ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 23.11.2020. u 20:59

Srbija refinansirala najskuplji dug emitovanjem nove obveznice

(Принтскрин)

Ministarstvo finansija saopštilo je da se Srbija danas, nakon sedam godina pauze uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto.

Nakon prezentacije ostvarenih makroekonomskih rezultata Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, navedeno je u saopštenju.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je ostvarena tražnja od preko šest milijardi dolara, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije, koju je iskazalo 200 respektabilnih, pre svega američkih i britanskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka.

„Sve to pokazuje veliko poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije u oblasti ekonomije i javnih finansija” rekao je Siniša Mali.

Nove desetogodišnje obveznice su emitovane u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara po prinosu od 2,35 odsto, kuponskoj stopi od 2,125 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije, od 1,066 odsto. Ostvarena stopa je sedam puta niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine, što je ujedno i bio cilj nove emisije. Obveznice će biti listirane na Londonskoj berzi.

„Iskoristili smo povoljne uslove, najbolje u ovoj godini, kako bismo još jednom izašli na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenili mnogo jeftinijim. Takođe, ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, bolja čak i od emisije obveznica iz juna i novembra 2019. godine u vremenu značajno stabilnijih tržišnih uslova”, rekao je ministar finansija.

On je dodao da se sredstvima nove emisije otplaćuje 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine, navedeno je u saopštenju.

„Na ovaj način Srbija je uspela da veći deo obveznica prevremeno otplati još ove godine, uštedi na otplati kamata sledeće godine i tako smanji ukupne potrebe za finansiranjem u 2021. godini, kako bismo što snažniji i spremniji dočekali narednu godinu”, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima, vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija zaključilo je unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi.

Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066 odsto na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra, navodi se u saopštenju.

„To znači da je Ministarstvo finansija iskoristilo priliku povoljnog odnosa kursa evra i dolara u ovom trenutku kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i eurskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postiglo najpovoljniju cenu zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa”, objasnio je ministar, a kako se u saopštenju dodaje na ovaj način ostvarene su dodatne uštede od oko 11,6 milijardi dinara.

Kako je rekao, na ovaj način Srbija prvi put uvodi novu praksu hedžinga, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima, a „time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima”.

„Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju EMBI Indeks, čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi”, zaključio je ministar finansija.

Prevremenom otplatom dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u, ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60 odsto, dok su istovremeno iskorišćeni povoljni uslovi na tržištu, da se obezbede dodatna sredstva za servisiranje duga i u narednoj godini, dodaje se u saopštenju, prenosi Beta.

Komеntari11
8d376
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Marković
Obveznicama izdatim pre nekoliko godina ove godine ističe rok.Pošto je celo vreme otplaćivana samo kamata,sada treba vratiti i glavnicu.Zato se i uzima novi dug da bi se vratio stari.Dug se prebacuje u evre,sa 5% nižom kamatom.S obzirom da su najave da će Bajdenova vlada još snažnije krenuti u štampanje novca koje bi dovelo do pada dollara za 20% u sledećoj godini,ovih 5% dobitka na kamati za 1 godinu,moglo bi se lako pretvoriti u 15% gubitka.
Дејан.Р.Тошић
Чудно, обвезнице у износу од 1.6.милијарди долара са приносом од 7.20% долара,емитоване и продане су 2012.г.са доспећем у 2021.г. Данас, три месеца пре доспећа емитују се и продају обвезнице у износу од 1.6.милијарди долара са приносом од 2.2.% у еурима! Од тог износа само 900.милиона долара иде на директно враћање дуга.Шта је са осталих 700.милиона долара? Валутни паритет долара и еура,променио се у корист еура за 21%,од 2012.г.до 2020.г. а ми дуг у доларима,замењујемо већим у еурима. Зашто?
Vlada
Ovo je svakako dobro urađeno. Ostaje ipak utisak da nam ministrastvo finansija uporno daje informacije o pojedinačnim transakcijama, gde su bili uspešni. Da li, na primer, možemo da čujemo koliko je povećan ukupan javni dug Srbije od 2012. do danas?
Vlada
@ Asda Hvala, zbog tamo navedenih podataka i pitam. Ne sećam se da sam ikada čuo ministra da je govorio o tim iznosima. Osim toga, nema podataka za poslednjih godinu dana, kada je i bilo najveće zaduživanje. Dug je sa 14 milijardi evra na početku 2012, povećan na 24 milijarde evra krajem novembra 2019. Tako svako može da vodi finansije, kada nema para pozajmi, vraćaće tuđa deca.
Asda
Sve je transparentno,idi na sajt ministarstva i imas izvestaj o ukupnom dugu drzave.
miroslav sarcanski
Cinjenica je da se Srbija zaduzila za dodatnih 1,2 milijarde dolara. Da li ce otplatiti stari dug veliko je pitanje, s obzirom na budzetski deficit. Ministar se hvali uslovima, a one od proletos bi da zabasuri. Umesto se da se hvali novim dugom, trebao bi da saopsti koliki je stvarni dug prema Kini, posto njegov ranije saopsteni podatak o 1,1 milijardu evra ne izgleda realno. Cini se da se ljudi koji vode javne finansije najvise od svega bave marketingom, a da je stvarnost prilicno dtugacija!
Kriticar
Једноставно питање: Зашто се држава задужује у иностранству по тој камати а грађанима на штедњу банке "великодушно" нуде 0.30%/годишње камате, пре одбитка пореза. Хајде да се нађемо на средини и сви задовољни. Или нема "поузданих" инвеститора у држави.
Гвозден
Мало је то компликованије него што вама изгледа...
Asda
E pa ti stedi u dinarima,tu je kamata donekle prihbatljiva i ide i do 4% na neki srednji period orocenja i nema poreza.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja