subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar

Operacija štitaste žlezde samo uz dobar plan

Žene višestruko češće imaju čvoriće u ovoj žlezdi i tri do devet puta češće dobijaju karcinom
(Фото Ансплеш)

(Foto: lična arhiva

Štitasta žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i pripada endokrinom sistemu. Problemi nastaju kada dođe do poremećaja njenog rada, a zatim i kada se jave takozvani čvorići i karcinomi koje je neophodno operisati.

Žene višestruko češće imaju noduse (čvoriće) u štitastoj žlezdi i tri do devet puta češće dobijaju karcinom. Najveća učestalost karcinoma beleži se kod žena koje imaju oko 40–45 godina, dok se kod muškaraca ovaj problem najčešće uočava kada imaju od 55 do 59 godina.

Dr Ivan Marković

Kako ističe docent dr Ivan Marković, direktor Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, štitasta žlezda svoju primarnu funkciju ostvaruje produkcijom hormona tiroksina i trijodtironina iz folikularnih ćelija, koji su neophodni u brojnim metaboličkim procesima u organizmu, pre svega pri povećanom iskorišćavanju energije. Takozvane parafolikularne ćelije, smeštene u jednom delu štitaste žlezde, produkuju kalcitonin, hormon koji učestvuje u metabolizmu kalcijuma.

– Bolesti štitaste žlezde generalno se mogu podeliti na funkcionalne i anatomske. Funkcionalni poremećaji podrazumevaju pojačano (hipertireoza) ili smanjeno (hipotireoza) lučenje tiroksina. Znaci i simptomi koji se javljaju kod hipertireoze posledica su ubrzanog metabolizma, pa se javlja brzo zamaranje, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, porast arterijskog krvnog pritiska, nervoza, nesanica, gubitak na težini. Hipotireoza se manifestuje usporenim metabolizmom, hroničnim umorom, pospanošću, gubitkom volje, „energije”... – pojašnjava dr Marković.

Kod osoba sa poremećajem štitaste žlezde ona može i ne mora biti uvećana, strumozna, ali u svakom slučaju dolazi do izmene u strukturi samog tkiva. Strume nekada mogu biti veoma velike i mogu da prouzrokuju otežano disanje i gutanje, promuklost, pa postoji razlog da se hirurški odstrane. Poremećaji njene funkcije mogu biti povezani i sa hroničnim autoimunskim zapaljenjem, odnosno tireoiditisom.

– Anatomski, izrasline u štitastoj žlezdi su česte i nazivaju se nodusi (čvorovi) ili tumori. Većina su benigni (dobroćudni) tumori, ali neki su maligni (karcinomi), što znači da se mogu širiti u obližnja tkiva, limfne čvorove i druge organe u telu. Karcinom štitaste žlezde može dati različite znakove ili simptome: izraslinu u vratu koja ponekad raste brzo, opipljive čvorići na vratu, bol u prednjem delu vrata, koji se ponekad širi do ušiju, promuklost ili promene u glasu koje ne prolaze, otežano gutanje, stalni kašalj koji nije uzrokovan prehladom... Međutim, najčešće nijedan od ovih znakova i simptoma nije prisutan kada je bolest u početnom stadijumu – otkriva dr Marković.

Naš sagovornik navodi da se funkcionalni problemi otkrivaju  detaljnim kliničkim pregledom i na osnovu analiza krvi. Dopunska dijagnostika podrazumeva i ultrazvučni pregled, ali i druge procedure. Za lečenje je zadužen endokrinolog koji propisuje upotrebu lekova.

Ali, priroda nodusa i tumora, i benignih i malignih, utvrđuje se kliničkim pregledom, ultrazvukom i biopsijom tankom iglom, a uzorak šalje patologu-citologu. Nalaz može ukazati na postojanje benigne promene, ali i na atipične, sumnjive ili maligne tumore.

Kada je vreme za operaciju?

– Benigni tumori se mogu pratiti ultrazvukom, ali kada su veliki ili rastu preporučuje se operacija. Svi ostali tumori štitaste žlezde se operišu, a odluku vremenu i obimu operacije donose endokrinolog i hirurg. Kada osoba ima hipertireozu, koja se teško „drži pod kontrolom” lekovima, endokrinolog predlaže operaciju – uklanjanje cele štitaste žlezde, a priprema pacijenta se u dogovoru sa hirurgom planira kao i vreme operacije – pojšnjava dr Marković.

Operacije štitaste žlezde podrazumevaju najčešće lobektomiju - operaciju u kojoj se uklanja jedan režanj štitaste žlezde u kome se nalazi dobroćudni nodus ukoliko u suprotnom režnju nema drugih nodusa, ili totalnu tiroidektomiju – operaciju kojom se uklanja cela štitasta žlezda.

– Intervencija se preporučuje kod svih pacijenata sa karcinomima i ima za cilj uklanjanje svih fokusa karcinoma, jer su posebno oni papilarni često multifokalni i u oba režnja. Takođe, na ovaj način se omogućava efikasna primena radioaktivnog joda u lečenju. Tokom operacije se najveća pažnja poklanja čuvanju nerava za glasne žice i paraštitastih žlezda. Operacija limfnih čvorova podrazumeva uklanjanje okolnih limfnih čvorova u vratu. Papilarni tiroidni karcinom se širi u limfne čvorove veoma često, kod čak do 80 odsto slučajeva. I medularni karcinom (povišene vrednosti kalcitonina)  često metastazira u limfne čvorove vrata – kaže naš sagovornik.

Operacije se najčešće izvode u opštoj anesteziji. Kod jednostavnijih slučajeva operacija se može uraditi u kombinaciji lokalne anestezije i takozvane blok anestezije. Trajanje operacija zavisi od njenog obima, od jednog do nekoliko sati. Najčešće se pacijenti brzo oporave.

– Tokom operacije može doći do povreda nerava koji obostrano omogućavaju rad glasnih žica, a kao posledica toga promuklost ili potpuna nemogućnost govora uz suženje disajnog prostora i gušenje. Druga komplikacija je zadesno uklanjanje ili oštećenje paraštitasih žlezda što za posledicu ima snižene ili odsutne vrednosti kalcijuma u krvi, što se manifestuje trnjenjem lica, prstiju ili grčeva mišića i poremećaja srčanog rada. Ovakve komplikacije su izuzetno retke ukoliko ih rade dobro obučeni hirurški i anesteziološki timovi. Ključno je izabrati hirurga koji se specifično bavi ovom patologijom – smatra dr Marković.

Ukoliko se ukloni cela štitasta žlezda, neophodna je doživotna terapija – primena lekova koji nadoknađuju tiroidne hormone.

Posle funkcionalnih tiroidketomija problem se obično ne vraća. Kada je reč o karcinomima, tada rizik od „povratka” bolesti svakako postoji, najpre u limfnim čvorovima, ali u udaljenim organima. Stepen ovog rizika zavisi od uspešnosti prve operacije ali i od stadijuma bolesti na početku lečenja.

– Pokazano je da se poslednjih decenija u svetu beleži porast učestalosti tiroidnih nodusa. Verovatno je jedan od razloga i veća dostupnost ultrazvučne dijagnostike, kao i češći pregledi vrata tokom sistematskih pregleda – zaključuje dr Ivan Marković.

Komеntari0
9424f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja