Bukvi naš narod ne pridaje važnost, kao na primer hrastu ili grabu, mada se prva slova sriču iz bukvara, a na dimu od bukovog drveta suši meso. Ipak će bukove prašume biti prva dobra na listi Svetske prirodne baštine, sudeći po utiscima koje su na strane eksperte ostavili lokaliteti predloženi 2018 godine.

Početkom novembra eksperti iz inostranstva obišli su nacionalne parkove (NP), odnosno nominovane bukove šume u režimu stroge zaštite – Papratski do i Ravni u NP „Fruška gora”, Zvezdu i Klisuru Rače u NP „Tara” i Kozje stene u NP „Kopaonik” da bi procenili vrednost bukovih šuma koje su nominovane za naredno proširenje liste Svetske prirodne baštine.

– Na listi Svetske prirodne baštine nalazi se dobro pod nazivom „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, koje trenutno čini gotovo 80 bukovih šuma u 12 evropskih država kojim međunarodna zajednica teži da očuva ove šumske ekosisteme veoma značajne za evropski kontinent. Nakon poslednjeg proširenja ovog dobra u 2017, januara ove godine 10 zemalja, među kojima je i Srbija, podnelo je zajedničku nominaciju novog proširenja u kojem se predlaže dodavanje novih 30 rezervata bukovih šuma, od kojih se pet nalazi u Srbiji, u okvirima tri naša Nacionalna parka, – rekao je povodom nominacije za upis prvog prirodnog dobra u Srbiji na listu Svetske baštine direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije mr Aleksandar Dragišić.

Bukva je najrasprostranjenija i najznačajnija vrsta drveća za Srbiju i njeno šumarstvo. U čistim i mešovitim sastojinama po drvnoj zapremini zastupljena je sa oko 60 odsto.

U prvoj polovini 19. veka krčene su hrastove šume, za poljoprivredno zemljište, a u planinskim predelima četinarske, za povećanje pašnjačka. Tako je došlo do povećanja površina pod bukovim šumama koje su izbegle sekiru i testeru. Pored toga, bukovo drvo ima malu trajnost i vrednost pa je sve do druge polovine 20 veka manje korišćeno. Tek sa razvojem tehnologije zaštite bukovo drvo postaje vredna sirovina.

Na bukovo drvo, kao sirovinu, danas se oslanja veliki deo drvne industrije, industrije papira i celuloze, a posebno veliku primenu nalazi u proizvodnji rezane građe, pragova, za izradu nameštaja, šperovanog drveta i furnira. Takođe, zbog velike kalorične vrednosti, bukovo drvo se koristi kao ogrev i za dimljenje mesa i ribe, jer im daje poseban ukus.

Bukvar je prva školska knjiga. Iz bukvara, zna se, đaci prvaci uče slova, uče da čitaju i pišu. U jeziku naših predaka reč bukva nije značila samo vrstu drveta nego pisani znak – slovo. Po tome je i knjiga iz koje se uče slova, ili bukve, dobila naziv – bukvar, objasnio je svojevremeno lingvista Milan Šipka.

Mlad list i plod poznati kao „bukvica” ili bukov žir su jestivi. Žir se koristio kao zamena za kafu, dodatak hlebnom brašnu, ceđen kao ulje.

„Celo je nebo u nju stalo. Senke joj kao provalije”, zabeležio je u pesmi „Bukva” Jovan Dučić, dok je monografija „Bukva u Srbiji” delo 27 autora i koautora.

U našim prašumama bukve imaju oko 350-400 godova, a koliko godova toliko i godina. A ta mezijska bukva priznata kao posebna vrsta, koja raste na Balkanskom poluostrvu, po mnogim osobinama razlikuje se od srodnih koja rastu u zapadnoj Evropi.

Bukove šume u Srbiji značajan su faktor životne sredine. „Godišnje vežu 12,71 miliona tona ugljendioksida i oslobode 10,75 miliona tona kiseonika, a mogu da zadrže 65,36 miliona tona prašine,” zapisano je u monografiji o bukvi.

Srbija ima više bukovih prašuma. Lokaliteti Papratski do i Ravni do sada su se nalazili u prvom stepenu režima zaštite. Predstavljaju najlepše očuvane bukove šume Fruške gore. Značajne su su jer pripadaju Panonskom delu Republike Srbije,” navodi direktor JP „Nacionalni park Fruška gora” Radoslav Krunić.

Rezervat Zvezda značajan je zbog jedne od retkih preostalih populacija Pančićeve omorike u kanjonu reke Drine u reliktnoj šumskoj zajednici bukve, jele i smrče, dok Klisura Rače obuhvata reliktnu šumu bukve i oraha, objašnjava direktor NP „Tara” Dragić Karaklić u nadi da će Tara pored stećaka koji su na listi Svetske kulturne baštine uskoro moći da se pohvali drevnim bukovim šumama na listi Svetske prirodne baštine.