„Angela, to što tražiš da uradim, jeste samoubistvo.” Tim rečima mađarski premijer Viktor Orban opisao je u sredu, u intervjuu nemačkom „Cajtu”, šta je prethodno poručio nemačkoj kancelarki povodom predloga da se distribucija novca iz sledećeg srednjoročnog budžeta i SOS-korona fonda (zbirno 1,8 milijardi evra) uslovi „evropskom procenom” vladavine prava na terenu članica unije.

„Ono što se sada dešava je nakazna promena (evropskog) ugovora, preinačenje za koje oni kojih se tiče nisu ni pitani. Nemački voz juri ka nama i želi da nas izbaci iz koloseka”, dodao je mađarski premijer.

Viktor Orban pritom vidi rešenje tekućeg raskola oko budžeta i prava, ali je predlog mađarskog premijera protivan tekućoj viziji Brisela.

Rešenje leži u razdvajanju plana o hitnoj pomoći nizu članica EU koje posrću pod posledicama pandemije, od prisilno uvedene klauzule o proveri vladavine prava i pretnji sankcijama, smatra Orban.

Državama u nevolji novac je potreban brzo. Dajmo im ta sredstva. Ima vremena za debatu o vladavini prava, poručuje Orban.

Inače, mađarski lider smatra da ovoliko zapinjanje na vezi pare – vladavina prava potiče iz krugova onih vlada koje „jedu iz ruke Džordža Sorosa i žele da se osvete zbog zaustavljanja priliva migranata 2015. u EU”, i to upravo na mađarskoj granici prema jugu.

Šta će dalje biti u diskusiji o budžetu EU, koja ulazi u ozbiljan cajtnot, a samim tim i najnoviju moguću ozbiljnu krizu (na stranu drama oko bregzita), zagonetka je.

Prema satnici EU, sledeći srednjoročni budžet (2021–2027) trebalo bi da stupi na snagu 1. januara iduće godine. Briselska zamisao – kad je u julu dogovoren finansijski okvir budžeta i SOS-korona fonda, bila je da EU od Nove godine počne prvi put u istoriji da se zadužuje na finansijskim tržištima ne bi li namakla 750 milijardi evra za oročenu pomoć članicama Unije privredno urušenim posledicama pandemije. Avaj, Brisel je – uz zdušnu podršku severozapadnog, bogatijeg krila EU – osmislio da se buduća raspodela basnoslovnog novca direktno poveže sa ocenom koliko se poštuju „evropske vrednosti” i vladavina prava na tlu te zajednice 27 država. Mađarska, uz nju i Poljska, i odskora diskretnije i Slovenija, protive se takvom uvezivanju novca i vladavine prava, o čemu inače nema ni reči u Lisabonskoj povelji EU. Odlučna da je suverenitet države iznad zakonskih predloga koji nemaju podlogu u povelji, zvanična Budimpešta ostala je i ove sedmice pri ranijoj najavi da će, ukoliko ipak ostane veza zajednička budžetska sredstva – vladavina prava, prvi put u istoriji EU uložiti veto na predlog budžeta.

Tim povodom, a uoči sledećeg samita lidera EU 10–11. decembra, premijeri Mađarske i Poljske, Viktor Orban i Mateuš Moravjecki, sastali su se juče u Budimpešti da usaglase nastup na predstojećem decembarskom samitu Evropskog saveta.

Pozicija Budimpešte najavljena je i pre sastanka Orban–Moravjecki.

„Neprihvatljivo je da se EU fondovi uslovljavaju političkim kriterijumima. Vlada u Budimpešti smatra da je aktuelni predlog EU budžeta u suprotnosti sa Lisabonskom poveljom. Budimpešta ostaje pri svom mišljenju o budžetu EU. Stavićemo veto, budući da nam nije stigao nikakav novi predlog. Nema šta da se rešava u evropskim sudovima”, istakao je juče Viktor Mihalji, Orbanov šef kabineta.

Mihaljijeva opaska o evropskim sudovima odnosi se, inače, na predlog Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, iznesen u sredu, da oni koji imaju nešto s predlogom profila budžeta presaviju tabak i obrate se Evropskom sudu pravde.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki smesta je u sredu odbacio tu ideju. Prvi zakon EU jeste Povelja, predlozi, preporuke i slične inicijative EU nemaju veću težinu od Povelje. Na sud inače mogu da idu samo usvojena zakonska dokumenta. Evropska oligarhija ponaša se ovde kao silnik, koji kinji slabije članice EU, ocenio je.

Kako će EU s Nemačkom na kormilu do Nove godine razrešiti ovaj sukob sa Mađarskom i Poljskom pre samita 10–11. decembra, tek će se videti.