petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.11.2020. u 08:17 Marijana Avakumović
„BELA KNjIGA 2020” – UTICAJ KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU

Više trpe investicije nego izvoz i zaposlenost

Savet stranih investitora u najnovijem izdanju „Bele knjige” naglašava da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama
(Фото А. Васиљевић)

Kriza će više uticati na investicije nego na izvoz i zaposlenost, a takođe, više će varirati profit nego poslovni prihod. U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen nego realni. Ovo je rezultat ankete koju je Savet stranih investitora sproveo među trećinom svojih članica u junu pre izbijanja drugog talasa epidemije kovida 19. U najnovijem izdanju „Bele knjige”, koje „Politika” ekskluzivno objavljuje, navodi se da se rezultati ove ankete uklapaju u trenutno kretanje BDP-a.

Savet stranih investitora konstatuje da su mere vlade u borbi protiv recesije izazvane pandemijom bile prevashodno fiskalne i monetarne prirode. Ne dovodi u pitanje pozitivne efekte ovih mera, ali konstatuje da je većina raspoloživog fiskalnog prostora već iskorišćena. Učinak je bio povoljan, što se vidi na malom padu BDP, ali je imao značajne fiskalne troškove. Kako je ekonomija u recesiji, a javni dug u naglom porastu, prostor za buduće podsticajne mere jeste ograničen. Potrebne su stoga dalje institucionalne reforme kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i osigurala radna mesta.

Prema oceni „Bele knjige”, dalje unapređenje poslovnog ambijenta dugoročna je nužnost. Savet naglašava da su hitno potrebne promene u oblastima zaštite podataka o ličnosti, trgovine, centralne evidencije stvarnih vlasnika, hipoteci i javnim nabavkama. Drugi blok prioriteta obuhvata iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, sanitarnu inspekciju, dualno obrazovanje, sudske postupke, javno-privatno partnerstvo, restituciju, propise o PDV i centralnu evidenciju privremeno ograničenih prava, problematične kredite i vezu osiguranja i drugih zakona.

U okviru izdvojenih šest oblasti, nekretnine i dalje zahtevaju brze promene. Sektor osiguranja, na drugoj strani, ima najmanje prioritete. Interesantno je primetiti da poreski sektor ima prioritete promena ispod opšteg proseka. U poreskoj politici najveći problemi se ne nalaze u propisima i institucijama, a ne u fiskalnoj politici.

– Savet podržava napore vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode teškoće u postojećoj recesiji, ali istovremeno ističe da takva pomoć ima svoje granice koje određuje fiskalni deficit i javni dug. Ako se te granice pređu, cela privreda će biti izložena velikom riziku i makroekonomskoj nestabilnosti u kojoj niko neće dobro da prođe – navedeno je u „Beloj knjizi”.

U „Beloj knjizi” je označeno pet stubova razvoja. Među njima je transport, na čiji je razvoj pandemija nepovoljno uticala. Uvođenje „zelenih koridora” je u tom smislu dalo pozitivne efekte, ali bi trebalo razmotriti podršku tom sistemu i nakon stabilizacije trenutne situacije. Posebno je produženo vreme zadržavanja na graničnim prelazima. U drumskom transportu je ostvaren napredak usvajanjem regulative u oblasti opasnog tereta i transportnih licenci, dok je regulativa u vezi sa prevozom robe usklađena sa evropskima propisima. Železnički sektor je oblast u kojoj je potreba za modernizacijom najviša u ovom trenutku. Nužno je, kažu, ući u javno-privatna partnerstva u oblastima transporta koje su vitalne, a koje nisu rezervisane za državu, a koje država nije sposobna da samostalno osposobi, restruktuira ili modernizuje, to jest za koje je to optimalnije i efikasnije učiniti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Kako sugerišu, dodatno treba raditi na otvaranju tržišta u železničkom saobraćaju, u cilju uspostavljanja potrebnih institucionalnih struktura.

Kada je reč o energetici, Savet stranih investitora konstatuje da je ugovaranje snabdevanja energijom za domaćinstva i male potrošače počelo da funkcioniše, ali po regulisanim cenama koje se nisu menjale duže vreme. EPS je još uvek glavni snabdevač električnom energijom, iako postoji oko 60 registrovanih trgovaca na veliko. Prema oceni „Bele knjige”, energetski sektor zahteva brze promene. Predlažu da regulacija cena električne energije bude napuštena (ali osetljivi kupci treba da budu zaštićeni), što bi omogućilo nova ulaganja u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnje uglja i električne energije.

Ništa više nije isto
Ništa više nije isto, pa tako ni ovogodišnje izdanje „Bele knjige”, koje sadrži prikaz kako je kovid 19 uticao na sve relevantne regulatorne oblasti, umesto ranijeg sistema ocenjivanja, koji inače služi da se prati napredak u definisanim oblastima. U najnovijem izdanju izostao je indeks Saveta institucionalnog napretka. Razlog za njegovo preskakanje u 2020. jednostavan je i opravdan. Pandemija je sredinom marta prekinula uobičajenu aktivnost vlade i drugih državnih institucija na poboljšanju privrednog ambijenta i usredsredila je njihovu aktivnost na borbu protiv zaraze i pružanje podrške preduzećima, preduzetnicima i građanima da lakše podnesu udar recesije.

U oblasti telekomunikacije važan momenat u uslovima vanrednog stanja bio je nagli skok domaćeg saobraćaja, koji je prevazilazio postojeće kapacitete operatora, usled čega je jedan od glavnih prioriteta bilo značajno investiranje u mrežu da bi se u što kraćem roku obezbedilo proširenje kapaciteta. U isto vreme, došlo je do drastičnog opadanja roming saobraćaja usled ograničenja kretanja ljudi van teritorije nacionalnih granica u čitavom svetu, što je imalo za posledicu smanjenje prihoda.

Zanimljiva preporuka je aktivnija uloga vlade u cilju suzbijanja teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji, u cilju sprečavanja napada i ometanja rada kritične telekomunikacione infrastrukture neophodne za pružanje osnovnih usluga elektronskih komunikacija, kao što su govorna usluga i pristup internetu.

Oblast digitalizacije i elektronskog poslovanja obuhvata elektronsku trgovinu, elektronsku identifikaciju i dokumentaciju, kao i poslovanje upravnih organa, uključujući povezivanje javnih baza podataka. Ove godine ceo svet je iznenada počeo da se prilagođava novonastaloj situaciji izazvanoj pojavom virusa korona i da se okreće elektronskom poslovanju usled potpuno izmenjenog načina života i poslovanja koje smo poznavali. U Srbiji su se takođe dogodile mnoge pozitivne promene.

Kao i u prošlogodišnjem izdanju „Bele knjige”, u fokusu Saveta stranih investitora ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji, primena objedinjene procedure za pribavljanje građevinskih dokumenata, legalizacija postojećih objekata u skladu sa novim propisima, konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i primena propisa o katastru i katastarskom postupku.

U oblasti radne snage i kapitala u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova. Na sve to nadovezala se pandemija kovida 19, koja je iz osnova promenila tržište rada. Država je morala da interveniše svojim uredbama, preporukama i saopštenjima, ne samo radi primene stimulativnih mera zarad održavanja zaposlenosti nego i radi preciziranja prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca u novonastalim okolnostima (rad od kuće, visina naknada, prava zaposlenih koji su u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo, prava roditelja koja imaju decu do 12 godina, privremena sprečenost za rad, korišćenje godišnjeg odmora i sl.).

Prema zvaničnim podacima, nema porasta nezaposlenosti, to jest u vreme virusa korona formalno registrovana zaposlenost je porasla. To ne odgovara stanju kod članica Saveta stranih investitora, niti se poklapa sa mnogim anketama privrednika, navedeno je u „Beloj knjizi”. Predloženo je uvođenje mogućnosti uređivanja radnog odnosa prilikom zasnivanja ili tokom radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena radi van prostorija poslodavca (a ne samo od kuće), kao i mogućnost menjanja režima rada i u toku radnog odnosa po posebnom osnovu za izmenu ugovorenih uslova rada. Potrebno je precizirati razliku između rada od kuće i rada na daljinu (po mestu rada ili po sredstvima rada), te relativizovati potrebu definisanja „mesta rada” kao obaveznog elementa ugovora o radu uvođenjem „primarnog mesta rada” za slučaj rada na daljinu, kao i konkretizovati obaveznu stavku ugovora o radu van prostorija poslodavca – „naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja”, jer je neophodna pravna izvesnost i sigurnost.

Komеntari5
4721d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Nerealan kurs evra gradjani Srbije jako skupo placaju.
Tarabuc
Zato nam je trgovinski deficit prko šest milijardi evra sa inostranstvom a prihodi od PDV 80% se odnosi na uvozenu robu. Tako nam dobro ide,da kad jednog dana zapad smanji kredite djavo će doći po svoje.
nikola andric
''Razlozi'' su mozdani proizvodi izrazeni jezikom. ''Uzroci i posledice'' su drukije prirode. Njihovo stalno mesanje je upadljivo a razlog je lose obrazovanje. Logika i naucna metodologija su nepoznati u srpskom obrazovanju.
Krunislav
Ovo je nemoguce. Ako podjemo od toga da investicije stvraju mogucnost za nova radna mesta, kako onda manjak investicija ne utice na zaposlenost? Politiko, aman???
Станиша Младеновић
... i na izvoz.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja