petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.11.2020. u 20:08 Tanja Vujić

Novi globalni privredni poredak na Pacifiku

Kina, Japan, Južna Koreja, Australija i još 11 država regiona, formirale najveći trgovinski blok na svetu
Премијер Аустралије после потписивања споразума (Фото EPA-EFE/Lukas Coch)

Zajedničko tržište 2,2 milijarde ljudi, sa trećinom globalnog BDP-a, i proizvodnjom zbirno vrednom 26,2 biliona američkih dolara godišnje. To je profil najvećeg globalnog trgovinskog bloka u istoriji, osnovanog proteklog vikenda u Hanoju (Vijetnam) na marginama on-lajn samita desetočlane grupacije azijsko-pacifičkih država (ASEAN). Brojniji i trgovinski jači od EU i američko-meksičko-kanadskog bloka USMCA, novopostignuti Sporazum o Sveobuhvatnom regionalnom ekonomskom partnerstvu (RCEP) obuhvata 15 država, među njima po prvi put zajedno u istom trgovinskom udruženju Kinu i Japan, inače drugu i treću ekonomiju sveta.  Uz ove megaistočnoazijske privrede sastavu RCEP-a pridružili su se i: Južna Koreja, Australija, Novi Zeland, Indonezija, Tajland, Singapur, Malezija, Filipini, Vijetnam, Brunej, Kambodža, Mijanmar i Laos. U međuvremenu, pozivnica SAD na suprotnoj strani Pacifika da se priključi RCEP-u nije poslata, dok su osnivači novog bloka ostavili otvorena vrata Indiji, da se priključi, ako se predomisli.

Naime, novi trgovinski savez na Pacifiku rezultat je osmogodišnjih pregovora započetih na inicijativu Kine, u jeku najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata. U to vreme, 2012. godine sa suprotne strane Pacifika, administracija Baraka Obame, uveliko je sa partnerima u istočnoj Aziji vodila pregovore o Transpacifičkom privrednom partnerstvu (TPP), na koje Kina nije bila pozvana.  Pet godina kasnije, Donald Tramp je povukao Ameriku iz TPP pregovora,  da bi potom pokrenuo carinsko-trgovinski rat sa Kinom. Što se Indije tiče, Nju Delhi je 2019. digao ruke od učešća u RCEP-u, zbog strepnje da se  Kina sprema da ekonomski proguta komšiluk.

Bilo kako bilo, kineski premijer Li Keđijang ocenio je RCEP kao „prekretnicu u regionalnoj saradnji istočne Azije, i istovremeno, pobedu multilateralizma i slobodne trgovine”. Japanski premijer Jošihide Suga potvrdio je podršku Tokija „ širenju slobodne i fer ekonomske zone, uključujući mogućnost povratka Indije sporazumu” kao i „ nadu da će se novom bloku pridružiti i druge države” bez daljih preciziranja.

Inače, prema dogovoru u Hanoju, potpisnice RCEP-a bi u sledeće dve godine trebalo da ratifikuju sporazum čije su okosnice: progresivno snižavanje carina u sledećih 10 godina, uspostavljanje jedinstvenih trgovinskih pravila među članstvom, jačanje investicija, e-trgovine, saradnju u razvoju telekomunikacija i zaštiti autorskih prava. RCEP se istovremeno ne dotiče zaštite čovekove sredine, a ni objedinjene regulative zaštite radnika.

Zapadni posmatrači skeptični su prema ukupnom trgovinskom dosegu postignutog sporazuma, posebno zato što su carine među članicama ASEAN-a već ionako „na nuli”. Ipak, novootvoreni prostor za međusobnu trgovinsku saradnju Kine, Japana i Južne Koreje (koje sada vode niz raznovrsnih sporova), u londonskom Sitiju, ocenjuje se kao otvaranje ka mogućim  „novim vetrovima” u istočnoj Aziji.

„Diplomatska poruka RCEP-a može biti jednako značajna kao i ekonomska – to je hit za Kinu”, ističu na londonskoj berzi.

Sa druge strane, pojedine članice novog pacifičkog trgovinskog bloka u RCEP-u vide šansu za popravljanje ekonomskih odnosa sa Kinom. Posebno Australija, koja je proletos zatražila međunarodnu istragu o poreklu virusa korona, nakon čega je između Kanbere i Pekinga došlo do ozbiljnog zatezanja trgovinskih odnosa. „ Na Kini je sada da pokaže spremnost za dijalog”, naglasio je australijski ministar trgovine Sajmon Birmingem.

Koliko je globalna pregovaračka pozicija Pekinga ojačana sa RCEP-om, moglo bi biti jasnije koliko danas na 12. samitu BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), čiji je domaćin Moskva. Odnosi Kine sa Indijom (u svetlu najnovijih pograničnih sukoba na Himalajima) i Brazilom (otkako je predsednik Bolsonaro odbio kinesku vakcinu protiv korone i zabranio širenje „ Huaveija”) već neko vreme su delikatni.

Kakav je značaj BRIKS-a danas, i hoće li primiti još neke zemlje u svoje redove (Nigerija, Egipat, Argentina, Meksiko, Malezija... spominju se kao kandidati)? Da li bi BRIKS – ako se održi–mogao  uspostaviti alijansu sa RCEP-om, pokazaće vreme. U međuvremenu, nove globalne integracije u postkovid epohi: od združivanja ljudskih resursa do zbijanja redova oko zajedničke bezbednosti teme su ovonedeljnih okupljanja grupacije za Azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju u Maleziji, kao  i Samita G 20 u Saudijskoj Arabiji.

Zapad je u ovoj areni, upadljivo skrajnut.

Komеntari8
a7973
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Dozivesmo i da vidimo Kinu i Japan u istom timu. Ako im se pridruzi Indija i imajuci u vidu sve vecu prisutnost Kine u Pakistanu i Iranu, takodje u Africi, mozemo da zakljucimo da se hegemonija SAD polako zavrsava.
Дипломирани политиколог
Исто ово су могли врло елегантно да испеглају Американци, да Трамп није био опседнут укидањем Обаминих тековина.
EU zablude
U tom svetlu, insistiranje NATO i USA na stalnom sukobu EU - Rusija, umesto ekonomske unije, pokazuje da je EU iznutra kontrolisana od strane USA/NATO struktura protivno interesima evrope u celini. Bregzit je ogolio ove činjenice.
tja
Kad vec viditite da NATO i USA insisiriaju na sukobu sa Rusijom, kako objasnjavate ove cinjenice: (1) Rusija napada Gruziju i otima joj dobar deo teritorije. (2) Rusija otima Krim od Ukrajine. (3) Rusija organizuje pobunu u Ukrajini i otima joj njene istocne zemlje. Nato predvidja da ako popusti Rusiji da ce Rusija oteti celu Ukrajinu, Poljsku i Balticke zemlje koje su bile deo SSSR-a. Ko je tu agresor a ko se samo brani?
Đorđe
Sad mi je jasno zašto svaka vlast u Srbiji beži sve više od EU. :)
Srba Topalski
Kada je Pretsednik Obama organizovao "Trans-Pacific Partnership" America je bila deo ovog jednog od najvecih ili cak najveceg trgovinskog sporazuma. Pretsednik Trump je ponistio ovaj sporazum postoje Obama bio organizator. Sada je Kina preuzela ulogu Amerike i nov sporazum je potpisan. "Zahvaljuci" osvetoljubivoj politici Trampa prema Obami America nema nikakvog ucesca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja