ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.11.2020. u 22:00 Dejan Spalović

Albanci zbog suđenja Tačiju prete referendumom u Preševu

Kad god je na meti međunarodne zajednice albansko rukovodstvo, oni pokušavaju da otvore nove probleme, kaže Goran Petronijević, dok Demo Beriša ukazuje da se prvi put jasno pojavljuje i uloga Albanije u ratu na Kosovu
На мети приштинске политике: Прешево (Фото Л. Адровић)

Kosovski Albanci čine sve da bi obesmislili početak suđenja za ratne zločine terorista takozvane oslobodilačke vojske Kosova pred Specijalnim sudom u Hagu, pa je posle pretnji svedocima, krađe sudskih materijala sa detaljnom dokumentacijom, Priština pokušala da teret političke i bezbednosne krize iz pokrajine prenese u centralnu Srbiju. Privremene prištinske institucije sada bi da veštački dovedu do destabilizacije u Preševu, a osim starih izlizanih parola o izdvajanju „preševske doline” i „ugroženosti” tamošnjih Albanaca, hteli bi da iskoriste i pandemiju kovida 19.

Samo nekoliko dana nakon što su Hašim Tači, Kadri Veseli i ostali iz najvišeg lanca komandovanja OVK uhapšeni i prebačeni u Hag, u Gračanici, kao i širom Kosova, osvanuli su bilbordi na kojima je pored amblema OVK ispisana i poruka „Sloboda ima ime”. A krajem prošle nedelje takozvana ministarka spoljnih poslova Kosova Meliza Haradinaj Stubla sastala se sa poslanikom u srpskom parlamentu iz redova Albanaca na jugu Srbije Šaipom Kamberijem, sa kojim je razgovarala o potrebama Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu i kazala da pruža „odlučnu podršku” Albancima u ovim opštinama. Za vikend je otišla korak dalje pa je ponudila bezbedno zdravstveno lečenje na Kosovu gradonačelniku Preševa Šćiprimu Arifiju, koji je oboleo od virusa korona i prebačen je na lečenje u Niš.

Reagujući na ove navode juče je gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi saopštio da je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno i da je hospitalizovan u bolnici u Nišu, iako je pre nekoliko dana uradio test na koronu koji je bio negativan. „Poštovani građani opštine Preševo, imam moralnu obavezu da vas obavestim da sam u ozbiljnom zdravstvenom stanju i trenutno me leči medicinski tim u niškoj bolnici”, objavio je u Arifi na „Fejsbuku”.

S druge strane, Šaip Kamberi, šef poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžak u skupštini, naveo je da su Albanci sa juga zemlje „bili oduševljeni” posle aktiviranja ideje o razmeni teritorija između Srbije i lažne države Kosova. Za „Evronjuz” govorio je o tome zašto opštine sa većinskim albanskim stanovništvom treba pripojiti lažnoj državi Kosovo. „Ako govorim sa aspekta želja Albanaca ’preševske doline’, to nije samo želja, već imamo i politički referendum za stvaranje političko-teritorijalne autonomije”, izjavio je Kamberi.

Advokat Goran Petronijević za „Politiku” kaže da nije slučajno što je Preševo na meti albanskih separatista i da to nisu prvi put uradili. Ističe da kad god se nešto na Kosmetu događa, a da je na meti međunarodne zajednice albansko rukovodstvo, oni pokušavaju da otvore nove probleme i da pažnju sopstvene javnosti prebace na nešto drugo.

„Sada su im meta Preševo i Bujanovac koji su njihova stara težnja i neka vrsta rezervnog položaja. Kada god im zaškripi u Prištini oni potežu pitanje takozvane preševske doline. Njihova provokacija je da navodno podržavaju ’razmenu teritorija’ gde podrazumevaju da se severno od Ibra zameni za Preševo što je besmisleno. Nelogično je da Srbija razmenjuje svoju teritoriju za svoju teritoriju”, kaže Petronijević.

A Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije, naglašava za naš list da ako se dobro prati šta poslednjih meseci radi Tirana u regionu, moglo bi se zaključiti da je na delu ofanziva koja je počela još krajem prošle godine kada je albanski ambasador Boćka posetio Preševo i Bujanovac, a sredinom juna ove godine to je uradio i ministar spoljnjih poslova Albanije Gent Cakaj koji je ujedinio sve albanske političke partije sa juga centralne Srbije, pre parlamentarnih izbora. Tom prilikom je, kako navodi, Cakaj najavio da će u Preševu biti otvoren konzulat. „To ima za cilj da se izvrši pritisak na Srbiju zbog navodne brige za ’preševsku dolinu’, jer povlače paralelu između severa na Kosovu i ’istočnog Kosova’ kako zovu deo koji čine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Oni to pokušavaju da urade preko Nacionalnog saveta, političkih partija, narodnog poslanika Kamberija što ukazuje na činjenicu da se sve to čini dirigovano, sa ciljem da se prikrije početak suđenja za ratne zločine čelnicima OVK u Hagu. Početak suđenja je otvorena rana za Prištinu, jer će odgovarati Hašim Tači, Kadri Veseli i Redžep Selimi koju pokušavaju da zatvore izmišljanjem afera”, ističe Demo Beriša.

Ono što posebno smeta kosovskim Albancima jeste činjenica da je u optužnici zapisano da je OVK počinila zločinački poduhvat sa ciljem da osvoji Kosovo. Lider pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti kaže da je iznenađen navodima Specijalnog suda i da to nije tačno. „Ove najnovije vesti na Kosovu o određenom zločinačkom poduhvatu u okviru OVK nisu istinite jer ona nije pripadala nekom, već svima. Svi moramo da je zaštitimo”, kazao je Kurti koji je tražio da i Srbi pred ovim sudom budu procesuirani.

A u jeku podizanja prvih optužnica za ratne zločine i prvih saslušanja bivših glavešina OVK, iz Prištine danima stižu kritike na račun Srbije da je ona zapravo činila ratne zločine na Kosovu. Za vikend je upućen i zahtev Specijalnom sudu da, između ostalih, pozove na odgovornost i predsednika Skupštine Srbije Ivicu Dačića, prenosi prištinski „Zeri”.

Demo Beriša odbacuje ove navode i kaže da su ljudi zaboravili da je sud u Hagu već osudio čelne ljude ove zemlje zbog rata na Kosovu, zbog čega je besmisleno da se ponovo pokreću odavno završeni postupci. „Osuđeni su odavno na služenju zatvorske kazne, odgovarala su dva predsednika države, vojni i policijski generali… Tu više nema mesta za nova suđenja Srbima. Osnovni cilj jeste prikrivanje i ublažavanje zločina koji su počinjeni od 1998. do 2000. godine”, kaže Beriša i naglašava da suđenja u Hagu otvaraju dve bitne činjenice što se moglo zaključiti iz obraćanja Selimija koji je rekao da je „rat počeo sa Ademom Jašarijem i završio sa Veslijem Klarkom”. „Očekujem da će se veoma brzo reagovati, da li kroz skupštinski odbor ili zvaničnu politiku Albanije, jer se prvi put jasno pojavljuje i uloga ove zemlje u ratu na Kosovu”, kaže Beriša.

Goran Petronijević podseća da su svi sudovi do sada, od onog u Hagu do svih srpskih sudova i onih u pokrajini, jedino i isključivo sudili Srbima i da je sada došao red i na kosovske Albance. „Ne po etničkom principu, već na OVK koji su vršili ratne zločine. I tu više nema nikakve dileme. Koliko će to biti realno da se dovede do kraja, videćemo. Ja ću verovati da je taj sud osnovan da uradi nešto onog trenutka kada bude izrečena prva pravosnažna presuda i kada prvi od glavnih, bez obzira na to da li je reč o Tačiju ili Veseliju, bude bio u zatvoru”, zaključuje Petronijević.

Komеntari17
3c7e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВОЈИН
@"jazavac" ...Пок Батић је био Мин. Правосуђа у ДОС-овској влади и започео је трагање за свим* злочинима почињеним у грађанском рату. Када је са својом екипом добио матреијале од Комитета за прикуп. доказа, а ови од ВОА*и БИА, то је била значај. документац. о злочинима на просторима бивше Југославије и то је било евидентирано званично у 25 хиљада предмета. На осн. достављених доказа Комитета за прикупљање ратних злочина 1991-1999. по грубој процени се око 15% документације односи на злочине УЧК
Zašto ne?!
Može im se?! Oni slede upustva svoje matice i tako rade, a oduvek su to i radili. To su im omogućili srpski komunisti i oni svoju delatnost proširiju gde god mogu. Nisu oni Srbi kojima je glavni zadatak prkositi i inatiti se svojim interesima. Oni znaju njihov interes i u tome ih niko zaustaviti ne može, niti hoće. Oni su politički složni za raliku od Srba. Zato i uspevaju. Naći će oni nvo i slične leve koji će u samoj Srbiji ih podupreti. Srbe interesuje po kom Srbinu mogu pljuvati. Čudo smo!
slobodan nedeljković
Arifi se leci u Nisu zato sto zna gde je dosao i da su to vrhunski strucnjaci.Nazalost i sami albanci dolaze iz Pristine da se lece ili u nisu ili u Beogradu. Kosovski lekarski kadar ne postoji. Sto je bilo to je i pobeglo a novi se ne skoluju. Rade im Srbi u novoj bolnici koju je sagradila Eu.
Predrag
Bez emocija molim vas ! Stvari su veoma proste. Ukoliko oni zele da organizuju referendum, treba postupati po zakonu. Raspustiti odbornicku skupstinu, pohapsiti kolovodje, procesuirati ih i suditi za veleizdaju. U ovakvim stvarima Drzava Srbija ne sme da pokaze slabost, vec da se drzi zakona i ustava
Kosovac
Ma kakav "konzulat"!!! To ni po koju cenu ne treba dopustiti.Njihovi agitatori i podpirivači, kad god požele mogu da se SLOBODNO šetaju po centralnoj Srbiji dok naši sportisti i privremeno raseljeni Srbi kada hoće da odigraju neku prijatelsku utakmicu ili hoće da posete razrušene grobove i spomenike, takozvane, samoproklamovane i separatističke valasti sa tzv."KOSOVA"to redovno zabranjuju.U prošlosti smo im previše dozvoljavali, planski ih naseljavali(nakon II svetskog rata).Dogodine u Prištini!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja