Holivudski producent, scenarista i režiser Tom Dženings, svojim dokumentarnim filmovima za koje je dobio više od 50 međunarodnih priznanja, među kojima i jednu nagradu „Emi“, kao i jednu nominaciju za ovu čuvenu zlatnu statuu, već dve decenije nalazi se u misiji spasavanja prošlosti od „zuba vremena“. U nedelju, 15. novembra na kanalu Nacionalna geografija gledaoci u Srbiji imali su priliku da premijerno pogledaju njegov najnoviji dokumentarac „Kraljica“, a u razgovoru za „Politikinu“ TV Reviju jedan od trenutno najvećih živih TV dokumentarista otkriva nam koji mu je bio najveći izazov sa kojim se susreo u ovekovečavanju verovatno najuticajnije žene na planeti, britanske kraljice Elizabete Druge.

- Nema tu mnogo dvoumljenja. Film „Kraljica“ najteži je zadatak i najveći izazov koji sam imao u karijeri. A radio sam filmove o princezi Dajani, ubistvu Kenedija, Fidelu Kastru i misijama „Apolo“ i spuštanju na Mesec. „Kraljica“ je bio najsveobuhvatniji projekat jer sam imao zadatak da u sat i po dokumentarnog filma sažmem sedam decenija vladavine najuticajnije žene savremene istorije. A ona mi u tome nije nimalo pomogla – uz smeh nam otkriva Tom Dženings na početku razgovora, dodajući da je, srećom, unapred bio dobro pripremljen za sve muke koje je očekivao da će ga snaći.

Čime vas je to „Kraljica“ najviše namučila?

- Pre svega, reč je o ogromnom istorijskom periodu. Kraljica Elizabeta ima 94 godine. Krunu nosi sedam decenija. I verovali ili ne, za sve te godine, do javnosti nije došao nijedan pisani trag, fotografija, video snimak, bilo kakav opipljiv fizički materijal koji bi posvedočio o svemu onome što se tokom njene vladavine događalo iza fasada Bakingemske palate. Nikakav uvid u to ko je Elizabeta kada nije kraljica. Ne zbog toga što tragovi ne postoje, već zbog toga što ih kraljica uredno „briše“ i drži pod kontrolom. Smatra se da je upravo period njene vladavine bio najbogatiji velikim političkim, ali i ljubavnim skandalima u britanskoj istoriji. Radeći na filmu o princezi Dajani, materijala je bilo na pretek. Međutim, ovde smo morali da „zagrebemo“ duboko ispod površine i daleko u prošlost da bismo otkrili i gledaocima predstavili ko je zaista Elizabeta Druga.

Kako ste došli do dragocenog materijala koji su gledaoci imali priliku da vide u filmu?

- Kako nismo imali mnogo svedočanstava o njenom životu, u radu smo se fokusirali na prikupljanje materijala od ljudi koji su bili bliski kraljici i koji su je poznavali u raznim periodima njenog života. Tragajući za tim ljudima, put nas je vodio širom sveta. Najteže je bilo doći do podataka iz njene mladosti, jer je Elizabeta rođena pre gotovo čitavog veka. Ipak, uspeli smo i veoma sam zadovoljan. Baš kao što sam bio i iznenađen pričama koje smo otkrili.

Sigurno postoje neke stvari koje su i za vas bile velika novina?

- O tome ljudi retko kada razmišljaju, pa je i mene prilično iznenadilo saznanje da je Elizabeta, u stvari, slika i prilika arhetipa poimanja „odane žene“. Da li ste znali da je kraljica za svojih 90 i kusur godina imala samo jednog jedinog muškarca? Naravno, reč je o princu Filipu sa kojim je i danas u braku, a koji je ove godine proslavio 99. rođendan. Oni su se venčali davne 1947. godine, a prvi put su se upoznali kada je Elizabeta imala jedva 13 godina, pred početak Drugog svetskog rata u Dortmutu. Zapanjujuća je bila njena rešenost posle tog susreta da se uda za Filipa. Svojoj majci tada je otkrila da je on muškarac koji će biti njen muž, i tu nije bilo toliko reči o velikim emocijama, koliko o hrabrom planu jedne devojčice da „rezerviše“ svog princa, dočeka punoletstvo i osam godina kasnije ostvari ono što je zacrtala. Već tada se moglo naslutiti koliko će uticajna i velika biti Elizabeta kao vladar.

U Velikoj Britaniji ljubav prema kraljevskoj porodici može se svrstati u fenomene. Da li ste se u to uverili i radeći na ovom filmu?

- Kraljevska porodica deo je tradicije britanskog društva. Tako je već vekovima. Kada pomislite na britanske kraljeve i kraljice odmah vam je pred očima legenda o kralju Ričardu i vitezovima okruglog stola. Postoji neka gotovo mitološka energija koja zrači iz zidova Bakingemske palate. Imam utisak da se svaki Britanac potajno nada da će za života na ulici naići na barem jednog pripadnika kraljevske porodice. A Elizabeta je posebna priča. Pored toga što je neko čija moć pokreće ovaj svet, ona je za Britance i kraljica Majka. Doživljavaju je kao deo svoje porodice, a ona to svojim načinom života i odnosom prema javnosti podstiče. Gaji kult žene iz naroda, koja ne beži od tog naroda. U svojim pojavljivanjima na svečanostima i ceremonijama ona razgovara sa „podanicima“, dozvoljava im da joj priđu. To je ono što je čini velikom.