Pomenuh u prethodnom tekstu mogućnost da skupština bez opozicije i demokratskog dijaloga izglasa zakon koji krši ljudska prava i slobode. Nisu prošle ni dve nedelje, a to se i dogodilo. Izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jednoglasno su usvojene u maltene jednopartijskoj skupštini, bez ijednog uloženog amandmana i ozbiljne rasprave.

Ovakav (nazovimo ga) jednoumni model zakonodavstva bio bi sasvim legalan kada bi i pomenute izmene zakona bile u skladu s Ustavom, što se u kontekstu vladavine prava naziva principom ustavnosti. No, pošto to nije slučaj, očekujem (kao građanin ove zemlje) da se Ustavni sud oglasi i pokrene postupak za ocenu ustavnosti pomenutih zakonskih izmena.

Bitno je da se to učini što pre budući da su pojedine odredbe zakona i te kako sporne – od ograničenja slobode kretanja za obolela lica koja nemaju simptome bolesti (interesantna formulacija), preko uključivanja vojske i policije u sprovođenje epidemioloških mera, novčanog kažnjavanja građana ukoliko ne nose masku (potencijalno i na otvorenom prostoru), pa sve do obavezne imunizacije stanovništva koju ukazom propisuje ministar.

Sporno je ukratko ozakonjenje kršenja ljudskih prava i sloboda, ali i ozakonjenje uplitanja države i njenih organa (pri)sile u privatnu sferu života svakoga od nas. Tome kao opravdanje ne može poslužiti trenutna epidemiološka situacija u zemlji, jer kad jednom dopustite ozakonjenje protivustavnih mera pod bilo kakvim, naizgled, racionalnim izgovorima, makar ti izgovori bili upakovani u navodnu brigu države za zdravlje ljudi, vi zapravo dopuštate formiranje poretka u kojem je moguće ukidati ljudske slobode, kad god je to u interesu onih koji u tom trenutku poseduju moć odlučivanja.

Uzmimo kao primer meru obavezne imunizacije, koju, prema pomenutim izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, propisuje ministar. Sasvim je zamislivo da iz ovakve obavezujuće odluke proizađu reperkusije u smislu oduzimanja osnovnih prava svima koji se imunizaciji budu opirali (pravo na rad, školovanje, zdravstvenu zaštitu...)

Međutim, Ustavom je zabranjen svaki oblik nasilja i diskriminacije, pa tako i svaka prisilna imunizacija stanovništva, kao i diskriminišuće sankcije koje bi iz nje proizlazile. Naime, član 25 Ustava RS garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, što znači da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

To znači da država ne može naterati pojedinca da primi vakcinu ukoliko je on/ona u uverenju da je ta vakcina sumnjivog sadržaja. Naročito jer i član 43 Ustava RS garantuje slobodu uverenja, kao i pravo da se ostane pri svom uverenju. To nadalje znači da bi svako potencijalno kažnjavanje onih koji bi odbili imunizaciju predstavljalo protivustavni akt diskriminacije građana od strane države – bez obzira na ministrovu naizgled zakonitu naredbu o obaveznoj imunizaciji stanovništva – koja je u suštini protivustavna.

U to smislu valja obratiti pažnju na član 21 Ustava RS, koji eksplicitno zabranjuje svaki oblik diskriminacije, između ostalog i diskriminaciju po osnovu političkog ili drugog uverenja. Dakle, ukoliko bi država građaninu/građanki oduzela neko pravo koje njemu/njoj po Ustavu pripada, samo zbog toga što on/ona ne želi da se vakciniše iz uverenja da je dotična vakcina više štetna nego korisna, tada bismo imali situaciju u kojoj bi država diskriminisala vlastite građane. Iz ovog nadalje sledi da je sama izmena zakona koja ovakvu mogućnost dopušta protivustavna, što govori o disfunkciji sistema vlasti.

Siguran sam da će mnogi nakon čitanja ovih redova zaključiti kako ništa nije bitnije od zdravlja građana. Pa ipak, korona će jednog dana proći, ali ako dopustimo da iza nje ostanu „ozakonjena” sredstva gušenja osnovnih ljudskih sloboda, imaćemo trajno bolestan sistem. Bitno je zaštiti zdravlje stanovništva i zdravstveni sistem zemlje, ali je podjednako bitno zaštiti vlastiti ustav. Reč je o jedinom sredstvu koje nam je još preostalo u odbrani vlastite slobode od njenih neprijatelja i njihovih servilnih prijatelja.

(Autor je sociolog)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista