petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.11.2020. u 19:29 Đorđе Tеlеbak

Hleb, čokolada i Kusta

Gledanje dobrog filma na DVD-u najbolji je recept da barem noću zaboravite na postojanje ovog suludog i nevidljivog „virus korona kauboja” što nam živote dobro zagorčava. Iza ponoći, stavih DVD sa Kusturičinim filmom „Sjećaš li se Doli Bel”
Емир Куструица (Фото А.Васиљевић)

Čitao sam u knjizi Emira Kusturice da je, kad beše student u Pragu, obavezno morao da gleda Felinijev film „Amarkord”. Gledao ga je, kaže, četiri puta. Ja ga odgledah dvaput. Možda bih i više, da ne moradoh vratiti DVD u parisku medijateku da ga i drugi pogledaju. Iskreno, bolji film od „Amarkorda” nisam gledao. Posle gledanja, zabezeknut njegovom kvalitetom, ćutao sam kô zaliven. 

„Ne moraš postati slavan kao Felini, budi barem kao De Sika”, govorio bi otac svom sinu Emiru, rođenom Sarajliji, kao što su sarajevska deca i Goran Bregović, Zdravko Čolić, Milić Vukašinović, Momo Kapor, kao i najbolji novinar „Politike” svih vremena, njen čuveni dopisnik iz Londona, gospodin s leptir-mašnom Miroslav Radojčić. Istina, Emir Kusturica nije postao De Sika, kako mu je priželjkivao otac. Postao je – Felini. 

Ostaće u filmskim analima zabeležen događaj koji se zbio na Kanskom festivalu 1995. godine. Veliki grčki filmski reditelj Teo Angelopulos stigao je te godine u Kan s filmom „Odisejev pogled”, ubeđen da mu kanska „Zlatna palma” nikako ne može izmaći. Život mu se smučio i poludeo je od ljubomore i zavisti kad je kanski žiri kojim je predsedavala čuvena francuska glumica Žana Moro odlučio da „Zlatnu palmu” dodeli filmu Emira Kusturice „Podzemlje”. 

Zli jezici kažu da je Kustina ekipa u Kanu neprestano motrila na trofej „Zlatna palma”. Iz opravdanog straha da će posve razgoropađeni i ojađeni Angelopulos da je „mazne” i u pobedničkom stilu brže-bolje da je odnese u svoju Atinu. Kasnije su kolale kanske priče da je Kusta bio voljan da na jedan dan ustupi „Zlatnu palmu” svom kolegi Angelopulosu. Da je Angelopulos gleda. Da je miluje. Da joj se divi. I potom, bezbeli, da mu „Zlatnu palmu” vrati, živu i zdravu, kako i priliči. 

Pročešljavajući „gustim češljem” italijansku, češku i francusku kinematografiju na DVD-ima posuđenim iz pariske medijateke, stigao sam nakon izvesnog vremena i do filmova velikog filmskog reditelja sa našeg brdovitog Balkana, već pomenutog, Tea Angelopulosa. Angelopulos je za film „Odisejev pogled” mirne duše mogao dobiti „Zlatnu palmu” umesto našeg Kusturice. Biće da je Kusto, onako po „sarajevski”, znao da znalački šarmira i „smota lijanu” oko filmske dive Žane Moro, te ona jednostavno nije imala nikakvog drugog izbora nego da našem „mačou i prevejanom šarmeru” dodeli prestižnu kansku nagradu.

Ono što Teo Angelopulos nije uspeo u prvom, pošlo mu je ipak za rukom u drugom kanskom pokušaju. Kansku „Zlatnu palmu” dobio je tri godine kasnije za film „Večnost i jedan dan”. Verujte mi na reč, radovao sam se njegovoj „Zlatnoj palmi” baš kao da sam je ja dobio. Neizmerno se radovao naš Angelopulos, balkanski, na bleštavoj kanskoj bini, držeći „Zlatnu palmu” u rukama, baš kao dete kad mu otac ispuni najveću poklon-želju. Angelopulos je u toj meri obožavao filmsku umetnost da ga je njegova filmska strast koštala čak i života. Dok je snimao film „Drugo more” na ulicama luke Pirej, na njega je motociklom naleteo grčki policajac koji u tom trenutku nije bio na dužnosti. Nakon toga je Angelopulos podlegao povredama u pirejskoj hitnoj pomoći, u 74. godini života. 

Gledanje dobrog filma na DVD-u najbolji je recept da barem noću zaboravite na postojanje ovog suludog i nevidljivog „virus korona kauboja” što nam živote dobro zagorčava. Iza ponoći, stavih DVD s Kusturičinim filmom „Sjećaš li se Doli Bel”. Da ga pogledam još jednom, pa još jednom, kad me – trznu telefon. Znao sam, sto posto sam znao, da me u to vreme, kao i obično, može zvati samo Aleksandar Boguslajev (42), ukrajinski biznismen. Onaj Boguslajev koji je, ako se sećate, nedavno kupio italijansko ostrvo Galinara u obliku kornjače, a za „samo” deset miliona evra. 

„Dokle si stigao u filmu?”, pita me Boguslajev. „Jesi li došao do one sekvence kad onaj mali kaže: ’Svakoga dana u svakom pogledu, sve više i više napredujem’?”. „Ne, nisam još”, rekoh. „Za mene je taj film najbolji među Kusturičinim filmovima”, reče ushićeno Boguslajev. „Fino se zabavi”, beše poslednje od Boguslajeva pre nego mi zažele laku „korona noć”. 

Nešto mislim, zbilja je Monegašanin Boguslajev u pravu. „Sjećaš li se Doli Bel” je zaista najbolji film koji je izišao iz Kustine radionice. Sarajevska raja ludo se zabavljala na ringišpilu na Marindvoru, a sa zvučnika je treštao njihov idol Adrijano Čelentano i njegovih „24.000 poljubaca”. Kustin film beše uvršten u zvaničnu selekciju filmskog festivala u Veneciji. Komandant kasarne dade Kusti dozvolu da ode na Venecijanski festival – po „Zlatnog lava”. Ne znam da li se Kusturica sa „Zlatnim lavom” vratio pravo u kasarnu i da li je komandant ove kasarne zahvaljujući Kusturičinom neviđenom uspehu unapređen u viši čin. Sve je moguće. 

Korona je sad sve zakočila. Pa i snimanje novih filmova. Valjda će i ta vakcina najzad da stigne, pa da kolektivno odahnemo. A i da Kusta opet zavrne rukave i lati se svog posla koji mu savršeno ide od ruke. Hoćemo li, napokon, videti na filmskom ekranu „Na Drini ćupriju”, ili je to i za najveće svetske reditelje prevelik filmski zalogaj? Gledao sam Kustin poslednji film „Na mliječnom putu” kad je tek izašao. 

U pariskim bioskopima bejaše programiran tek za kraj jula. Prvo što mi je prošlo kroz glavu: Koji se to francuski filmski distributer doseti pa da Kusturičin „Na mliječnom putu” prikazuje po letnjoj vrućini, kad niko živ ne ide u bioskop? Ovaj njegov film, ruku na srce, nije na nivou najvećih Kusturičinih filmova. Ali ga je, valja priznati, koliko-toliko spasla glumica Monika Beluči. Ni sad mi nije jasno kako je Kusta uspeo normalno da barata filmskom kamerom kad se u velikom planu nađe rasna italijanska lepotica Belučijeva. Siguran sam da bi i velikom Feliniju iz Riminija ruka zadrhtala.

Šta bi se tek desilo italijanskom Ninu Manfrediju, režiseru takođe velikog filma „Hleb i čokolada”, mogu samo zamisliti. 

*Diplomirani žurnalista i profesor sociologije

Komеntari20
a20b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miro,Bastina-Ohio
"Lepota ce spasiti svet"! Cuvena je sintagma Dostojevskoga...Slavni autor je mislio na unutarnju ljudsku lepotu,lepotu duse,ljubavi,Vere i Nade...Nasuprot misljenju autora teksta,za mene je delo"Na mlecnom putu,najlepsi Kustin film...U kome je nasa Sloboda Micalovic,nadmasila ,unutarnjom lepotom i sarmom ,slavniju divu, Belucijevu...U kome su kadrovi Bozanske lepote,nadmasili one iz Toskane i Venecije...Koju nisu narusili niti zli gospodari rata.Moralno stradanje coveka,zamenila je vera monaha..
sintagma
Sta je sintagma?
Vlada
"Политика", 16.11.2020. "Додик најавио финансијску блокаду Бањалуке"
Goran
Zašto je u priči izostavljen Matija?
Mloje
Autor teksta je zamenio Matiju čokoladom iz samo njemu znanog razloga.
Nebojša Joveljić
Djordje Telebak prošle godine (29.04.2019) u svom članku “Otac se vratio sa službenog puta”, u ovom istom listu napisa: “Iz Kusturičine knjige saznah da je kao student filmske režije u Pragu gledao Felinijev film „Amarkord” tri puta.” Sad tvrdi, navodeći tu istu knjigu, da je Kusturica taj film gledao četiri puta. Hoće li dogurat i do pet puta ako se ponovo javi sa novom pričom o Kusturici?
@Nebojša Joveljić
Najbolji komentar otkako citam komentare ispod tekstova u "Politici"!
Draskone
Svrha?? Zbilja, čemu ta umetnost ?? Pogledaj Amarkord možda i shvatiš.
@dr Slobodan Devic
A otkud Vama ideja da sam mlad? Ima bas i starijih koji jos prepozbajemo kad neko davi supljom pricom.
dr Slobodan Devic
Nije to za danasnju mladez ...
Koja je svrha?
Sta pisac hoce da kaze ovim tekstom? Koji je povod?
Vlada
"Политика", 16.11.2020. "Додик најавио финансијску блокаду Бањалуке"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja