subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.11.2020. u 20:00 Boško Jakšić

Bajdenovi ogledi sa haosom Bliskog istoka

Novi predsednik mogao bi u nekoj meri da odstupi od pozicija svog prethodnika u vezi s Iranom, Saudijskom Arabijom, Egiptom i ulogom SAD u palestinsko-izraelskom konfliktu
Присталице ирачке оружане групе „обесиле” су Трампа и његове савезнике (Фото EPA-EFE/Murtaja Lateef)

Od svih problema koje nasleđuje od Donalda Trampa, Džou Bajdenu je jedan od najsloženijih diplomatskih svakako haos Bliskog istoka, Persijskog zaliva posebno. U kojoj bi meri Bajden mogao da odstupi od pozicija svog prethodnika u vezi s Iranom, Saudijskom Arabijom i Egiptom, političkim islamom, ulogom SAD u palestinsko-izraelskom konfliktu, ljudskim pravima u regionu?

Otkako je Barak Obama napustio Belu kuću 2017, odnosi sila na Bliskom istoku dramatično su se promenili zahvaljujući neizbalansiranom i destruktivnom Trampovom pristupu, pre svega zbog jednostranog napuštanja sporazuma s Iranom, što je uvećalo rizike nuklearne trke u Zalivu, a doprinosi jačanju konzervativaca u Teheranu. Tramp je izašao iz bečkog dogovora 2018. tražeći nove pregovore, a pošto je dobio negativan odgovor, zaveo je Iranu oštre sankcije. Naredio je i ubistvo iranskog generala, a sve se završilo tako što je Islamska Republika ubrzala rad na nuklearnim postrojenjima i uzvratila napadom na američku bazu u Iraku.

Bajden će napuštanjem politike „maksimalnog pritiska” pokušati da osloncem na diplomatiju reši probleme s Iranom. Kamala Haris, izabrana potpredsednica, izjavila je u oktobru da je Tramp povlačenjem iz sporazuma ugrozio SAD. Bajden je rešen da to ispravi. Neće to biti pomirljiva politika. Novi šef Bele kuće neće ukinuti sankcije Teheranu dok ne dobije čvrste garancije da će odustati od obogaćivanja uranijuma. Njegova administracija, svesna da je Iranu sporazum od životne važnosti, svakako će na tome pokušati da kapitališe ohrabrivanjem reformskih snaga spremnijih na dijalog.

Pritom će se Bajden suočiti sa snažnim otporom Izraela i Zaliva. Izraelski ministar za poslove naseljenika (Zapadne obale) već je upozorio da bi povratak na Obaminu politiku mogao da vodi „direktnoj konfrontaciji između nas i Irana”. U tako složenim okolnostima, Bajden neće žuriti. Verovatno će se osloniti na tajne diplomatske kanale i na evropske saveznike s kojima popravlja odnose kako bi iskoristio njihov uticaj na Iran.

Novi predsednik vraća u priču ljudska prava. Demokrate su poznate po čvrstoj retorici na tu temu i tradicionalno pritiskaju na prihvatanje međunarodnih standarda. Kako politički islam jedini od toga može da ima koristi, represivni arapski režimi strahuju od Bajdenove blagonaklonosti prema organizacijama poput Muslimanske braće – što bi moglo da predstavlja uvod u nove konflikte.

Sve to znači da će Bajden morati da se suprotstavi destruktivnim tendencijama saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, koji je bio Trampov miljenik – uprkos ratu u Jemenu, brutalnim obračunima s neistomišljenicima i tvrdnjama CIA da stoji iza ubistva novinara Džamala Hašogija.

Princ Salman, defakto lider konzervativne kraljevine, iskoristio je pritiske na Iran da brani pravo svoje zemlje da poseduje atomsku bombu, a ima izveštaja da su pripreme već počele.  Sve je dovelo do velikog pregrupisavanja, čiji je cilj izolacija šiitskog Irana. Na istoj strani našli su se Izrael i sunitski režimi Zaliva. Tramp je posredovao u uspostavljanju diplomatskih odnosa jevrejske države s Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom.

Bajden će iskoristiti opadajuću zavisnost SAD od zalivske nafte, a preispitivanje odnosa s Teheranom i Rijadom neće zaobići ni Kairo, gde je na vlasti autoritarni predsednik Abdul Fatah al Sisi. Egipatski lider, kada je sve ukazivalo na Bajdenovu pobedu, požurio je da oslobodi hiljade političkih zatvorenika koji su držani još od 2014. Bajdenov tvit iz jula – „Nema više blanko čekova Trampovom ’omiljenom diktatoru’” – i dalje odjekuje u ušima egipatskog predsednika.

Uslovljavanje američke pomoći od 1,3 milijarde dolara godišnje ljudskim pravima u Egiptu nikada nije prošlo zahvaljujući bezbednosnim interesima SAD. Bajden, svestan ograničenja američke moći prema despotskim režimima, nastaviće da balansira, ali će naći forme pritisaka na režim u Kairu. Što se palestinsko-izraelskog konflikta tiče, Bajden će se nesumnjivo držati obećanja da će ignorisati Trampov „Posao veka” – mirovni sporazum skrojen tako da pogoduje samo Izraelu, dok Palestince gura na marginu.

U očitoj nameri da budućem predsedniku oteža posao i konfrontira ga s desničarima u Izraelu – što bi Bajden da izbegne – državni sekretar Majk Pompeo u četvrtak je provokativno posetio jevrejska naselja na Zapadnoj obali, što je prva takva poseta jednog visokog američkog zvaničnika kolonizovanim delovima okupirane teritorije. Posetio je i Golan. Sve je to postavljanje poslednjih nagaznih mina Bajdenu, koji je obećao da će raditi na obnovi zamrznutih mirovnih pregovora. Bila bi greška pomisliti da će on rešiti sve ono u čemu nisu uspele generacije njegovih prethodnika. Izvesno je da će u bliskoistočnoj politici Vašingtona promena biti, ali njihov domet je i dalje neizvestan.

Komеntari3
6c2d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aca
prvo treba izbore da dobije, polako sa ogledima
Sreten Bozic -Wongar
Amerika je drzava bez nacionalnosti i sopstvenog jezika. Postoji i velika ekonomska podela na bogade i siromasne. Bosna je pre pojava gradjanskog rata bila daleko homogljenija. Latinspa populacija na jugu Amerike je u neglolm portastu sto ce dovesti do otcepljenja. U juznim drzavama Amerike se govori Spanskki a ne Engleski. Strah da ce se oni odcepiti vide se u Americkoj nervoznoj politici prema Nikaragvi i Meksigu.
Сумњало
Опростите молим Вас, а од када је Џо Бајден нови председник и то званично?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja