subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 20.11.2020. u 10:51 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: Odrastanje „internet generacije”

Uz pametne telefone deca ne postaju pametnija

Uređaji digitalne tehnologije imaju i dobre strane, ali ukoliko se koriste u ranom uzrastu i prekomerno, ometaju intelektualni, emotivni i fizički razvoj
(Фото Нидпикс)

Svako pokolenje se od prethodnog razlikuje po načinu na koji provodi vreme, gradi odnose s drugim ljudima i oblikuje sopstveni sistem vrednosti i pogled na svet, a na to u velikoj meri utiče i tehnologija koja im je na raspolaganju. Koliko je samo drugačija od svih ranijih takozvana internet generacija, koja ne poznaje život bez kompjutera, pametnih mobilnih telefona i virtuelne komunikacije preko društvenih mreža!

Prednosti su, recimo, sposobnost brzog donošenja odluka, unapređivanje vizuelne sposobnosti, razvijanje perifernog vida, motivacija za učenje engleskog jezika, snalaženje na internetu u potrazi za informacijama. Spisak nedostataka i potencijalnih opasnosti je duži.

Usamljeni na društvenim  mrežama

Jovana Papan (Foto lična arhiva)

Današnja deca i mladi stasavaju učeći, razmišljajući i delujući pre svega kao deo virtuelne stvarnosti. Istraživanja rađena u SAD i Evropi pokazuju da se zato odlikuju svojevrsnom nezrelošću, da odrastaju sporije i kao da ih to čini nezainteresovanima da kroče u svet odraslih.

– Dok su prethodne generacije žudele da sve što ranije probaju i dokažu se kao „veliki”, pripadnici I-generacije sve kasnije počinju da izlaze, kasnije stupaju u veze i seksualne odnose, manje su buntovni i skloni da pomeraju granice tokom odrastanja. I sa 13 i sa 18 godina se vladaju kao da su još deca, dok adolescencija nastupa tek u dvadesetim. Nisu toliko zainteresovani za komunikaciju licem u lice. Broj tinejdžera u Americi koji se svakodnevno viđa s drugarima prepolovio se za poslednjih petnaest godina – kaže za „Magazin” Jovana Papan, kulturolog, urednica sajta „Detinjarije” i autorka knjige „Politika za decu”.

Stručnjaci su utvrdili i da „internet klinci” ređe čitaju, manje vremena provode u učenju, mnogo su nesigurniji nego prethodne generacije, skloniji su depresiji i manje zadovoljni svojim životom. Po istraživanjima, to se naročito odnosi na onu decu koja provode natprosečno puno vremena prikovana za ekrane „pametnih telefona” i kompjutera. Iako su po ceo dan na društvenim mrežama, opisuju sebe kao usamljene i anksiozne.

Džin Tvendži, autorka knjige „I-generacija”, kaže za njih da su „istovremeno i fizički najsigurnija i mentalno najkrhkija generacija”. Rasli su prezaštićeni, gledajući u četvorougaoni ekran umesto da stiču iskustva u stvarnom svetu, pa im nedostaje samopouzdanja da aktivno menjaju svet oko sebe. Manje veruju u moć svog glasa i politički uticaj, nisu preduzimljivi u poslu i generalno se plaše preuzimanja odgovornosti.

Atrofija mozga

O nekim negativnim aspektima rasta uz digitalne sprave piše i neuronaučnik Geri Smol u knjizi „Internet mozak”: tehnologija koja olakšava mnoge aktivnosti za skrivenu posledicu ima „atrofiju” mozga. Ranije generacije su učile da računaju napamet ili koristeći olovku i papir, dok današnje uglavnom ni najosnovnije matematičke operacije ne mogu da izvedu bez pomoći svog mobilnog, da i ne pominjemo pamćenje brojeva telefona, raznih datuma i drugih podataka. I neuronaučnik Manfred Špicer, autor „Digitalne demencije”, smatra da svoje mentalne funkcije sve više delegiramo raznim digitalnim pomagalima, kao što su dži-pi-es uređaji na mobilnim telefonima. Umesto da obrate pažnju na okolinu kako bi se snalazili u prostoru, „internet klinci” samo prate navigaciju iz svog „smartfona”.

Stručnjaci upozoravaju da mobilni telefoni, tableti, ajpedi i ostale „napredne” sprave digitalne ere loše utiču na razvoj mozga dece jer izazivaju nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole. Istraživanja su pokazala da njihova upotreba kod mališana mlađih od tri godine dovodi do poremećaja u govoru, a u kasnijem uzrastu i do sindroma poremećaja pažnje, teškoća s vezivanjem, autizma, bipolarnog poremećaja i drugih problema u ponašanju.

Deca do treće godine, u izraženom procesu mentalnog i fizičkog razvoja, trebalo bi da istražuju svet sopstvenim čulima i uče iz njega kroz neposredne kontakte s okruženjem, da povezuju svoja osećanja s izrazima lica i gestikulacijom, da savladavaju nove reči i pojmove podražavajući roditelje i druge osobe, da vežbaju motoriku i opažajne sposobnosti uz prave igračke i stvarne ljude – a sve to im je uskraćeno ako pasivno bulje u ekran. Brzo uviđaju koliko im zabavnih mogućnosti nudi ta spravica zvana pametni telefon, i to bez ikakvog fizičkog i umnog napora, pa se osete moćno, onako kako bi inače trebalo da se osećaju kad postignu neki uspeh zahvaljujući vrednom radu i učenju.

(Foto Piksabej)

Tri četvrtine dece od devet do 10 godina uz „smarfon”, tablet ili kompjuter provodi toliko vremena da ne stiže da se ispava, što se odražava i na njihove ocene u školi.

Umesto da s vršnjacima aktivno provode vreme napolju, u prirodi, mnoga deca radije gube sate i sate uz
video-igrice, postaju gojazna i izložena povećanom riziku od dijabetesa i srčanih bolesti, pa neki lekari upozoravaju da će „internet generacija” možda biti prva u kojoj mnoga deca neće nadživeti svoje roditelje.

– Kada govorimo o dobrim i lošim stranama pametnih telefona, moramo da uzmemo u obzir i uzrast deteta. Dobre strane ispoljavaju se u kasnijim fazama detinjstva, kada deca imaju veću potrebu za brzom razmenom informacija i postepenim uključivanjem u svet odraslih, koji je danas jako uslovljen korišćenjem interneta. Mlađa deca, do pred kraj osnovne škole, telefone koriste za zabavu, tako da loše strane u tom periodu odnose prevagu. Svi znamo kako to izgleda. Deca provode vreme pred ekranom mobilnog nauštrb igre i druženja u stvarnom svetu, manje su fizički aktivna i zainteresovana za svet oko sebe, postaju zavisna od stalne stimulacije koju pruža brzo smenjivanje slika i sadržaja, tako da im je sve teže da održavaju pažnju u školi, razdražljiva su i dekoncentrisana – ističe Jovana Papan.

Malo dete koje roditelj ne može da umiri ili nahrani a da mu pritom ne stavi pametni telefon u ruke već je u svom razvoju uskraćeno. Ono svakog dana, od najranijeg detinjstva, satima kao da „nije tu” dok pasivno gleda u niz šarenih slika na ekranu i tako gubi dragoceno vreme koje je priroda predvidela za razvijanje raznih veština i sposobnosti. Pošto je uz svoj telefon uvek zabavljeno i dovoljno samo sebi, nema podsticaj da razvija društvene veštine i saosećajnost koja je preduslov da se dobro razume s okolinom, da gledajući lica ljudi uči da čita emocije i raspoloženja.

– Deca se samo kroz iskustvo izgrađuju kao društvena bića, i to najbolje kada su s drugom decom. Da bi bila prihvaćena, moraju da nauče da poštuju druge, da prave kompromise, da pregovaraju i dogovaraju se, da prevaziđu stidljivost, da kontrolišu svoje emocije tako da ne pobesne svaki put kada nije po njihovom (jer onda niko neće hteti da se igra s njima). Svaki sat proveden za telefonom je sat vremena manje za razvijanje ovih sposobnosti – ukazuje naša sagovornica.

(Foto Piksabej)

Virtuelno dete

Pedijatrijski terapeut i autorka knjige „Virtuelno dete” Kris Rouan pozvala je roditelje, nastavnike i nadležne institucije da zabrane upotrebu portabl tehničkih uređaja do dvanaeste godine.

– Ne postoji gotov recept stručnjaka za to. Moje iskustvo kao roditelja troje dece pokazalo mi je da telefon nije neophodan detetu do kraja osnovne škole. Naravno, to ne mora biti tako u svim porodicama. U srednjoj školi sama nastava je u praksi već uveliko uslovljena posedovanjem pametnog telefona, iako to ne bi smelo da bude tako, jer nemaju ni svi roditelji mogućnost da ga obezbede svojoj deci. Međutim, pošto se računa da ga sva deca već imaju, dete koje u srednjoj školi nema „smartfon” prosto je onemogućeno da učestvuje u komunikaciji i razmeni informacija i nastavnih materijala što između samih đaka, to i između đaka i nastavnika. Domaći zadaci šalju se i dele preko instagram grupa i drugih aplikacija, jer svi idemo linijom manjeg otpora i gledamo da ubrzamo stvari – priznaje Jovana Papan.

Međutim, dodaje, stvari se menjaju. Kao što je sada u trendu obilato korišćenje interneta u učenju, tako će jednog dana, kada nedostaci nekontrolisanog izlaganja dece ekranima postanu sve evidentniji problem, možda opet ideal biti klasičan način obrazovanja. Mnogi vlasnici i direktori velikih aj-ti kompanija već sad svoju decu maksimalno čuvaju od virtuelnog sveta i upisuju u škole koje primenjuju tradicionalne metode učenja. Dakle, ono što serviraju našoj deci nisu spremni da tako lako serviraju i svojoj.

 Vaspitne mere, poput oduzimanja mobilnog ili ograničavanja njegovog korišćenja, sve češće se, nažalost, pokazuju kao nesprovodive jer su naši životi s njima gotovo nerazmrsivo isprepletani, naročito u sadašnjim okolnostima kad deca preko aplikacija prate kombinovanu nastavu.

– Ograničavanje korišćenja mobilnog je veliki izazov i za nas roditelje, jer i mi se teško odupiremo novim navikama. Međutim, postoji bitna razlika između nas i naše dece. Neuronaučnici kažu da mi koji smo odrasli bez interneta i onda kada postanemo zavisnici možemo da se vratimo „na staro”, jer smo na vreme razvili određene neuronske sklopove. Kod dečjih mozgova, koji su se formirali uz ovu tehnologiju, prosto ne postoje takve strukture, ne mogu kasnije da se nadoknade – priznaje naša sagovornica.

Na nama je, dodaje, da učinimo ono što možemo onda kada još imamo neku kontrolu – dok su mali, da sačuvamo što više njihovog detinjstva od virtuelnog sveta, jer svaki sat proveden u ovom stvarnom je dragocen.

(Foto Piksabej)

Roditeljska kontrola

U skorije vreme su u primeni telefonske aplikacije (Screen Time Parental Control, Kids Place Parental Control, Secur Teen Parental Control) koje omogućavaju „roditeljsku kontrolu” nad aktivnostima dece, ali one su, smatra Jovana Papan, uglavnom namenjene mlađem uzrastu koji, po njenom mišljenju, i nema neku opravdanu potrebu za pametnim telefonom. Za stariju decu, koju je ionako nemoguće stalno nadzirati, to nema mnogo smisla, pogotovo zbog toga što ono čemu ne bi mogli da pristupe na svom telefonu imaju na telefonima svih svojih drugara.ANTRFILE

Do treće godine bez mobilnog

Najčešće pitanje koje roditelji postavljaju jeste u kojem uzrastu je opravdano dati detetu da koristi mobilni telefon. Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko udruženje za pedijatriju preporučuju da se deca do druge godine uopšte ne izlažu tehnologiji, do pete najviše sat dnevno, a od šeste do 18. godine do dva sata dnevno.

Komentari6
211cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

alkos
Realno vecini odraslih smartfon je sustinski nepotreban, a deci u potpunosti. Drustvene mreze su sve samo ne drustvene, jer efikasno izoluju ljude. itd. Svako sa iole inteligencije razume gde su zamke tehnologije, jer je profit jedino merilo.
Bg
Roditelji izvodite svoju decu napolje, provodite vreme sa njima i uživajte u svakom danu sa što manje telefona, računara, igrica... Priroda i sport !
ВлаДо
Телефони их заглупљују по систему што би они мислили кад је ту телефон да мисли уместо њих.Када су се појавиле машине у фабрикама нису се радницима развили мишићи него су морали да иду у теретане и арене да им не атрофирају.Тако ће и савремена младеж уколико не мисли да им мозгови не закржљају морати да раде интелектуалне вежбе,квизове и томе слично.
detoniran mozak
Videli smo brejvika
Боро
На северу Европе, деца до 16-е године скоро и да немају додира са рачунарском техником, осим у школи, а и то је контролисано. Једноставно ни сама деца то не желе, довољно им је леп и богат живот и занимљив, да немају ни потребе за тим наставцима дланова.
упропастили су децу
@Боро - Потпуно нетачно, управо на северу Европе су први и почели са мобилним телефонима и последице су поражавајуће. Не да употреба није контролисана него се деца не раздвајају од телефона, чак ходајући улицом мала деца блеје у телефоне и не виде ништа друго око себе. Слабо се друже, многи не умеју ни да разговарају ни са ким. Све што знају о животу им је са интернета јер ни родитељи немају времена да разговарају са њима. Једном речју - пропаст! Аутор чланка је потпуно у праву.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja