ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.11.2020. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović
INTERVJU: Hasan Hanić, Beogradska bankarska akademija

Važno je što u ovim nepovoljnim uslovima nije došlo do slabljenja dinara

Mere Vlade Srbije u borbi protiv krize izazvane ovom svetskom pandemijom dale su dobre rezultate, naročito na planu zapošljavanja, odnosno sprečavanja da se broj nezaposlenih poveća. Osim toga, i isplata jednokratne pomoći od 100 evra takođe je bila dobar potez, kaže u intervjuu „Politici”, dr Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije
(Фото лична архива)

Jesu li i u kojoj meri mere Vlade Srbije u borbi protiv krize izazvane pandemijom kovida 19 dale dobre rezultate?

Po mom mišljenju, mere Vlade Srbije u borbi protiv krize izazvane ovom svetskom pandemijom dale su dobre rezultate, naročito na planu zapošljavanja, to jest sprečavanja da se broj nezaposlenih poveća. Posebno je bila važna isplata tri minimalne plate, što je u kombinaciji sa drugim merama, kao što su povoljni krediti za obrtna sredstva, mogućnost da privredni subjekti odlože plaćanja poreza i doprinosa. Zahvaljujući merama koje je vlada do sada preduzimala i strukturi naše privrede, ima dovoljno razloga da verujemo da će uticaj korona krize biti relativno slabiji kod nas nego u drugim ekonomijama u okruženju. Ako uz to u obzir uzmemo činjenicu da strani investitori imaju relativno visok stepen poverenja u stabilno okruženje u Srbiji, onda s pravom možemo reći da smo u poređenju upravo sa drugim zemljama u regionu, brzorastuća ekonomija, iako sam termin „rastuća” treba shvatiti uslovno kada je reč o ovoj godini, u kojoj je smanjen volumen ukupne proizvodnje. Dolaskom novih inostranih investitora, Srbija beleži porast broja zaposlenih, što direktno i posredno generiše novu tražnju, odnosno potrošnju, a to sa svoje strane vuče privredu napred.

Mera vlade koja se odnosi na sve građane, a tiče se isplate jednokratne pomoći u iznosu od 100 evra, takođe je bila dobar potez, jer ako imamo u vidu distribuciju domaćinstava prema visini mesečnih primanja, a naročito prosečnu visinu penzije, dobija se podatak da za mnoge pojedince navedeni iznos predstavlja 50–80 odsto od mesečnih primanja. Sigurno je da su ta sredstva usmerena ka potrošnji i da će se do kraja ove godine ta izdvajanja u budžet vratiti i da će država, ukupno uzevši, zahvatiti znatno više sredstava nego što je bio taj izdatak.

Kurs dinara je u ovom trenutku više nego stabilan i to je sigurno jedan od pokazatelja da NBS vodi odgovornu politiku. Da li je ovo i koliko važno za privredu?

Stabilan kurs je vrlo važan za realnu ekonomsku kalkulaciju, a važan je i za projekcije troškova na duži rok i za evaluaciju isplativosti investicionih poduhvata. Kurs je svojevrsni pokazatelj zdravlja i stabilnosti privrede. Posebno je stoga važno što u ovim, veoma nepovoljnim uslovima nije došlo do slabljenja dinara, iako su intervencije na tom planu bile relativno male. Niska inflacija i stabilan kurs su, sem toga, signalizirali domaćim i stranim investitorima da je privredni, odnosno poslovni ambijent veoma povoljan. U tom pogledu smatram da Narodna Banka Srbije vodi adekvatnu monetarnu politiku i uveren sam da će tako nastaviti i u narednom periodu.

Narodna banka je privredi i građanima omogućila da u dva navrata zamrznu svoje rate kredita kroz moratorijum. Da li je ovo bila dobra odluka?

To je još jedna antikrizna mera koja je privredi i građanima, zahvaljujući smernicama NBS, omogućila da zamrznu svoje obaveze u određenom periodu. Ova mera, razume se, bila je posebno značajna za očuvanje likvidnosti preduzeća i pojedinaca koji su pod uticajem krize izazvane koronom registrovali pad proizvodnje, prometa, poslovno-finansijskih ili ličnih prihoda. Moratorijum kao mera je upravo doneta da bi se sprečio pad likvidnosti, jer ukoliko kompanije, a i mi građani, nemamo likvidnih sredstava, nemamo likvidnih sredstava za ulaganje i izmirivanje dospelih finansijskih obaveza, tada se javljaju realni rizici da se uspori proizvodnja, da ne može da se izvrši nabavka neophodnih resursa, i to bi moglo da ugrozi kontinuitet u procesu proizvodnje i pružanja usluga. Slične mere su, koliko je meni poznato, preduzele i druge centralne banke, što nas učvršćuje u uverenju da je navedena mera predstavljala sasvim adekvatan odgovor za date uslove. U prilog tome govori i činjenica da je više od 80 odsto privrede i stanovništva prihvatilo opciju da zamrznu svoje obaveze u određenom periodu.

U prethodnom periodu se mnogo pričalo, i dalje je to goruća tema, da su sudovi u Srbiji zatrpani tužbama protiv banaka zbog naplate troškova za obradu kredita. Prema vašem mišljenju, da li banke imaju pravo da naplaćuju naknade?

Pitanje tužbi protiv banaka zbog naplate troškova za obradu kredita toliko je eskaliralo da prerasta u sistemski problem. Interesantno je da je Vrhovni kasacioni sud još sredinom 2018. godine zauzeo pravni stav prema dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, ali da se taj stav različito tumači, te su i presude neujednačene. Međutim, činjenica je da NBS, kao regulator finansijskog sektora, daje mogućnost bankama da klijentima tarifiraju naknade i druge troškove, s tim da im se uz ugovor dostave plan otplate i, fizičkim licima, pregled bitnih elemenata kredita, uključujući i ovu stavku troškova. Na osnovu toga se vidi da naknade i troškovi predstavljaju istu kategoriju i da banke imaju pravo na obračun i jedne i druge stavke. Narodna banka se o ovom pitanju više puta izjašnjavala preko medija. U tom pogledu veoma je instruktivan primer iz Evropske unije, kojoj kao zemlja težimo, kada je Evropski sud pravde 2019. godine u sporu između klijenta i jedne mađarske banke, presudio u korist banke, i time de fakto izrazio stav evropske zajednice u pogledu navedenog pitanja.

Ovde zaista postoji neobični dualizam u pogledu različitih zahteva za iskazivanje strukture cene proizvoda koje prodaju proizvođači ili trgovci, to jest cene usluga koje pružaju uslužne organizacije i institucije, uključujući usluge koje pružaju advokati, sudski organi, notari, fakulteti i druge visokoškolske ustanove i sl., s jedne strane, i cene bankarskih proizvoda i usluga, sa druge strane. Kada, na primer kupi određeni proizvod u nekom maloprodajnom objektu niko od nas od prodavca ne traži da mu prodajnu cenu razloži na nabavnu cenu robe, troškove transporta, troškove skladištenja proizvoda i sl., te zaradu koju maloprodavac ostvaruje. U slučaju banaka, međutim, iz nekog, nama nedovoljno poznatog razloga, ovo nije slučaj, te izgleda da su samo banke obavezne da prikažu svaku stavku troškova, a iz određenog broja slučajeva sporova rešenih protiv banaka, reklo bi se da im se osporava i pravo na zaradu.

Ono što je takođe interesantno u ovoj situaciji jeste to da se klijenti odlučuju da pokreću tužbe i za vrlo male iznose, za koje u nekim slučajevima nije vredno ni izaći iz kuće, a još manje uputiti se na sud. Međutim, još je zanimljivije da u lancu postoji jedna karika, jedna strana koja zaista ima računicu da podstiče klijente banaka na tužbe i da tako puni sudnice. To su advokati koji po svakom sporu dobijaju honorar za sastavljanje tužbe, za pristup ročištu i slično, koji je po pravilu višestruko veći od iznosa koji se vraća klijentu.

Kako onda vi vidite razrešenje ovog problema?

Očekujem da Vlada Srbije u skorije vreme oformi radnu grupu za rešavanje ovog problema, sastavljenu od predstavnika nadležnih ministarstava, NBS, poslovnih banaka i drugih relevantnih stejkholdera, koja bi predložila model za što efikasnije rešavanje ovog, rekao bih, gorućeg problema s obzirom na to da su sudovi pretrpani i da će se prema nekim procenama broj tužbi do kraja ove godine popeti na čak 120.000. Država bi trebalo da pristupi rešavanju ovog pitanja na brz i pogodan način, vodeći računa o tome da se ne ugrozi pravna sigurnost i predvidivost pravnog okvira poslovanja za sve privredne subjekte, pa i za banke.

Šta je ono što nas očekuje u narednom periodu?

Očekuje nas zasigurno više izazova. Već početkom naredne godine preduzeća će početi sa plaćanjem poreza koji im je ove godine bio odložen. Može se očekivati da vlada preduzme nove, dodatne mere, naročito na planu podsticaja preduzetništva, jer je to oblast koja sadrži veliki potencijal za otvaranje novih radnih mesta, za povećanje proizvodnje i ostvarivanje ekonomskog rasta. Da bi se pak podstakli i domaći investitori i preduzetnici, važno je da država obezbedi dodatne povoljnosti u vidu subvencija i podsticaja rasta i razvoja naročito nedovoljno razvijenih područja, koja često predstavljaju uska grla za brži privredni rast i razvoj Srbije. Neophodno je takođe investitorima, naročito onima koji su izvozno orijentisani, obezbediti podsticaje u pogledu oslobađanja ili umanjenja poreza na dobit i korišćenja povoljnijih bankarskih kredita. Na tom planu posebno može biti značajna uloga Razvojne agencije Srbije, koja po pravilu daje povoljnije uslove za kredite koji su namenjeni za ulaganja u investicione poduhvate.

Komеntari6
84ced
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Srbi jako skupo placaju ovakav nerealna kurs.
Dex
Interesantno. Cene ove godine osnovnih namirnica otišle 30% gore a Euro 2 dinara. Paritet. Tunguzije matematika.
Miodrag
Da Srbija nema tako odanu dijasporu i gospodju Jadranku Tabakovic, velicanstvenu, odavno bi bankrotirala. Srdacan pozdrav narodu Srbije.
Божа
Нису познате валуте у свету које су ослабиле, углавном су стабилне или су ојачале, па тако и индонежанска рупија. У Јапану је дефлација.
Боба
O Боже. Нека питају Кину која је политиком слабог јуана постала највећа економија на свету. "Јак" динар је уништио домаћу производњу дигао увоз а самим тим и буџетски дефицит на висину већу него што је имала цела СФРЈ у прошлости. Али како се јелте уградити у извоз кад је то најлакше преко увоза и субвенција странцима који исисавају из Србије вишеструко више него што улажу уз дебелу помоћ домаћих "коопераната".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja