utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 18.11.2020. u 20:45 Milenko Pešić

Povlačenje iz Iraka, Avganistana i Somalije

Po mišljenju vođe republikanske većine u Senatu Miča Makonela, ova odluka gora je od poteza Baraka Obame, koji je povukao vojsku iz Iraka 2011. i time pomogao usponu Islamske Države
Амерички војник у ваздухопловној бази Таџи у Ираку (Фото EPA-EFE/Murtaja Lateef)

Završnicu svog mandata Donald Tramp ne koristi samo kako bi dokazao da je pokraden na izborima, već i da bi ispunio obećanje koje je početkom oktobra dao preko „Tvitera”, zbog čega se vojnim ekspertima diže kosa na glavi, a u sedištu NATO-a raste nervoza.

Američki predsednik je rešio da pre nego što napusti Belu kuću prepolovi broj trupa u Avganistanu, ali i da povuče dobar deo vojnika iz Iraka i Somalije.

Prema predlogu Trampove naredbe koja je u ponedeljak kružila Pentagonom, kontingent u Avganistanu, koji iznosi između 4.000 i 5.000 ljudi, do 15. januara bio bi smanjen na 2.500. Odlazeća administracija SAD planira da skreše broj vojnika u Iraku za 500 (ima ih 3.000), ali i da iz Somalije povuče gotovo svih 700 ljudi u uniformi koji se nalaze u misiji za obuku i borbu protiv terorizma.

Kako prenosi agencija AP, neimenovani zvaničnik je rekao da su vojni lideri tokom vikenda obavešteni o planiranim povlačenjima vojnika i da izvršna naredba još nije saopštena komandantima. Prema planu, smanjenje broja vojnika biće završeno svega pet dana pre nego što novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden stupi na dužnost.

Eksperti smatraju da bi ovako ubrzano povlačenje vojnika moglo da Bajdenu i njegovom timu za nacionalnu bezbednost zakomplikuje život, iako se i novoizabrani predsednik načelno zalaže za izlazak iz Avganistana. Kako kaže Laurel Miler, bivši zvaničnik Stejt departmenta, nagli povratak 2.500 vojnika kući smanjio bi manevarski prostor Bajdenovoj administraciji i potkopao dosadašnje mirovne pregovore.

Iako ova odluka nije veliko iznenađenje, jer se posle sporazuma Vašingtona sa talibanima 29. februara, Trampova administracija obavezala da će povući sve američke trupe iz Avganistana do sredine 2021. godine, ona nije dobro prihvaćena iz straha da će islamistima samo dati novi podstrek za terorističke akcije.

Vođa republikanske većine u Senatu Mič Makonel jasno se usprotivio naglom povlačenju trupa iz Avganistana, rekavši da je napuštanje ove zemlje posle 19 godina još preuranjeno i da će samo oduševiti sve one koji SAD žele zlo.

„Posledice prevremenog izlaska SAD iz Avganistana bile bi verovatno još gore od poteza predsednika Baraka Obame da povuče vojsku iz Iraka 2011. godine, što je pomoglo usponu islamske države i označilo novi rundu globalnog terorizma”, objašnjava Makonel.

Ovaj ugledni senator iz Kentakija smatra da bi nagli odlazak američke vojske iz Avganistana lišio vladu u Kabulu poluge u borbi protiv talibana i ohrabrio Iran, što bi na kraju proizvelo efekat da je pobedio islamski ekstremizam. Zato je lider republikanske većine u Senatu uporedio ovo povlačenje s ponižavajućim odlaskom američke vojske iz Sajgona 1975. godine.

SAD se protiv islamista u Avganistanu bore od 2001. godine, a u Iraku od 2003. Pod pritiskom vlade u Bagdadu, ali i protivnika američkog angažovanja po svetu među svojim pristalicama, Tramp je ranije ove godine već počeo da povlači trupe. Ali, nameru da to isto uradi i u Avganistanu nedavno je zaustavio Kongres, jer su demokrate glasale za uskraćivanje finansiranja celog projekta.

Neposredno pre nego što je Tramp prošle nedelje „ražalovao” ministra odbrane Marka Espera i na njegovo mesto postavio Kristofera Milera, sada već bivši šef Pentagona poslao je Beloj kući poverljiv dopis, u kojem je izrazio zabrinutost zbog ubrzanog povlačenja trupa u Avganistanu. Kako piše „Njujork tajms”, Esper je Trampu poručio da uslovi na terenu još nisu zadovoljavajući za takvu akciju zbog kontinuiranog nasilja. Brzi izlazak iz Avganistana predstavljao bi opasnost za preostale trupe, a mogao bi i da podrije mirovne pregovore koje vlada u Kabulu vodi sa talibanima.

Da je bezbednosna situacija u Avganistanu vrlo rovita pokazuju podaci do kojih je došao njujorški dnevnik. Samo u oktobru je ubijeno više od 200 civila, što je bio najsmrtonosniji mesec od septembra 2019. godine.

Esperov oprez prema planovima koji proizlaze iz Trampovog tvita da za „Božić treba dovesti kući mali broj hrabrih muškaraca i žena koji i dalje služe u Avganistanu”, koštao ga je funkcije. U novoj ekipi koja sada rukovodi Pentagonom je penzionisani pukovnik Daglas Makgregor, žestoki zagovornik američkog učešća u Avganistanu.

Predlog da se prepolovi američki vojni kontingent dolazi u trenutku kad su avganistanske snage opkoljene i na jugu i na severu zemlje, a moral tamošnjih vojnika vrlo nizak. Za sada je nedovoljno jasno da li će Pentagon svoje jedinice, koja broje oko 7.000 vojnika, povući i iz NATO misije. Pojedini zvaničnici u Vašingtonu nagoveštavaju i tu mogućnost, pogotovo za vojnike raspoređene na severu i zapadu Avganistana.

Kako javlja „Dojče vele”, šefovi NATO-a su već obavešteni o Trampovom planu, što je prouzrokovalo pojačanu diplomatsku aktivnost među članicama alijanse. Portparolka Severnoatlantske alijanse u Briselu Oana Lungesku poručila je da se stav NATO u ratom razorenom Avganistanu nije promenio. Prema zvaničnim podacima ove vojne organizacije, u zajedničkoj misiji pod nazivom „Odlučna podrška” nalazi se 16.000 vojnika iz 38 država, od čega je polovina iz SAD.

Lungeskuova je poručila da je broj trupa NATO-a u Avganistanu u ponedeljak bio manji od 12.000, citirajući generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je već rekao da će alijansa nastaviti da „prilagođava svoje prisustvo” na terenu.

„Nijedan saveznik NATO-a ne želi da ostane duže nego što je potrebno. Istovremeno, želimo da sačuvamo dobitak koji smo postigli takvom žrtvom”, izjavila je portparolka NATO-a.

Komеntari13
1e569
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
Ziveo predsdnik Amerike, Donald Trump!!!!!
Muradin Rebronja
... politički, sve do 20. januara iduce godine.
Zoran
Kamo srece da nikad nisu ni izlazili iz svojih granica.Ali nisu mogli da pljackaju bez pomoci vojske jer im to niko ne bi dozvolio.Ovako sad zaguzvaju u nekom regionu koji im je zapao za oko i onda salju svoje "mirovnjake"u pomoc.Celom svetu je dosta njihovog terora i "uvoza demokratije".
nikola andric
''Americki interesi'' su toliko siroko definisani da je tesko zamisliti sta pod njima ne spada. Ipak ''cost- benefit'' analiza pokazuje porazavajuce rezultate. Pre Iraka Ameri su bili najbogatiji na svetu a posle Iraka najveci duznici u svetu. Busu junoru Mislimani treba da podignu spomenik. Afganistanci isto tako Trampu.
Muradin Rebronja
A kao šlag na torti, hteo je da napadne Iran. Jedva su ga savetnici i drugi članovi kabineta odvratili od te sulude ideje.
Radoslav Jovanović
Ponavljajte zločine i oni postanu "normalna pojava". Zvuči poznato? Rat je za Ameriku odavno "business". Zato i ne čudi što se samo neki protive tome. U tekstu niko ni da pomene pravi uzrok Islamske države. Naime, nije ona nastala zbog povlačenja američke vojske već zbog dolaska te iste.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja