nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.11.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Banke počele da odobravaju stambene kredite s deset odsto učešća

Posle državne Poštanske štedionice na taj korak se odlučila i Rajfajzen banka čime se izlazi u susret kupcima prvog stana
За банку је стамбени кредит квалитетан, дугорочни пласман и чини значајни део портфолија (Фото Р. Крстинић)

Banke su počele da odobravaju stambene kredite s deset odsto učešća za kupovinu prvog stana, što je još letos preporučila Narodna banka Srbije (NBS). Istina stidljivo, jer posle državne Poštanske štedionice na taj korak se sada odlučila i Rajfajzen banka. Kažu da trenutno u proceduri imaju 15 zahteva za ovaj model stambenog kredita.

Pre samo nekoliko nedelja guverner centralne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je da joj je žao što banke nisu prihvatile tu preporuku, ali čini se da se situacija polako menja. Da li će i druge banke možda slediti primer konkurencije pitali smo Zorana Grubišića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Podsećanja radi, kao izgovor za to što u ponudi nemaju i takav zajam, banke su odgovarale da slede svoju poslovnu politiku i da im učešće od 20 odsto služi kao osiguranje od eventualnog pada cene nekretnina.

– Ako je Rajfajzen kao velika strana banka, koja je uz to i u prvih pet na domaćem tržištu po svim parametrima, počela da odobrava takve zajmove očekivano je da će to stvoriti pritisak i na ostale tržišne učesnike. Pogotovo one u prvih pet među kojima je i konkurencija najveća. Banke zarađuju na plasmanu novca, a kad se novac ne vrti, za banku je to propuštena zarada. Kao kad neko ima najmoderniji autobus, ali ne prevozi putnike, što znači da vlasniku ne donosi novac – kaže Grubišić.

On podseća da je za banku stambeni kredit kvalitetan, dugoročni plasman i čini značajni deo portfolija svake banke. Takvom klijentu, koji po pravilu prenosi zaradu kod njih, banka prodaje i druge usluge – tekući, račun, razne kartice.

U Rajfajzen banci zajam se može dobiti na period otplate do 30 godina, a kamata može biti i fiksna kada iznosi 3,95 odsto, kao i promenljiva od 3,24 odsto plus šestomesečni euribor koji je sada negativan tako da je kamata ispod tri odsto.

– Kamatna stopa na ovaj model kredita ne zavisi od visine učešća, odnosno ostala je nepromenjena. Banka smanjenjem učešća nije prenela rizik na klijenta tako što je povećala kamatnu stopu. Prilikom izmene uslova kreditiranja, banka procenu rizika ne bazira na činjenici da li isto u ponudi imaju i konkurenti već se vodi internom metodologijom, a u ovom slučaju i preporukama Narodne banke Srbije. Smatramo da je rizik u ovom slučaju prihvatljiv – kažu u Rajfajzenu.

Iz njihovog iskustva, tražnja za stambenim kreditima jeste povećana, a ogleda se u rastu zahteva koje banka dobija za finansiranje.

Banka Poštanska štedionica je od druge polovine juna kupcima prvog stana omogućila stambene kredite uz smanjeno učešće u iznosu od 10 odsto. U njihovom slučaju kamata na iznos odobrenog stambenog kredita za period prvih 36 meseci, odnosno nakon isteka perioda od 36 meseci do datuma prvog usklađivanja kamatne stope, fiksna je i iznosi 2,9 odsto na godišnjem nivou za kredite osigurane kod NKOSK-a, odnosno 3,6 odsto za kredite koji nisu osigurani kod NKOSK-a.

Nakon 36. meseca, kamata je promenljiva i utvrđuje se kao zbir šestomesečnog euribora i fiksne marže koja iznosi 2,9 odsto, odnosno 3,6 odsto na godišnjem nivou.

– Kada je reč o kupovini prve nepokretnosti na kredit, polazni troškovi i samo učešće su do sada često predstavljali prepreku klijentima kod donošenja ovako važne životne odluke. Upravo pravovremena Odluka NBS je stvorila regulatorni prostor za modifikaciju i smanjenje potrebnog učešća ovom specifičnom segmentu kupaca. Rezultati posle pet meseci primene, mereno brojem primljenih i realizovanih kredita sa 10 odsto učešća, govore o izuzetnom interesovanju za ovu vrstu proizvoda, što samo potvrđuje činjenicu da su donete mere jako dobro targetirane i evidentno daju očekivane rezultate. Kada je reč o visini kamatnih stopa na stambene kredite, ona je ostala ista: visina učešća nema uticaja na visinu kamatne stope. Transparentan pristup u poslovanju i partnerski odnos sa klijentima je nešto što je decenijska odlika banke i od toga nećemo odstupati, posebno imajući u vidu da je reč o državnoj banci sa jasno artikulisanim državnim interesom – kažu u ovoj banci.

Komеntari18
191b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
У "D " вам ниједна банка не би дала стамбени кредит са личним улогом од 10% цене, то је нереално. У "D" расту цене некретнина и станова у задњих 6 месеци вртоглаво. Изгледа да не познајете порекло власника у Европи, што сиромашнија земља то више власника 1.Ирска 2.Португал 3. Шпанија 4. Италија. У " D ", 1. Сарланд, 2. Рајнланд-Пфалц , најсиромашније, али у Сарланду сваки 20-30 поседује кућу или вилу на "F" ривијери. Данас се често мења посао и место боравка, кућа је ризик, сем за Dr-e.
vitez
Dobra stvar, podsticaj mladima da nešto stvore, samo ako imaju koliko toliko sigurna primanja.
Лидија
Катастрофа, у целом свету камате на позајмице су око 3% па није чудо што су се толике банке инсталирале у Србији, а Србија је недавни продала Комерцијалну банку Словенији. Само у земљи Србији домаће банке су ‘нерентабилне’
slobodan
30godina x 12 meseci= 360 mesecnih rata x 213,54 = 76.874,40. Na kredit od 45.000 evra vracate skoro 77.000 evra. Skoro 32.000 evra razlike i onda kazu kamata 3.95%. Uz ovu kamatnu stopu, kamata na 45000 je oko 1777 evra
Бабић
Ваша математика и плус 12 препорука, не могу да верујем.
nikola andric
Bankarski zajmovi se mogu razumeti samo u kontekstu zaloznog prava. Od ''pamtiveka'' se razlikuju hipoteka i rucna zaloga. Hipoteka na nekretnine i rucna zaloga za ''pokretne stvari''. Time se pokriva riziko banke za slucaj da duznik ne otplacuje zajam. Zavisno od rizika se onda odredjuje kamata. Pravilo je: ''veca sigurnost manja kamata''. Umesto teorija bankarskih zavera (kapitalistickih) na bankarske poslove treba gledati iz perspektive rizika te zakonskih resenja kao u zaloznom pravu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja