Deponija u Vinči crna je tačka u Beogradu kada je reč o zagađenju životne sredine i jedna od malobrojnih deponija u Evropi koja ugrožava okolinu. Zbog toga je i grad pre nekoliko godina pokrenuo niz projekata koji bi otklonili ovu ekološku pretnju, a 2015. godine potpisan je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa francusko-japanskim konzorcijumom „Suez-Itoču”.

Planirano je da se u ovom kompleksu, između ostalih postrojenja, izgradi elektrana za energetsko korišćenje komunalnog otpada. U njoj bi se 340.000 tona komunalnog otpada na godišnjem nivou pretvaralo u električnu i toplotnu energiju. Izgradnja ove elektrane, ipak, našla se na udaru pojedinih udruženja građana, nevladinih organizacija i političkih stranaka. Oni tvrde da projekat ove spalionice, kako je zovu, nije usklađen sa brojnim evropskim standardima u zaštiti životne sredine i da će, kada bude izgrađena, doneti više štete nego koristi jer će zagađivati vazduh izuzetno kancerogenim materijama.

U kompaniji „Beo čista energija” koja je privatni partner grada u ime francusko-japanskog konzorcijuma ističu da nije tako. U elektranu će, tvrde, biti ugrađena najsavremenija tehnologija koja garantuje čistiji vazduh u Vinči i Beogradu. Ova elektrana i sva ostala postrojenja u kompleksu deponije, u visini investicije od 370 miliona evra, doprineće zelenijem i čistijem Beogradu. 

– Jedna od tehnologija koja je u mnogim zemljama Evrope dala odlične rezultate i uticala na znatno smanjenje odlaganja otpada na deponije, na porast stopa korišćenja sekundarnih sirovina (stope reciklaže) i doprinela poboljšanju ekologije jeste upravo tehnologija koju je grad Beograd izabrao da primeni na deponiji u Vinči. Naša kompanija realizuje projekat energetskog iskorišćenja komunalnog otpada za proizvodnju električne i toplotne energije („Energy from Waste”) koji će biti izgrađen u skladu sa srpskim i najnovijim propisima Evropske unije. Za sagorevanje heterogenog otpada, čija kalorijska vrednost varira u širokom rasponu, koristiće se „Martin” reverzno aktivna rešetka odnosno tehnologija koja je instalirana u 90 odsto elektrana za iskorišćenje energije od otpada. Primenjena tehnologija je potvrđena u praksi, a robusna konstrukcija omogućava dugotrajno korišćenje. Proces sagorevanja je potpun, uprkos raznovrsnoj prirodi otpada, sa niskim nivoom nespaljenih materijala. U zemljama Evropske unije u oko 450 elektrana tretira se 73 miliona tona komunalnog otpada, a samo u Tokiju postoje 23 ovakve elektrane – rekao je Vladimir Milovanović, direktor „Beo čiste energije” d.o.o.

Postrojenje će, kaže, biti opremljeno sistemom za prečišćavanje dimnih gasova od sagorevanja komunalnog otpada najboljom raspoloživom tehnologijom. Ova tehnologija omogućava efikasno prečišćavanje dimnih gasova koji će iz 60,5 metara visokog dimnjaka izlaziti u atmosferu.

– Prečišćavanje dimnih gasova ostvaruje se preko SNCR sistema („Selective Non-Catalytic Reduction”) sa ubrizgavanjem uree i korišćenjem patentiranog sistema „SecoLAB™”, visokoefikasnog sistema baziranog na korišćenju soda-bikarbonata i suvih reagensa koji se dodaju u tri faze. Posle pripreme dimnih gasova, na određenoj temperaturi se ubrizgavaju suvi aditivi radi eliminacije kiselih zagađivača, dok se korišćenjem aktivnog uglja eliminišu teški metali, živa i dioksini iz otpadnih gasova. Reaktivacijom i recirkulacijom prašine primenom sistema „ActiLAB™” ostvaruje se finalno prečišćavanje dimnih gasova koji odlaze u atmosferu – ističe Milovanović.

Osim primene tehnologije prečišćavanja dimnih gasova, elektrana će biti opremljena sistemom za neprekidno merenje emisija zagađivača prema takozvanom BREF standardu koji je u Evropskoj uniji stupio na snagu krajem 2019. godine.

– Prema tom standardu obavezno je stalno merenje emisije čvrstih čestica, ugljen-monoksida, hidrogen-hlorida, sumpor-dioksida, hidrogen-fluorida, azot-dioksida, nestabilnih organskih čestica, žive i amonijaka, dok će se na mesečnom nivou meriti i analizirati emisija dioksina i furana, a svakih šest meseci emisija kadmijuma, talijuma i ostalih metala (antimona, arsena, olova, kobalta, bakra, hroma, mangana, nikla, vanadijuma). Primenom ove tehnologije emisija štetnih gasova biće svedena na parametre koji su znatno niži od dozvoljenih emisija prema važećim propisima u Srbiji, a ispunjavaju oštrije kriterijume najnovijih propisa u Evropskoj uniji, čime će i stepen zaštite životne sredine biti na višem nivou – ističe Milovanović.

Elektrana bi trebalo da počne da radi polovinom 2022. godine.

Zatvaranje postojeće deponije

Kada je reč o sanaciji i zatvaranju postojeće deponije, početkom 2021. godine odmah posle puštanja u rad nove sanitarne deponije za odlaganje komunalnog otpada, koja se gradi prema svim srpskim i evropskim standardima, počeće radovi na sanaciji požara i stabilizaciji klizišta.

– Postojeća deponija će na čitavoj površini od 42 hektara dobiti prekrivač od mineralnih materijala debljine 1,2 metra, ali će biti prekrivena i membranom od geosintetičkog materijala koji će sprečavati prodor vode u deponiju i isticanje ugljeničkih gasova u atmosferu. Radovi na zatvaranju deponije će se odvijati sukcesivno u periodu od 30 meseci. Od 2024. u celini će biti rešen akutan problem aerozagađenja atmosfere koji je nastajao kao posledica čestih i stalnih požara na deponiji. Tada je dolazilo do prekomernog zagađenja vazduha oksidima sumpora, ugljen-monoksidom i ugljen-dioksidom, a sanacijom deponije emisija deponijskog (ugljeničkog) gasa u atmosferu biće svedena na minimum – kaže Milovanović.

Da bi sanacija i zatvaranje deponije bili kompletni, potrebno je i prikupiti i prečistiti sve zagađene procedne vode i atmosfersku vodu da bi se postigli maksimalni efekti poboljšanja životne sredine. Gradi se kilometrima duga mreža cevovoda i kanala kojom će se procedne i atmosferske vode dovoditi do postrojenja u podnožju postojeće deponije, gde će se postupkom „reverzne osmoze” odnosno filtriranja zagađene vode prečišćavati tako da će ubuduće čista voda oticati Ošljanskim potokom do reke Dunav.

Kada otpočne odlaganje komunalnog otpada na novu sanitarnu deponiju, krene prerada građevinskog otpada i otpada od rušenja i počne sa radom postrojenje za prečišćavanje procednih voda početkom 2021. godine, doći će i do delimičnog poboljšanja životnih uslova na deponiji i oko deponije u Vinči. Završetkom čitavog projekta, trajno će se znatno poboljšati svi ekološki parametri i grad Beograd će biti upisan na mapu glavnih gradova zemalja Evrope koji brine o ekologiji i zaštiti životne sredine primenjujući najbolje prakse i tehnološka rešenja, ističu u „Beo čistoj energiji”. 

Nova deponija trebalo je da počne da radi u novembru

Zatvaranje stare i otvaranje nove deponije trebalo je, prema planovima s početka godine, da bude završeno početkom novembra. Izgleda da se uticaj korone preneo i na ovo gradilište pa radovi koje izvodi „Energoprojekt” još nisu okončani.

Pitanje je samo koliko još stara deponija može da „izdrži” i da primi otpada jer su njeni kapaciteti pri kraju. Na ovu deponiju u proseku se dnevno isporuči oko 1.500 tona otpada.

Sedam ciljeva održivog razvoja

Projekat javno-privatnog partnerstva u Vinči trebalo bi, kako kažu u „Beo čistoj energiji”, da doprinese ostvarenju najmanje sedam ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine od zagađenja koje su Ujedinjene nacije postavile kao globalne ciljeve na svim kontinentima. Kada se u rad puste sva postrojenja, zaustaviće se dalje nekontrolisano aerozagađenje vazduha emisijom ugljeničkih deponijskih gasova, sprečiće se požari na deponiji i oticanje zagađenih procednih voda u Dunav.

Organizacijom efikasnijeg primarnog razdvajanja otpada i povećanjem stopa reciklaže određenog komunalnog otpada projekat u Vinči će znatno doprineti da se prestonica Srbije svrsta u red glavnih gradova evropskih država koje nastoje da realizuju ciljeve cirkularne ekonomije i otpad pretvore u sirovinu i energent.