Najveći broj građana Srbije vidi korupciju i organizovani kriminal kao najznačajniju unutrašnju pretnju bezbednosti naše zemlje. Istovremeno, institucije koje protiv te pretnje treba da se bore, građani su označili kao najviše korumpirane.

Ovo su rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je pre dva dana predstavila nevladina organizacija Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP). Ovo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je od 5. do 15. oktobra 2020. Rađeno je na reprezentativnom uzorku od 1.095 punoletnih ispitanika iz Srbije.

Među institucijama u koje ispitanici imaju poverenje ističu se vojska (21,6 odsto), policija (13,8 odsto) i zdravstvene ustanove (10,8 odsto). Kada je reč o pravosuđu, analiza pokazuje da veoma mali broj ispitanika ima poverenje u sudstvo i tužilaštvo. Slična je situacija i sa zakonodavnom i izvršnom vlašću. Građani od političkih institucija najčešće navode predsednika Republike Srbije u koga skoro deset odsto ispitanika ima poverenje, dok se ostale institucije (Narodna skupština Republike Srbije, vlada, lokalne samouprave i predsednici gradova i opština) značajno manje navode kao institucije od poverenja. Osim pomenutih, druge nezavisne državne institucije koje su osnovane sa namerom da štite građane i vrše nadzor i kontrolu izvršne vlasti – zaštitnik građana, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije, poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, poverenik za zaštitu ravnopravnosti – veoma retko su označene kao institucije u koje ispitanici imaju poverenja.

Prema dobijenim podacima iz istraživanja, najmanje korumpirane institucije prema stavovima građana su Vojska Srbije i kazneno-popravni zavodi. Sa druge strane, najviše korumpirane institucije prema percepciji ispitanika su sudovi, carina, policija, tužilaštvo, Vlada Republike Srbije i opštinske uprave.

Na pitanje „Koliko verujete sledećim bezbednosnim institucijama?” podaci iz istraživanja pokazuju da građani više veruju Vojsci Srbije (3,58 odsto) nego policiji (2,71 odsto). Poverenje u civilnu službu bezbednosti, odnosno Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) je najniže (2,68). Kada je reč o institucijama kao što su vatrogasna služba, Uprava carina i kazneno-popravni zavodi u nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, ispitanici navode da imaju najveće poverenje u vatrogasnu službu (3,98 odsto), zatim u kazneno-popravne zavode (2,99 odsto), a najmanje u carinu (2,66 odsto).

Poverenje u policiju je nešto veće u prigradskim naseljima, nego u selima i gradovima. Takođe, najveće poverenje

u pripadnike MUP-a građani pokazuju u zapadnoj i centralnoj Srbiji, a najmanje u Vojvodini. Romi drastično manje veruju policiji od ispitanika koji se izjašnjavaju kao Srbi, pokazuju rezultati istraživanja.

Takođe, muškarci imaju više poverenja u policiju od žena, kao i stariji ispitanici od mlađih.