četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 21.11.2020. u 20:00 Branko Pejović
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Ćirilica i latinica pod okupacijom

Београд под окупацијом у Великом рату (Фото Википедија)

O danima pod okupacijom u Velikom ratu, odrastanju mladih tada u Beogradu i strahu od okupatorske policije, o ćirilici i latinici u to doba pisao je Milan Đoković u tekstu „Deca pod okupacijom 1915–1918”, objavljenom u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”.

„Još pre nego što su pošli u prvi razred neki dečaci su naučili ćirilicu. Iza velike kapije, na ulazu iz Balkanske ulice, bila je gvozdena tabla. Na njoj je pisalo da je tu ’zabranjeno mokriti i svake druge nečistoće činiti’ i navođeni su paragrafi zakona po kojima se strogo kažnjavaju prekršioci. Ta tabla je bila prvi, nezvanični bukvar ćirilice. Ako je neko slovo na njoj i nedostajalo, deca su i ta slova nekako i negde otkrila”, beleži o vremenu okupacije Đoković u poglavlju „Ćirilica i latinica”.

Nastavlja da su u prvom razredu škole, sa učiteljicom Darinkom Lacković, dečaci učvrstili i dopunili svoje poznavanje ćirilice.

„U drugom razredu došla je učiteljica Ferenc Palmar koja, izgleda, nije znala ćirilicu i na tabli je pisala samo latinicom. Razume se, tražila je da i đaci tako pišu na svojim tablicama. Ta, kako se predstavljala, carsko-kraljevska učiteljica Ferenc Palmar bila je visoka i lepo odevena. Imala je blag glas. Nije, za razliku od upravitelja u uniformi, vikala na decu. Naprotiv, uvek se smešila. Ponekog je, ko lepo čita i piše, i pomilovala. I svojom pojavom i ponašanjem pridobijala je đake. Ali su ti đaci (da li nekom intuicijom, da li na šapat majki, teško je reći) i u njoj gledali tuđina.”

„Oni su i dobro naučili latinicu. Učiteljica je mogla da bude zadovoljna. Mogla je pomisliti da će njenoj deci, budućim vojnicima Austrougarske monarhije, ono malo znanja ćirilice izvetriti. Ali verovatno nije ni pomišljala da ta ista deca, u tajnosti, vade iz nekih polica i sanduka stare knjige s požutelim i od vlage ubuđalim listovima i iz njih, na ćirilici, čitaju pesme o Kraljeviću Marku i Milošu Obiliću. I čak da jedni drugima deklamuju te pesme.”

„Okupator je, svakako, bio čvrsto uveren da se sve rešava pritiskom i uterivanjem straha, a deca pod okupacijom su vrlo rano saznala da im je lukavstvo najbolji saveznik. Bez škole svog naroda, bez očeva koji su bili u nekoj dalekoj zemlji, s majkama polupismenim deca su, ko zna kojim sve putevima, tražila i nalazila uporišta možda i u nekim jedva uhvatljivim rečima oko sebe. A dva pisma, naučena u detinjstvu, umesto da budu dobar početak saznavanja o svetu i životu, bila su u tim godinama s jedne strane oruđe tuđe politike, a s druge oslonac u odbrani svog nacionalnog bića.”

„Na ulici i u školi dečaci su nailazili na samopouzdanje okupatorovo, a iz dvorišta Stare pivare slušali su pesmu okupatorskih vojnika. Pa ipak ih prkos nije napuštao. Deca pod okupacijom počnu da liče na progonjene zveri koje se uzdaju u svoje noge i brzo nauče da se od opasnosti može i uteći. Naivnost i lakomislenost tih godina pretvaraju se u čvrstinu samopouzdanja. A zastrašivanje i teror tom samopouzdanju samo daju nove podsticaje.”

„Kako su godine prolazile u deci je mržnja bivala sve svesnija i jača. Sazrevalo se brže nego u mirnodopskim prilikama. ’Moj otac je sa srpskom vojskom’, sa šest ili sedam godina slika tog oca koji je odavno otišao, nije možda mogla da bude sasvim jasna. Ali on se pretvarao u neku nadu koja se svodila na ’Vratiće se naši’. I to uverenje kao da ništa nije moglo da pokoleba. Ranjeno detinjstvo je, verovatno, u toj nadi nalazilo snage da izdrži. U dečačkim dušama okupacija se osećala kao privremeno zlo, nepogoda posle koje će, sigurno, granuti sunce, Kao ljuta zima posle koje će doći proleće”, pisao je Milan Đoković u knjizi „Gologota i vaskrs Srbije”.

Komentari7
dadbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aleksandar sarcevic
Ja kad citam i pisem ne primecujem,koje je pismo,cak nekad u nekoj recenici pisem sa oba pisma,mozda je to zaboravnost(1945).Strucni nazivi se moraju pisati po pravilima struke(Cervus elaphus,a ne cervus elafus,evropski jelen).Poplava je naziva:trasport,akcija,butik,umesto prevoz,snizenje,prodavnica odece i sl.Svidelo mi se:knjizara AZBUKA,PRODAVNJCA DRONJA, i sl.Izdavacke kuce knjiga bi trebale da knjige stapaju cirilicom.Mi hocemo da budemo nobles,ne pametni kao deca.
Слобa
У Београду и Србији нема више ћирилице. Остала је само у још неком медију и на надгробним споменицима. Не треба нама окупатор. Сами ћемо то да завршимо.
Filip Cosopt
Jezici su mostovi među ljudima, povezuju ljude. Ponosan sam i zahvalan učiteljima, koji nisu bili Srbi, što su me naučili pisati i čitati čirilicu, iako se nisam školovao ni živio u Srbiji. To znanje omogućilo mi je lakše učenje i pisanje ruskog jezika.
Radmila Mišić
Moja tetka (1908.godište) je išla u takvu auustrougarsku školu-prvo je naučila latinicu a učitelj je bio Hrvat. Učio je decu "siječanj, veljača..." mesece u godini. Njena majka nije bila svesna da su to slovenska imena meseci nego je izvadila iz škole i poslala u privatnu školu srpske učiteljice koja je u svojoj kući podučavala decu za jaja, mleko sir itd. Ovo je bilo u Lozoviku kod Smedereva.
Коста
Да, заиста страшно, госпођо. Ос свих Словена, самао Украјинци и Хрвати кажу сичењ, т.ј. siječanj , сви остали имају друга имена за тај месец. А veljača је чисто и јеидно рхватска реч! Украјинци и Белоруси кажу љутиј, Пољаци luty, Чеси unor, итд. Поента овог чланка била је да се Србима натуре туђи изрази и друго писмо. Окупатори су у томе донекле успели, а Срби, нажалост у свом погубном југословенсту и помодосрству, су то странсо наствили.
Србословен
Ако држава нешто не учини драстично да се сачува и употребљава ћирилица ( медији, издаваштво, предузећа ..) - оствариће се намере Окупатора... ако неко мисли да је овакав став ригидан ... нек се приупита зашто је Окупатор донео одлуку о ЗАБРАНИ ћирилице!?
Зоран Маторац
Имам утисак да се ћирилица доживљава као писмо полуписмених, оних са само 4 основне, а да је латиница модерна, пожељна. Погледајте само коментаре на било који чланак на овом сајту, могу да се кладим да је 80% на латиници.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja