Sadašnji izazovi sa kojima se suočavamo pre svega na domaćem ali i globalnom nivou fudbala zahtevaju mudre i promišljene a ne nikako brze i ishitrene poteze. Jer, srpski fudbal se na kraju ove neuspešne kalendarske godine nalazi na ozbiljnoj nizbrdici. Kriza se još više produbila kada smo i definitivno, nakon poraza u finalu baraža od Škotske, ostali bez ikakve šanse da se nakon pune dve decenije, domognemo skupa najboljih evropskih reprezentacija. Zato, u ovdašnjoj polemici, među viđenijim ljudima fudbala, provejava uverenje da sve dok na čelo srpskog fudbala ne budu došli ljudi koji razumeju šta je to što treba učiniti i koji su poput Nemanje Vidića, neokaljanog obraza ušli i izašli iz sveta profesionalizma, gde su ostavili dubok i neizbrisiv trag, našem glavnom sportu ne piše se dobro. Jer, iluzorno je danas porediti jednog Nemanju Vidića, nekadašnjeg fudbalera Mančester junajteda, dugogodišnjeg kapitena jednog od najboljih klubova na svetu, ikonu srpskog i svetskog fudbala sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije. Bilo bi krajnje neodgovorno pričati o njihovom međusobnom rivalstvu, kada su im potpuno različiti fudbalski parametri...
Svi se s pravom pitamo gde je to propala naša fudbalska organizacija, gde su se izgubili odnosi između Saveza i klubova. Možda je propalo u struci, gde smo iskreno najtanji, pa zato i često menjamo selektore, a krivica je duboko sakrivena. Jednostavno, neuspeh u baražu još jednom je potvrdio tezu da danas igramo potpuno drugačiji fudbal od ostalih. Uostalom, da nije Zvezdinog bleska na evrosceni poražavajući bi bio i učinak klubova u međunarodnim okvirima. Jednostavno, kao da naši igrači igraju fudbal bez previše energije, žara, ljubavi...
Zato su srpskom fudbalu danas potrebni ljudi koji će razumeti potrebe fudbala, a ne avion pun prijatelja, koje je Kokeza vodio sa sobom, kako bi imao stopostotnu podršku u fudbalskom društvu. Jer, ako danas nemate činovnike koji imaju pravu fudbalsku pratnju, a to znači stručne i obrazovne ljude, koji će u svakom momentu biti spremni da zarad dobra čitave organizacije zagovaraju svoje uverenje, bez uvijanja i podaništva, onda ste unapred osuđeni na propast.
Jer, kako objasniti sadašnje teško stanje u našem najpopularnijem sportu a ne dotaći se glavnih fudbalskih ćelija, odnosno klubova, gde danas vlada zakon jačeg, gde su predsednici ljudi sumnjivog morala. Gde se klubovi finansiraju iz nekih „crnih”, odnosno sumnjivih, fondova. Gde se igrači i treneri tretiraju kao „potrošna roba”. A za sve to je kriv sadašnji fudbalski sistem.
Šta to Slavišu Kokezu čini plašljivim čovekom, kada u svakom trenutku, dana ili noći, oko sebe ima sedmoricu telohranitelja? Šta je taj čovek u svojoj glavi umislio ili, bolje reći, kome se zamerio pa da ni u restoran ne sme bez pratnje?
Na početku svog fudbalskog mandata dobio je punu podršku ne samo državnih struktura već i fudbalskog naroda, jer se smatralo da u srpski fudbal treba da uđu mladi i energični ljudi, sa novim idejama. Međutim, Slaviša Kokeza je učinio sve, baš sve, da mu danas više niko ne veruje. Posle katastrofalnog poraza u kvalifikacijama od Ukrajine, on je sam sebi potpisao kapitulaciju. Okružio se ljudima koji vole da ga slušaju, da mu pričaju bajke, a upravo ti isti ljudi će mu i doći glave. Kako objasniti sujetu jednog čoveka koji je u Zvezdu došao zahvaljujući Zvezdanu Terziću i Ivici Tončevu a sa prvim dugo nije bio u dobrim odnosima, a sa drugim je sada u žestokoj svađi.
Kokezini drugari iz Izvršnog odbora činili su sve prošle godine da njihovo novo fudbalsko mezimče bude bolji i od Zvezde i od Partizana. Tako je omladincima Radničkog iz Niša prošle godine naređeno da moraju kod kuće da izgube kako bi Brodarac bio prvi. A takvih pritisaka u srpskom fudbalu bilo je na svakom koraku.
Doduše, Kokezu i danas, kao i juče, podržavaju samo oni ljudi koji iz tog odnosa izvlače lični interes. Ali, njihovo vreme polako prolazi, godine ih pritiskaju, dolazi doba za neke nove bolje fudbalske snage. Nije tačno da nemamo ljude koji su spremni da preuzmu važnu funkciju, samo im treba dati odrešene ruke da rade svoj posao. A rezultati će, nadamo se, brzo doći. Ovako, sa ovim postojećim funkcionerskim potencijalom, gde potpredsednici sede u fotelji i klimaju glavom zarad novca ponekad u javnost izađu sa nekim saopštenjem, tu nema boljitka. Jer, ti bivši asovi fudbala, ako su spali na to da zavise od para FSS-a, onda su zaista u još većem problemu...
