Subotica – Lavirajući između rasplamsale epidemije kovida 19, zatvaranja granica, ograničavanja putovanja i državnih mera za suzbijanje virusa, organizatori su ipak uspeli da pripreme i ovogodišnji 12. po redu Međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire”. Doduše, počeo je dan kasnije nego što su planirali i sa nešto drugačijim programom.
U trenutku kada je u ponedeljak po podne izašao na scenu svog matičnog pozorišta „Kostolanji Deže” da bi otvorio festival, direktor i reditelj Andraš Urban rekao je da je ovo ipak vrhunska satisfkacija što su i pod ovim uslovima uspeli da organizuju „Dezire”. Na njemu će, tokom ove sedmice, nastupiti deset predstava, i biće to dobre i vredne predstave, kako je ocenio Urban u najavi festivala. Obraćajući se publici još je rekao – ovde su heroji, oni koji su na sceni, ali i oni koji su tu u gledalištu jer ovde živimo svoje živote. Sa merama predostrožnosti, ali to su naši životi. Zato je život, u svojoj suštini, krhkosti i istrajnosti i podnaslov ovog festivala.
Nakon pozdrava organizatora, kao što se to dešava poslednjih godina, festival „Dezire” otvoren je premijerom, ovoga puta režijom Andraša Urbana „Poetika gledanja”, u kojoj je ansambl teatra „Kostolanji Deže” izveo predstavu bez reči. Kako joj i sam lirski naziv sugeriše, bila je to predstava koja gradi nežne slike i u laganom ritmu vodi gledaoca ka onim scenama koje će, kao i uvek kada je u pitanju ovaj teatar, poslati jake i sugestivne poruke o svetu prirode koji je čovek urušio dok mu ponestaje vremena koje u vidu kapi vode, kao klepsidra, otkucava njegovo trajanje.
U predstavi igraju Henrijeta Varga, Gabor Mesaroš, Boris Kučov, David Buboš, Andrea Verebeš i Timea Filep, muziku je radio Silard Mezei, a umetnički saradnik na predstavi je bila Danijela Mamužić.
U večeri otvaranja, izvedena je i druga predstava. Novosadsko pozorište i Narodno pozorište iz Segedina igrali su „Seljačku operu” u režiji Atile Keresteša. Priča počinje jednostavno: venčanje mladog para kojem kumuje pre svega poveliki mladin stomak. Iza te ne baš neuobičajene situacije, otkriva se provincijalni svet pun nesreće, odbačenih ljubavi, pa i pohlepe i incesta. Predstava se zasniva na pričama iz mađarskih bajki, arhaičnih kazivanja, a sve to uobličeno je kroz mešavinu tradicionalne narodne muzike, klasike i roka. Predstava se završila nekoliko minuta pre 21 čas, te su i na taj način, kao i kroz smanjeni broj publike, koja nosi maske, poštovane mere za sprečavanje zaraze.
U nastavku festivala publika je videla predstave „Upotreba čoveka” Borisa Liješevića, i „Jugojugoslavija” Bona Parka koja tek što je imala premijeru u Beogradskom dramskom pozorištu. Nakon toga, danas, Jelena Vuksanović izvešće performans „Keva”, a sutra su na programu „Predsednice” u režiji Jane Maričić Narodnog pozorišta iz Sombora i „Noćni pisac” Jana Fabra. Izvođenje predstava pomereno je na rane popodnevne časove kako bi se pozorišna svetla pogasila do 18 časova, u skladu sa propisanim merama. Ovo je program onako kako su ga zamislili organizatori, ali promene su i dalje moguće upravo zbog nepredviđenih situacija. Međutim, festival ima svoju ažurnu fejsbuk stranicu i posebnu internet-stranicu na kojoj odmah objavljuje sve promene u festivalskom programu.
