ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.11.2020. u 13:00 O. Janković

Dela Milene Pavlović Barili u Kovinu

„Svet je divan, zemlje lepe, ljudi interesantni, ali nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije”, pisala je slikarka majci
Life, 1927. (лево), Део поставке у Ковину (Фото: КЦ Ковин)

Kovin – Povodom 111. rođendana Milene Pavlović Barili, slike i radovi, iz komšijskog Požarevca i galerije koja nosi njeno ime, u Centru za kulturu u Kovinu, izloženi su do 28. novembra. Četrdesetak dela neprolazne lepote, kreacije, stihovi, publikacije ‒ deo kolekcije Fondacije osnovane da prikuplja obrađuje, publikuje i prikazuje javnosti Milenino umetničko stvaralaštvo. Zahvaljujući čudesnom talentu i izuzetnom slikarskom senzibilitetu, ona zauzima značajno mesto u evropskoj umetnosti ‒ Volela sam da volim više od uobičajenog, Zato moji snovi i nisu imali drugi put ‒ reči su ove slikarke i pesnikinje, a taj put dug 39 leta, počinje u rodnom Požarevcu 1909. godine.

Život kratak i neobičan, ispunjen sanjarenjem, radom i nespokojem, obojili su i Beograd, Minhen, London, Rim, Pariz i na kraju, Njujork. Detinjstvo, pa i učenje na Umetničkoj školi do 1926. godine, zatim Umetničkoj akademija u Minhenu i debi pred likovnom publikom, decembra 1928. u „Novinarskom domu”, u Beogradu.

Počeci vezani za akademsko učenje, za ljude i prirodu koji su je okruživali, ali i za filmske zvezde poput Rudolfa Valentina... Uporedo sa slikama, radi i seriju modnih kreacija i ilustracija, dok Milenino najznačajnije umetničko stvaralaštvo nastaje van granica Srbije. Putuje širom starog kontinenta, obilazi muzeje i galerije i izlaže...

„Taj period je odlikuje unošenjem simbola i sadržaja koji će je slikarski privlačiti i kasnije. Linija postaje dominantan elemenat slika viđenih kroz gamu svetlih, nežnih i sofisticiranih tonova. Njena stvaralačka sloboda se nije mogla zaustaviti, nadahnuta nadrealizmom i metafizičkim slikarstvom na njenim delima mešaju se antički i savremeni elementi”, napominje istoričarka umetnosti Violeta Tomić, viši kustos Galerije „Milena Pavlović Barili”, podsećajući da se družila sa najeminentnijim intelektualcima svoga doba i stekla neophodna iskustva u umetničkom sazrevanju.

U italijanskom listu „Kvadrivio” 1934. prvi put objavljuje pesme, do 1936. ređaju se izložbe u Rimu, Parizu, Firenci, a u slikarstvu nastaje preokret ‒ crtež postaje neuočljiv, boja preuzima njegovu dotadašnju ulogu. Nastavlja da izlaže u najpoznatijim rimskim i pariskim galerijama, ali ne zapostavlja ni zemlju u kojoj je odrasla – sa jugoslovenskim umetnicima tih godina kolektivno izlaže u Parizu i Hagu. Uoči Drugog svetskog rata, odlazi u Njujork, u kom je angažovana i na komercijalnom dizajnu, pre svega kao ilustrator najuglednijih modnih časopisa - „Voga”, „Harpers bazara”, „Šarma”, „Glamura” i radi dizajn za „Revlon” kozmetiku i skice kostima za balet „Sebastijan”, Đan Karla Menotija.

‒ Milenina paleta je raznovrsna i poetski otvorena i prema slutnji i prema spoznaji. Taj period karakteriše promišljanje i večna potraga za istinitim odgovorima o ljudskoj biti. Na svojim slikama poput „Autoportreta sa velom”, pokazuje lepotu linije i čulnu uverljivost, koja prerasta u pravu likovnu vrednost ‒ naglašava istoričarka umetnosti.

Radi i portrete poznatih i krunisanih glava Evrope, otvaraju joj se vrata njujorških galerija, kulturnog života sveta, ali je srce izdaje 6. marta 1945. godine. Urna sa posmrtnim ostacima preneta je dve godine kasnije u Rim, gde je i pohranjena na groblju Simiteriko akatoliko delji stranijeri.

Barili je ostavila značajan umetnički opus koji po želji roditelja i zahvaljujući zalaganju Miodraga B. Protića, od juna 1962. godine živi na ponos narodu u Galeriji „Milene Pavlović Barili” u Požarevcu. Među slikama, ličnim predmetima i napisima i nekoliko nostalgičnih redova pisma upućenog majci... „Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi ‒ uvek je živo, treperi, a to je Srpstvo. Svet je divan, zemlje lepe, ljudi interesantni, ali nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije, ni u Italiji, ni u Španiji, naše je najlepše!”

Komеntari0
47ba1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja