ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.11.2020. u 19:00 Milica Dimitrijević
ISTRAŽIVANjA NA VIMINACIJUMU

Otkriven Principijum Sedme Klaudijeve legije

U jednoj od prostorija pronađeno je i više komada oružja i oštećene vojne opreme, kao i ostava od 120 primeraka srebrnog novca
Остаци принципијума (Фото: Археолошки институт у Београду)

Tokom ovogodišnjih arheoloških istraživanja Viminacijuma – a došlo se letos do važnih nalaza retkih olovnih sarkofaga iz perioda od 2. do. 4. veka i srebrnog zamotuljka u jednom od njih sa tekstom na starogrčkom u devet redova – otkriven je i Principijum legijskog vojnog logora. Ostaci građevine su najpre locirani uz pomoć savremenih tehnologija, georadara i magnetometra, i tako je potvrđena njegova lokacija i orijentacija arhitektonskih elemenata, a sada su iskopavanja potvrdila da je reč o sedištu Sedme Klaudijeve legije, kaže za naš list Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu.

U objektu koji je prema inicijalnim iskopavanjima i rezultatima snimanja dimenzija od najmanje 70 puta 50 metara (ukupne površine preko 3500 metara kvadratnih, od kojih je u ovom trenutku istraženo oko 800) nalaze se kancelarije oficira, oružarnice, svetilište u kome se čuvala legijska blagajna iz koje su isplaćivane plate, kao i prostorija u kojoj su čuvane zastave i insignije – simboli legije, ono što je najsvetije i najvažnije rimskom legionaru, objašnjava Korać.

Detektovano je više od 40 prostorija koje su smeštene u unutrašnjem prostoru sa navedenim funkcijama, a ceo koncept ovog monumentalnog objekta je bio sličan forumu u gradovima. Principiji – centralni objekat u svakom legijskom logoru i jedan od najvećih, koji se smešta po pravilu u središnjem delu utvrđenja neposredno uz raskrsnicu dve glavne ulice – u drugim legijskim logorima u rimskom carstvu istraženi su samo u manjim delovima i istraživačima se po prvi put ukazuje prilika da ga sagledaju u celosti, ističe Korać i navodi da se građevina sastoji iz većeg centralnog dvorišta sa peristilom, iza kojeg se nalazio i prostrani zatvoreni prostor gde je smeštena bazilika i poprečna sala koja je podeljena na brodove. I peristil i pomentuti zatvoreni prostor okružen je kolonadama stubova, a za sada ih je pronađeno nekoliko, potom i objekat za vodosnabdevanje, gde je bila fontana do koje je voda dovedena olovnim cevima unutrašnjeg prečnika oko 5 centimetara, kao i sistem podnog i zidnog grejanja.

„Ono što je odmah vidljivo to je monumentalnost i dobra očuvanost zidova koji nedmosmisleno ukazuju na višespratnost objekta. U ovom trenutku istraženo je u celosti ili delimično osam prostorija koje se sve nalaze u istočnom delu objekta, kao i deo centralnog foruma sa delom peristila i deo bazilike sa jednim od tribunala na istočnoj strani. Od ovih osam prostorija tri su manje standardne pravougaone forme sa izlazom na peristil. Jedna od prostorija je znatno većih dimenzija i popločana je malim dekorativnim podnim pločicama u vidu leptira ili peščanog sata. U ovoj prostoriji konstatovani su i ostaci zidne dekoracije u vidu crvenih i belih polja, bordura i elementima predstava (radi se o floralnim motivima) koje na žalost zbog slabe očuvanosti ne možemo u potpunosti da interpretiramo. Na delovima očuvanih malternih površina konstatovani su tragovi slova od kojih je za sada moguće izdvojiti samo dva – IM”, objašnjava Korać.

U jednoj od prostorija nakon uklanjanja krovnog šuta pronađeno je i više komada oružja i oštećene vojne opreme. Tu je nađena i ostava od 120 primeraka srebrnog novca (denari i antoninijani) među kojima dominiraju primerci vojnih careva 3. veka, pre svega Galijena, Klaudija drugog i Aurelijana. Ove ostave spadaju u klasične ostave u kojima se čuva tradicionalno kvalitetan srebrni novac tokom ekonomske krize u kombinaciji sa inflatornim novcem nastalim smanjivanjem procenta srebra u kovanim primercima pojedinih careva. Prostorije sličnog sastava pronalažene su i u drugim legijskim logorima širom carstva ali s obzirom na njihovu malu brojnost smatraju se retkom i vrlo specifičnom vrstom nalaza.

Komеntari12
6f35f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

горан
Није уопште чудно да су еу државе,још до недавно,донеле одлуку да расформирају српски народ и српску државу јер ми сами немамо,не желимо своју историју.све речи образлажемо да су грчког,латинског,турског,келтског или не знам којег порекла,само да не буде наша реч.бојимо се и имамо још увек ропска осећања
Dušan Nešić
Грчког или латинског порекла је и велики број речи од Енглеског до Руског. Као и имена: Лазар, Марко, Стефан, Филип, Никола, Лука, Софија, Ана, Марија, Ангелина, Доротеј, Велизар, Иринеј, Павле, Петар итд. Да не помињем научну, стручну и црквену (нашу православну) терминологију !! И да додам Јеванђеље-Нови завет писано на том Старогрчком са почетка миленијума! То нема везе са распадом државе !! Што је у цркви написано од алфа до омега, опет по Грчком!
penzioner iz Beograda
Ne vidim zasto u nekom od preko 10000 grobova u Viminacijumu nije mogao da se nadje tekst na grckom jeziku. Jedino "staro" nije bilo potrebno- Tada se nije govorilo novogrcki.
Dubai
Fantasticna vest! Ovo treba drzava i EU da finansira. Mozda bi i Italija dala neke pare za ova istrazivanja. Treba maksimalno podrzati ova istrazivanja i zaustaviti pljacku ovog isorijskog blaga.
Веслач
Императори Аурелиан и Клаудије су били Срби. Римљани су преузели назив новца –ДИНАР– од српског цара Александра Великог који га је први увео. Од Александра до данас Срби имају динар као валуту као и још неколико држава које су биле део Александровог панцарства. На пример, Грцима није пало на памет да именују своју валуту динар већ драхма пошто Александар није био Грк нити је античка Македонија била грчка. Грци су имали само изоловане градовe-полисе, који су били вазали античке српске Македонијe.
Веслач
Владимире у праву си. Кушанско царство је било аријевско и они су трговали свилом. Жалосно је што многи још увек сматрају да све потиче од грчког и латинског језика који су хиљадама година млађи од српског. Грчки колонисти су преузели много од језика Срба Пелазга староседелаца а латински је још млађи и такође је преузео доста из српског. Нпр. ретко ко зна да је реч 'медицина' српског порекла и настал а од речи 'мед' а не из латинског. Санскрит је такође локализована верзија старог српског језика
Vladimir Petković
@Dušan Nešić - Pa baš i neće biti tako. Reč "dinar" nastala je transkripcijom arapske reči دينار (dīnār), koja je preko sirijačkog (sirijskog) dīnarā, grčkog δηνάριον (dēnárion), izvedena iz latinske reči dēnārius. Zna se da su pojedine države u Indiji imale dinar, recimo Kušansko carstvo je imalo zlatni novčić dīnāra.
Prikaži još odgovora
Zoran
Viminacijum je Božiji dar za arheologe i za našu državu Prof. Korac je svojim enguzijazmom i znanjem zalužio da bude zvezda tog projekta Kad bi taj entuzijazam upornost i rad uspeo da prenese na ostale kolege Srbija bi postala arheološko središte Evrope Znam da širom sveta ima arheoloških lokaliteta ali je važno da se na njima strucno radi i istrazuje Uz pomoc drzave i privatnih finansijera Srbija može da se visoko uzdigne na arheološkoj lestvici Evrope

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja