sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 18.11.2020. u 13:01

Protest istoričara iz regiona protiv zloupotreba istorije u procesu EU integracija Severne Makedonije

Скопље (Фото Н. Тркља)

NOVI SAD - Grupa od dvadesetak istoričara iz regiona je u otvorenom protestnom pismu zbog bugarske zloupotrebe istorije u procesu evrointegracije Severne Makedonije zatražila od istoričara i političara da ne potpiruju nacionalističke konflikte.

„Sukobi oko istorije i istorijskih simbola ponovo su važna politička tema u Jugoistočnoj Evropi. Poslednjih meseci vlada Bugarske preti blokadom početka pregovora Brisela i Skoplja, tražeći od Severne Makedonije da prihvati 'istorijsku istinu' da makedonski identitet i jezik imaju bugarske korene i da su makedonsku naciju stvorili Tito i Kominterna. Osuđujemo ovaj slučaj istorijskog revizionizma i zloupotrebu istorije u političke svrhe”, navodi se u pismu, prenosi Beta.

Ukazuje se da je takav pristup opasan ne samo za istoriju kao humanističku disciplinu, već i za demokratiju i prosperitet i regiona i same Evropske unije.

„Nametanje 'istorijskih istina' je neprihvatljivo i opasno. Stvaranje makedonske nacije se ne razlikuje od načina na koje su nastale sve druge nacije, a pravo na samoopredeljenje je osnovno ljudsko pravo”, istakli su istoričari.

Od institucija i država EU su zatražili ;da reaguju na zloupotrebe istorije, poštujući osnovne principe Evropske unije koji su ugroženi na Balkanu i u Evropi - različitost, antifašizam i demokratija.

„Evropska unija je stvorena kao lek protiv loših iskustava iz prošlosti i zato ne dozvolimo da se iskrivljavanjem istorije uništavaju principi na kojim se temelji ideja o ujedinjenoj Evropi”, upozorava se u pismu.

Protestno pismo su potpisali Dubravka Stojanović, Husnija Kamberović, Tvrtko Jakovina, Božo Repe, Adnan Prekić, Snježana Koren, Milivoj Bešlin, Damir Agičić, Branimir Janković, Momir Samardžić, Olga Manojlović Pintar, Hrvoje Klasić, Radina Vučetić, Srđan Milošević, Aleksandar R. Miletić, Veljko Stanić, Petar Žarković i Dragan Markovina.

Komеntari30
3819e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
Бугари би прво морали да израде бугарско-македонски речник па да видимо у колико се речи разликују. Можда ће Бугари да постану Македонци па да Македонци траже од Бугара да мењају језик и националност. Поготово што је једва једно племе од 20.000 Бугара, турско-татарског народа, продрло у Тракију и асимиловали Словене углавном Трачане. Плашим се да ће проћи као Хрвати који су прво узели језик а који су славно пропали са Хрватско-српским речником. У језику који је више од 99% идентичан са српским.
Сима
Не видим и једно име из Мађарске или Румуније или Албаније или Грчке ...Сва имена историчара су из бивше Југославије (тако да нема речи о региону ), ту су да им се не дира идеја због које је Југославија бивша . 4. конгрес КПЈ је пресудио Југославији , а С.Македонија је продукт тога . Центар македонске регије је Солун. А Бугарска је увидела тренутак да добије оно што није успела у 3 рата у 20. веку и користи га . Не може јој се замерити због тога
Радојко
У свету где се идентитетске вредности користе као оружје и где се идентитет државе-мете разграђује подстицањем нових идентитета, Бугари заправо стављају ногу у врата у борби за "македонско наслеђе". Искуство говори да релативно млади идентитети које дели мање од 3-5 милиона људи немају веће шансе да опстану на дужи рок. Грци су на коленима а привреда им је на апаратима, док је у Србији велики део писмених склон самопорицању и неутемељеном еуро-ентузијазму. Бугари су једини пандан Албанији.
Jovan
Ta "skupina" istoricara je kao i uvek, od Berlinskog kongresa, politikanska. Istoricari Kominternovske skole ( tj. "duboko drzavne" becko- londosko-vatikanska), ce uvek biti za tu istoriju laznu. Prava je da od Trsta do Crnog mora i Soluna teritorija Srpska( Ilirska), ali razni osvajaci su porobljjavali, cepali, islamizirali, izmisljali narode, suprostavljene kao sto su Makedonci, Hrvati,.. da bi lakse vladali. Iako su Bugari tacno rekli da su Makedonci izmisljotina Kominterne( danasnji predsed
Однос према црно црвеним играма
Постоје пројектоване нације. Да није било Другог св. рата, колико би данас било Македонаца, Црногораца, Бошњака (неки су у Македонији). Пописани историчари, међу којима су и другосрбијанци, желе да овековече наметнуто стање, уместо да укажу на чињенице: да хрватство Дубровника није постојало, да је појам Хрватска протегнут преко Далмац. и Славоније, да је вел. бр. Хрвата срп. порекла, да су македон. цркве градили и Немањићи, на бечки пројекат Албанаца, на језуитско укидање румун. ћирилице . . .
Igre su dublje. Tiču se i Srbije
@Mina Ako verujete dedinoj priči da "narod bez kape nije narod " prošetajte internetom pa konsultujete sebe samu oko toga šta vidite kada ukucate nešto sa ključnim rečima : "Makedonija , narodne nošnje "i sl..To da su svi u pravu i nisu i da je to svoje jedan miks "moglo bi se reći -i Amerikancima .Pustite da se ljudi osećaju onako kako misle da treba da se osećaju . Bugari će ako nastave ovako otkriti stare karte i za delove Srbije pre 1912. god,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja