subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 26.11.2020. u 14:27 Vladimir D. Janković
ČETVRTA ONLAJN TRIBINA „HANDKE U SRBIJI”

Veliki hodač iz Velike Hoče

Važno bi bilo da se kod nas objavi knjiga u kojoj bi bio napravljen presek Handkeovog pesničkog opusa, jer on je u Evropi poznat pre svega kao pesnik, čulo se na tribini
Петер Хандке (Фото А. Васиљевић)

U Gradskoj biblioteci u Novom Sadu,  u ponedeljak je je u Digitalnom omladinskom centru ove novosadske ustanove održana četvrta tribina u serijalu „Handke u Srbiji”, koje Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i informisanje u republičkoj vladi. O Peteru Handkeu govorili su pesnik Srđan Sekulić, arhitekta i publicista Bojan Kovačević i pisac Muharem Bazdulj.

„Ako jedan narod ostane bez pripovedača, izgubiće svoje detinjstvo”, rekao je svojevremeno Handke. Iako se ta misao ne odnosi isključivo ni na jedan konkretan narod, mi je, hteli ne hteli, doživljavamo i kao poruku upućenu nama.

– Mi već Handkea možemo smatrati delom svoje sopstvene tradicije – smatra Muharem Bazdulj. – I ne samo na onaj način kao kad je dobio Nobelovu nagradu, pa je ovde proglašavan poslednjim jugoslovenskim ili srpskim nobelovcem, već i na jedan supstancijalan, dublji način. On jeste pisac nemačkog jezika, austrijski pisac po poreklu i državljanstvu, ali po majci, koja je Slovenka, on pripada i slovenačkoj književnosti, dok srpskoj pripada po vlastitom izboru. Uvek imate neki identitet koji vam je nasleđen i neki koji sami birate. Kad je dobio Nobela, njega su napadali isključivo zbog tog srpskog dela njegovog identiteta, a kako se to kaže, čovek je najviše ono što kod njega najviše napadaju – primetio je Bazdulj.

Pesnik Srđan Sekulić zainteresovao se za Handkeovu književnost kao srednjoškolac.

– Počeo sam da tražim njegove knjige i iznenadio se shvativši da njih po knjižarama gotovo da nema. Našao sam neke u antikvarnicama. Mislim da bi važno bilo da se kod nas objavi knjiga u kojoj bi bio napravljen presek Handkeovog pesničkog opusa, jer on je u Evropi poznat pre svega kao pesnik. Moj je, inače, utisak, s obzirom na to da radim u knjižari, da mladi ljudi ne čitaju puno Handkea. Razgovaraš s njima i oni ti kažu da im je Handke previše težak za čitanje, da je njegovo pisanje zatvoreno. I posle Nobelove nagrade, čak i ljudi koji su ozbiljni poznavaoci književnosti Handkea doživljavaju više kao nekoga ko se, eto, bavio politikom nego kao pisca, što je razočaravajuće – kaže Sekulić.

Bojan Kovačević je, pored ostalog, govorio o Handkeu kao „majstoru zapete ili zareza”.

– Nije, zaista, lako čitati Handkea. Količina njegovih malih senzacija, smeštenih između dva zareza, zapravo je nepojamno velika. Njegovoj rečenici, čini vam se, nema kraja, a vi baš uživate u njoj, u svim tim umetnutim delovima. Možda to zvuči apsurdno, ali zadovoljan sam što imam neke njegove knjige koje još nisam stigao da pročitam, jer znam da ću imati u čemu da uživam – veli Kovačević.

Sa sesije u Digitalnom omladinskom centru novosadske Gradske biblioteke (Foto: Vanja Fifa)

Kakav je Handke kao ličnost, da li je on prevashodno nepoverljiv ili se iza osobenjačke fasade krije jedno otvoreno biće?

– Handke je više pesnik nego prozaik, jer vi kod njega nikad i nemate pravi zaplet; on je, da tako kažemo, anti-Agata Kristi. Handke je uvek, što je tipično za pesnika, autobiografski nastrojen. Karela Čapeka su jednom pitali: kako to da vi nikad niste pisali poeziju? Čapek je odgovorio: ne pišem poeziju zato što mrzim da govorim o sebi. A poezija uvek i jeste govor o sebi. Handke je u tom pogledu paradoksalna ličnost, jer on uvek govori o sebi, a istovremeno mrzi da govori o sebi. Iskren je pisac, kopa duboko po sebi, zalazi u stvari u koje ljudi izbegavaju da zađu – rekao je Bazdulj.

Handkeova ljubav prema hodanju navodi nas, po Kovačevićevim rečima, na „ključnu, odnosno pravu reč – uvid”.

– Handke hodanjem stiče uvid. Ne sedi on u Beču, pa da odande nešto docira. Stalno je na terenu. I ta njegova priča s ocem, koji je, kao stvarna ličnost, maglovit i nejasan, vodi ga u jedan solistički, ali ne i solipsistički odnos prema svetu. Samo čovek koji je ostao tako sam u svojim egzistencijalnim postavkama kadar je da iznosi komentare koje smo mi, kao Srbi, mogli da doživimo i ne samo kao komentare koji nama idu u prilog, već kao zapažanja jednog čoveka koji ume fino da meri, koji jasno vidi – rekao je Kovačević, da bi Sekulić evocirao briljantne pasaže iz Handkeovih „Kukavicâ iz Velike Hoče”.

– U Velikoj Hoči, tom malom selu, ima kafana koja se zove „Rambuje”. Handkea je to očaralo. On piše kako mu nedostaju ljudi iz „Rambujea”, koji tamo sede, puše i piju. A onda sledi detalj: kako pticâ kukavica u srednjoj Evropi više uopšte nema, jer su se sve sjatile u Veliku Hoču. O Kosovu i Metohiji napisane su knjige i knjige u srpskoj književnosti, ali mislim da je Handke, tim malim motivom, dao krunu svemu – čuli smo od Srđana Sekulića.

Komеntari0
f9383
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja