Valjevo – Već je uveliko požuteo papir ugovora o zajedničkom finansiranju radova na izgradnji puta Golo brdo koji su davnog decembra 1996. godine potpisali predstavnici JP „Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva” i Me. Građani mesne zajednice odavno su uradili sve na šta su se ugovorom obavezali, javno preduzeće - skoro ništa sne zajednice Donja Grabovica, na čijoj teritoriji se ta saobraćajnica nalazi. Požuteli papir je još uvek „u životu”, ali puta, onakvog kakav je ugovorom predviđen, još uvek nema. Građani mesne zajednice odavno su uradili sve na šta su se ugovorom obavezali, javno preduzeće - skoro ništa! Da nevolja bude veća, JP „Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva” više i ne postoji...

– Godine 1996. otišli smo u Direkciju, dogovorili se oko izgradnje puta i napravili ugovor koji je definisao izgradnju deonice dužine hiljadu, širine 3,5 metra na Golom brdu - počinje priču Vladan Savković, meštanin Donje Grabovice, jedan od aktera ove priče od samog njenog početka. Građani su, navodi on, ugovorom preuzeli obavezu da angažuju geometra da obeleži put kako je ucrtan u katastru, da reše imovinsko pravne odnose, da poseku stabla i izvade panjeve iz trupa puta, da buldožerima iznivelišu trasu puta i višak zemlje utovare i odvezu na deponiju, da povaljaju valjcima trup puta do određene zbijenosti, da kupe i dovezu kameni agregat određene granulacije, razastru je po putu i uvaljaju valjcima.

– Početkom 1997. godine nas 40 domaćinstava počeli smo da sakupljamo novac za radove. Trebalo je puno para, ljudi su prodavali stoku, neko parče zemlje, podizali kredite... U septembru 1997. sve radove smo završili i preko toga uradili dodatno prokopavanje kanala u dužini od 1.200 metara i uradili šest propusta kako bi odveli vodu sa trupa puta. Od građevinskih stručnjaka iz Direkcije čak smo dobili kompliment da nismo uradili put već „pistu za sletanje aviona”! – priča Vladan Savković.

Direkcija je imala samo jednu ugovornu obavezu - da posle izvedenih radova od strane meštana asfaltira put u dužini od hiljadu metara, širine 3,5 metara.  Prošlo je više od dve decenije, a ta obaveza nije ispunjena.

Godine 1998. u mioničkom i valjevskom kraju bio je zemljotres, preče je bilo popravljati kuće, nisu se Grabovčani ljutili što im nije asfaltiran put. Sledeće 1999. bio je NATO bombardovanje i sigurno nikome nije bilo do njihovog asfalta.

– Već 2000. godine pred jedne od izbora Direkcija je asfaltirala prvih 300 metara puta, širine 3 umesto 3,5 metra i sa „izbornom” debljinom asfalta od tri umesto šest centimetara, kako je bilo predviđeno ugovorom - navodi Savković. I onda počinje da nabraja smene vlasti, direktora i obećanja... Prvi direktor Direkcije posle socijalista ih je, kaže, izbacio iz kancelarije uz obrazloženje da su pravili ugovor sa socijalistima. Sledeći im je tražio da u trup puta ugrade vodovodnu mrežu. Uradili su građani i to, sve o svom trošku, naravno, i u januaru 2006. Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod Valjevo” predali mrežu na upravljanje, ali asfalt nisu dobili, rečeno im je da nema para... Novog direktora Direkcije, kaže Savković, nisu mogli da pronađu u kancelariji pune četiri sledeće godine. Godine 2010. im je pisanim putem obećao da će put biti asfaltiran do kraja 2010. Nije ispunio obećanje. Nije ga ispunio ni sledeći direktor Direkcije. Velike poplave 2014. uništile su sve makadamske puteve u kraju, pa i ovaj. Ponovo je presipan kamenim agregatom, ali od asfalta ništa. Pre više od tri godine građani Donje Grabovice predali su molbu tadašnjem gradonačelniku Valjeva da ih primi, da mu pokažu ugovor iz 1996. Nije ih pozvao. U međuvremenu su nadležni još par puta nasipali put, ravnjali, delimično valjali, ali od asfalta ni traga. Pisali su ljudi iz Grabovice i pismo predsedniku države, sve ovo detaljno naveli i molili za pomoć. U odgovoru stoji da predsednik Republike nema nadležnost da postupa po njihovoj molbi i da je dopis prosleđen Gradu Valjevu s molbom da navodi budu razmotreni...

– Tokom ovih više od dve decenije koliko čekamo da Direkcija i Grad Valjevo ispune svoju ugovornu obavezu u godišnjim programima smo bar deset puta bili na listi prioriteta za asfaltiranje. Međutim, ovde se, izgleda, ne uzima u obzir lista koju predlože stručne službe, već prioritete određuju lokalni funkcioneri. Briga njih za struku! – zaključuje Vladan Savković.

Ugovor iz decembra 1996. uskoro „proslavlja” 24. rođendan. Bez asfalta.