četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 23.11.2020. u 20:00
FILATELIJA

Devetsto pedeset godina od osnivanja manastira Svetog Prohora Pčinjskog

Izdanje u opticaju od 16. novembra sadrži marku nominalne vrednosti 27 dinara, koverat prvog dana (FDC) i prigodan žig, a štampano je u tiražu od 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen pre 950 godina – 1070. godine, u znak zahvalnosti Svetom Prohoru koji mu je prorekao da će postati car, a veliku obnovu manastira izvršio je Sveti kralj Milutin 1320. godine. Od tada pa sve do danas iz moštiju Svetog Prohora Pčinjskog toči sveto miro, u ovoj najvećoj svetinji na jugoistoku Balkana.

U vreme viševekovnog turskog ropstva, manastir je opstajao i bio centar pismenosti srpskog naroda kao duhovno i kulturno središte očuvanja verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta. U prvoj polovini 19. veka, manastir je nosilac borbe za oslobođenje od Turaka, pa je zbog toga 1843. godine bio spaljen. U drugoj polovini 19. veka u manastiru su izgrađeni konaci – biseri narodne arhitekture jugoistoka Balkana: Vranjski konak, Severni konak i Mitropolija.

Uoči održavanja Berlinskog kongresa 1878. godine, u manastiru je održana velika Narodna skupština predstavnika srpskog naroda sa prostora Stare Srbije – jugoistoka Balkana, koji su zamolili Kneza Milana Obrenovića da „nikako ne dozvoli da ostanu u sastavu Turske već da ih prisajedini Knjaževini Srbiji...”

Prilogom Kralja Aleksandra Obrenovića 1899. godine, izvršena je izgradnja nove crkve u manastiru, a manastir je svoj današnji izgled dobio 1913. godine, izgradnjom Kraljevog konaka, koji je podigao Kralj Petar I Karađorđević Oslobodilac u znak zahvalnosti manastiru za njegov doprinos u oslobođenju srpskog naroda od turskog ropstva.

Manastir je stradao u Prvom svetskom ratu, kada su bugarski okupatori 1915. godine ubili igumana manastira Vladimira (Protića) sa bratstvom, a takođe je stradao i u Drugom svetskom ratu od istih okupatora.

U toku 2020. godine manastir obeležava 950 godina osnivanja i 700 godina velike obnove.

Motivi: na marki – manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog; na vinjeti – Prepodobni Prohor Pčinjski (freska, 14. vek); na kovertu – Prepodobni Prohor Pčinjski (freska, 14. vek) i Manastir sa okolinom.

Stručna saradnja: Eparhija vranjska Srpske pravoslavne crkve.

Grafička realizacija izdanja: Nadežda Skočajić, akademski grafičar

Komеntari0
8557e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja