nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.11.2020. u 11:52 Jelena Cerovina

Kako je Bajden „precrtao” Tačija

U SAD dolazi do smene generacija po dubini, ali čak ni učesnici događaja iz devedesetih više nemaju istu percepciju, jer je Srbija danas mnogo snažnija i bitnija nego tada, kaže Predrag Rajić
Дистанцирање од челника ОВК оптужених за ратне злочине: Џозеф Бајден (Фото: АП Пхото/Царолyн Кастер)

Da je znao za ratne zločine Hašima Tačija, Džozef Bajden ga nikada ne  bi nazvao „Džordžom Vašingtonom Kosova” kao što je to učinio pre deset godina. Ovako bi se u najkraćem mogle čitati poruke iz SAD nakon što se Tačijev advokat, Denis Hoper, u sudu u Hagu pozivao baš na ovu rečenicu novog američkog predsednika, u to vreme, pre deset godina, potpredsednika Amerike. Bajden je Tačija ugostio u Vašingtonu dan pre donošenja odluke Međunarodnog suda pravde u vezi sa legalnošću jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

„U diplomatiji se susrećemo sa različitim ljudima i izgovaramo razne prigodne stvari. Pogledi i izjave se uvek mogu promeniti kada se dobiju nove informacije”, kaže Bertram Braun, bivši zvaničnik Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost uz opasku da su sve prethodne izjave koje je izabrani američki predsednik Džo Bajden dao o Hašimu Tačiju date bez znanja o tome šta se nalazi u istrazi ili u optužbama pred Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom.

U Vašingtonu se sada ograđuju i od zločina Oslobodilačke vojske Kosova i tvrde da nisu znali za njih. Kako za Tanjug kaže Braun, oni su „počinjeni bez znanja i bez ikakve podrške američke vlade” i „nedopustivi su bez obzira na političku motivaciju počinilaca”. A podseća i da je sud za zločine OVK formiran uz političku i finansijsku podršku američke vlade.

Da li se to nova američka administracija gotovo preko noći odriče Tačija? Uz opasku da je Bajden devedesetih godina bio jedan od najžešćih i najaktivnijih kada se govorilo o krivici Srbije i srpskog naroda, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izrazio je uverenje i da je to prošlost. On očekuje da sa Bajdenom neće biti povratka u devedesete kada je reč o odnosu SAD prema Srbiji, a, kako je rekao, mogu se tražiti nijanse u različitom pristupu Bajdenovog ili Trampovog tima određenim problemima, kao što je dijalog o Kosovu i Metohiji ili pitanje ambasade u Jerusalimu. Dačić kaže da je i sam svedok promene Bajdenove retorike i stava prema Srbiji.

Nema nikakve dileme da su Bajdenovi stavovi iz 90-ih godina prošlog i početkom ovog veka teško održivi, kaže Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije. „On je neko ko je sklon tim političkim zaokretima i kompromisima. Zločinački karakter OVK rukovodilaca nikada nije pominjan kao neka mogućnost. Sada kada postoje dokazi i svedoci, nema nikakve dileme da se Bajden u najmanju ruku ne bi na taj način time bavio”, ističe Miletić za „Politiku”.

Da se umnogome promenila percepcija u SAD govore i reči izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta Dejmona Vilsona, koji je na Beogradskoj NATO-nedelji  koju je organizovao Centar za evroatlantske studije, poručio da Bajden poznaje novi tim Vlade Srbije i da se otvaraju nove mogućnosti za saradnju.  Prema njegovim rečima, jasno je da Srbija ulaže napore da se približi SAD i napreduje u svojim evropskim aspiracijama.

„Velika većina populacije podržava tešnju saradnju sa SAD, uključujući i oblast bezbednosti, a Vučić je poslao važnu poruku za nastavak EU aspiracija”, rekao je Vilson konstatujući da „možemo da zamislimo da odnosi Srbije i SAD evoluiraju u partnerske odnose”.

Prema rečima Predraga Rajića, iz Centra za društvenu stabilnost, u SAD se već duže vreme menja percepcija srpskog i albanskog političkog faktora, a više je uzroka tog procesa. „Prvo, Amerikancima je dugoročno neophodan mir u ovom delu Evrope. U Vašingtonu su danas daleko zainteresovaniji za Daleki istok i nikako im ne odgovara nestabilna Evropa. A odlično znaju preko čije teritorije vode ključni putni pravci. Stoga je Amerikancima jasno da im partnerstvo sa Beogradom mnogo više odgovara od konfrontiranja, a istovremeno znaju da put ka obnavljanju savezništva sa srpskim faktorom vodi preko uvažavanja makar minimuma srpskih nacionalnih interesa”, navodi Rajić.

Kao drugi razlog ističe to što u SAD dolazi do smene generacija i to po dubini. U ključnim organima Stejt departmenta, Pentagona, pa i u Kongresu, sve manje je lica koja su gradila svoje karijere na jugoslovenskim ratovima i kadrova koji su zaslepljeni jednostranom predstavom o ulozi i značaju srpskog političkog faktora u Evropi. Videćete, čak ni učesnici tih događaja poput Džoa Bajdena više nemaju istu percepciju kao devedesetih, jer je i Srbija danas mnogo snažnija i bitnija nego tada”, objašnjava Rajić za „Politiku”.

Treći i najvažniji momenat je taj što je došlo do promene američke percepcije Hašima Tačija i drugih pripadnika samozvane OVK, ali i srpskog i albanskog političkog faktora u celini, što  je „dugogodišnja i mukotrpna politička ofanziva predsednika Vučića”. Srbija, kaže, napokon lobira u Vašingtonu. Imamo mrežu ljudi i kod republikanaca i kod demokrata koja je spremna da zakuca na svaka vrata i dođe do svakog odgovora. Srbi napokon, ocenjuje on, ne kukaju nad svetskom nepravdom nego idu događajima u susret.

Amerikancima, kako navodi Dejan Miletić, nije potrebno da se pored svih problema koje imaju, vezuju za neke zločince i neuspeo projekat. „U SAD to nikoga ne interesuje da bi  na tome sticao neke poene. Odnos prema Kosovu nije pitanje na kome bi se gradio kredibilitet američke politike. To je za njih totalno sporedno i neinteresantno pitanje. Za Bajdena je ono bilo interesantno u vreme kada se to dobro plaćalo i kada je bilo snažno lobiranje, a antisrpska kampanja vrlo popularna i opravdavala sve ono što je činjeno. Sada to više nije agenda. Sada se traži kako sa Srbima sarađivati”, smatra Miletić i dodaje da se politička realnost promenila i da svako ko drži do jačanja pozicije SAD mora da uzme u obzir nove činjenice pa tako i one koje se odnose na  Tačija.

Komеntari25
860fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
Kako primecujem; Dacic , jos se ponasa kao ministar spoljnih poslova ! Mozdea , i tako treba . Novi ministar spoljnih poslova ,treba . bar najmanje sest meseci da bi sazvakao taj skraceni diplomatski kurs ! Diplomatija studira se posle Politologije i traje cetiri godine , i taj fakultet , nikad se ne moze zavrsiti ,isto kao i fakultet zivota ,tako mi rece cerka Ph Diplomatije !
Mira
To varira u raznim zemljama. U Svedskoj mozete, ako ste top student u nekoj od drustvenih nauka, konkurisati da budete praktikant u vladinom odeljenju za spoljne poslove. Posle diplome mozete traziti posao. Savrseno znanje par svetskih jezika se podrazumeva. Ministri vanjskih poslova se postavljaju politicki. Ambasadori takodje. Trebaju biti iskusni, lojalni vladi i drzavi i naravno diplomatski ugladjeni, sto se stice vezbom. Dese se diplomatski incident, pa i konflikti koji se onda izgladjuju.
РасПутин
Вук длаку мења, али ћуд никада. Политика САД се у начелу никада неће променити, само у нијансама. А то је политика силе. САД своје интересе не одређују према пријатељима, него пријатеље према својим интересима. Ми Срби не уклапамо се у њихове интересе, јер смо непослушан, непокоран, поносан народ. А такве они уништавају. Зато је и суд за ОВК фарса. САД њиме прикривају саучесништво у злочину. Сви злочинци ОВК биће ослобођени, као и Харадинај. Судити треба Клинтону, Кларку, Олбрајтовој ...!
Muradin Rebronja
Bajden je produkt ameriričke puritanske etike i filozofije gde se, pored ostalog, ljudi dele na one koji čine drugima i sebi dobro i na one koji čine drugima i sebi zlo. Ako se utvrdi da je ovaj Tači, i njegovi bližnji, činio zlo drugima, odmah ce ga otkačiti kao što je to uradio sa Miloševicem i njegovim bližnjim. Tu nema milosti i tu važe Božja pravila da onaj ko ubije jednog nevinog čoveka, ženu ili dete, kao da je ubio ceo svet. Hag ce presuditi svakom od njih na ovom svetu a na onom sam Bog
Muradin Rebronja
@ Djoko Grozdic: U Americi ima više od dvadeset raznovrsnih religija. Najrasprostraniji su protestanti, pa rimo katolici... Puritanska etika je deo i protestantseke i katoličke i svih drugih religija. Da vredno rade, uče, štede i napreduju u svakom pogledu. Ništa novo. Potpuno isto kao Konfučijeva filozofija ali i islamska duhovnost. Čini dobro drugima, činiš dobro sebi. Čini zlo drugima, činiš zlo sebi. Nema tome ništa ni da se doda niti da se oduzme, zar ne?
Djoka Grozdic
Bajden je irac i katolik. Puritanci nisu katolici, oni su neka vrsta kontra-katolika, a ne podnose pravoslavne.
Prikaži još odgovora
Vesna
Bajdenove demokrate na celu sa Klintonovimsu i otcepili Kosovo ,trgovina organima,droga ,oruzje,resursi Znali su oni sve
Pera
Dela govore, ne reči. Istorija je dokaz, ne propaganda. "Neprijatelji", glumci, marionete, neprijatelja Srba su konstantno potrebni njihovim stvarnim neprijateljima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja