripada, da bude određeno, klasifikovano, svrstano”, navodi Nataša Kristić, istoričarka umetnosti iz Valjeva.

Izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja” u Modernoj galeriji Valjevo biće otvorena do 28. februara 2021. godine.

Komеntari1
1fdf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мина
Понекад завидим Ваљеву јер је Љуба ипак највише њихов, али унео је он у своје уметничко биће и зрно соли из Тузле, шарм Париза, па и целог света.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja