subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 21:11 Katarina Đorđević

Korona je poremetila i mentalno zdravlje

Na predstojećem kongresu psihologa Srbije govoriće se o kolektivnom psihosocijalnom stresu koji je promenio uobičajeni način života ljudi na našoj planeti
Свима је тешко без шетње и дружења (Фото Н. Марјановић)

Pandemija virusa korona, kojom je do sada zaraženo preko 58 miliona ljudi u svetu i od koga je umrlo preko 1,4 miliona, dramatično je promenila život i svakodnevicu ljudi na planeti. I dok su većinski napori svih država sveta već godinu dana usmereni na suzbijanje pandemije, pitanje zaštite mentalnog zdravlja ljudi ostaje u drugom planu.

Iako su, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, socijalno distanciranje i obavezan karantin neophodni za očuvanje fizičkog zdravlja, iskustva iz prethodnih pandemija svetskih razmera pokazuju da upravo ove mere mogu imati dalekosežne posledice po mentalno zdravlje.

Sve su to razlozi zbog kojih će najveći broj istraživanja na ovogodišnjem 68. Kongresu psihologa Srbije biti posvećen uticaju pandemije virusa korona na mentalno zdravlje stanovništva. Kako u razgovoru za naš list ističe Marina Nadejin, predsednica izvršnog odbora kongresa Društva psihologa Srbije, koji će ove godine biti održan 27. i 28. novembra u onlajn formatu, neočekivana pojava korone izazvala je kolektivni psiho-socijalni stres i promenila uobičajeni način funkcionisanja ličnog i porodičnog života većine ljudi na svetu.

– Ovo je prva globalna kriza savremenog doba – čak ni dva svetska rata nisu zahvatili toliki broj zemalja kao pandemija kovida 19. Pošto je reč o biološkoj opasnosti, odlučivanje o merama kontrole i suzbijanja pandemije prepušteno je zdravstvenim stručnjacima – epidemiolozima, virusolozima, infektolozima i drugim lekarima. I u našoj zemlji je, kao i u većini drugih zemalja, usvojen politički i opšti društveni konsenzus da je najbolje prepustiti struci da donosi odluke o proceni rizika i da predlaže mere u vezi sa širenjem virusa i praćenjem bolesti. Koliko je to bilo opravdano, da li su sve predlagane mere bile adekvatne i kakve su socijalno-psihološke posledice nastupile na individualnom i kolektivnom planu, otkriće nam autori istraživanja na ovom kongresu psihologa – najavljuje naša sagovornica.

Rezultati istraživanja grupe psihologa sa katedre za psihologiju Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu pod nazivom „Subjektivno blagostanje u vreme pandemije kovid 19” pokazali su da strah od smrti nije bio u velikoj meri prisutan, uprkos ozbiljnosti globalne situacije sa pandemijom – čak je vremenom i dodatno opadao.

Studija pod nazivom „Rezilijenost u kontekstu pandemije kovid 19” koje je sproveo tim Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u periodu od aprila do juna, na uzorku od 5.800 ispitanika, pokazalo je da su ljudi teže izlazili na kraj sa potrebom da reorganizuju svakodnevni život nego sa pretnjom od virusa. Nedostatak socijalnih kontakata, ograničeno kretanje ili neizvesnost u pogledu budućnosti su faktori koji su najviše doprineli narušenom kvalitetu života – ispitanici su pokazali viši stepen optimizma kad je reč o verovatnoća da će se zaraziti. Očekivano, u najvećem stresu su bile one osobe koje su bile ekonomski najugroženije i koje su zbog godina bile privremeno izolovane u svojim kućama. Autori ove studije su konstatovali da su na početku pandemije ljudi bili zbunjeni i uplašeni, ali su se vremenom adaptirali na situaciju.

Komеntari6
ede75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Samo ne treba svaki dan opsesivno izvještavati o broju oboljelih i umrlih u medijima. Povremeni izvještaji, jednom do dva puta u periodu od 7 do 10 dana bili bi dovoljni. Ljudi su svjjesni situacije. Svakodnevni izvještaji, kod određenog broja stanivništva, dovode do straha, tjeskobe, stresa,... kod drugih do otpora i protesta. Sve to u konačnici nije dobro za društvo. Ako se ovim tempom nastavi, posljedice su opasnisti i dugorične pojave psihičkih oboljenja, tumora,.. nasilja.
Бранислав Станојловић
Ментално здравље? ДУХОВНО здравље недостаје. Тако нешто не може да се деси нама Православцима!
Jela
Mislim da će posledice po psihu biti razornije,pogubnije i dalekosežnije od virusa.
branislav
jovan.k Strah postoji kod onih koji neshvataju šta se dešava!Tako si i ti spreman da kažnjavaš one koji shvataju šta se dešava.Mutirani virus koji godinama postoji ali se sad o njemu urla jer je farmako mafija startovala kako bi sprečila kineske lekove i vakcine,a evropa se primila jer je to jedini način za sprečavanje migranata. Tramp nije hteo da blokira kineze kao zaražene krivce,a Bajden je sada na potezu?!?!?
Јован К.
А какве последице по психу могу да се јаве због преране смрти ближњих, ако је та смрт могла да буде избегнута? Немојте да бежимо од истине. Игнорисање опасности је један од значајних разлога за овај велики пораст броја оболелих и довођење здравственог система на руб функционисања, чиме су последично угрожени и они који пате од других болести, јер су лекари преоптерећени великим бројем Ковид-19 случајева.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja