Poslednjih nedelja svedoci smo enormnog zagađenja vazduha u Beogradu, nažalost bez konkretnih poteza nadležnih za rešavanje višegodišnjeg problema zagađenja ne samo vazduha, već i vode i zemljišta. U određenim godišnjim periodima redovno dolazi do znatnog povećanja emisije gasova u atmosferi, u vidu sumpor-dioksida, ugljen-monoksida, azotnih oksida, partikularnih čestica (10 i 2,5 mikrona) i drugih štetnih materija. Ne ulazeći ovom prilikom u navedene i druge ekološke probleme Srbije, ukoliko se zadržimo samo na distribuciji otpadnih voda u Beogradu, dolazimo do zapanjujućih podataka.
Naime, Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda koje se u količini od oko 190 miliona kubnih metara godišnje izliju u Savu i Dunav. Trećina grada nema kanalizacionu mrežu, a tamo gde je ima sve otpadne vode se preko sto ispusta izbacuju direktno u Savu i Dunav, bez prethodnog prečišćavanja. Beograd neće moći još dugo da na taj način tretira otpadne vode, pošto će Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji morati da se prilagodi Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine.
Izvesni optimizam da ovakvo stanje zaista neće još dugo potrajati daju nam potpisani ugovori sa stranim izvođačima i započeta realizacija izgradnje prvog značajnog postrojenja (često se naziva i fabrikom) za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, koje će se nalaziti u Velikom Selu. Izgradnjom prvog interceptora smanjiće se ispuštanje otpadnih voda u Savu i Dunav oko 80 odsto, tj. biće rešen problem oko 1,5 miliona stanovnika centralnih delova Beograda i južnog dela grada, poput naselja Banovo brdo, Senjaka, Železnika, Ostružnice. Međutim, tu neće biti kraj, jer je predviđen završetak interceptora Ušće 2, kao i nekoliko manjih crpnih stanica.
U planu je i izgradnja kanalizacione mreže ispod Save, kako bi se sva otpadna voda sa Novog Beograda i Zemuna prihvatila i sprovela ka fabrici u Velikom Selu. Takođe je predviđena i kanalizacija sa prečistačem otpadne vode na levoj obali Dunava, tako da će se iz postrojenja izlivati prečišćena voda u Dunav. U planu je i izrada fabrika za preradu otpadnih voda u Batajnici, Ostružnici, Obrenovcu i Boleču.
U svakom slučaju, kako pred Srbijom, tako i Beogradom, stoje velike obaveze, sa znatnim materijalnim ulaganjima (nekoliko milijardi evra) u narednom petogodišnjem planu na realizaciji poboljšanja ekoloških parametara, tj. smanjenja zagađenja raznim polutantima vode, vazduha i zemljišta.
Dr Predrag Petrović,
naučni savetnik
